Na plesnom podijumu ona je umetnik a kada ugovara i organizuje poslove u njoj progovara menadžer. Smatra sebe umetničkom dušom sa smislom za menadžment i produkciju - koja po njenom mišljenju i jeste svojevrsna umetnost, posebno "u našim uslovima". S druge strane, umetnost joj daje širinu u bavljenju socijalnim i biznis temama.

Razgovaramo s Anđelkom Janković povodom početka jubilarnog 50. Bitefa koji se održava od 24. septembra do 2. oktobra 2016. godine pod nazivom "Na leđima mahnitog bika". Anđelka je na FDU diplomirala menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture, osnivač je agencije za konsalting marketing i produkciju umetničkih projekata "Kulturifik", a trenutno je na poziciji marketing menadžera 50. Bitef festivala.

Ipak, kao prva tema sa ovom nasmejanom brinetom, nameće se njen čudesni boravak na Baliju u trajanju od pola godine, za koji kaže da je izuzetno uticao na nju.

Šta Vas je navelo na ideju o odlasku na Bali i da li je bila potrebna hrabrost za takav poduhvat?

"Naveli su me ljubav, moji intimni ciljevi, kao i prilika da ostvarim svoj san. Rekla bih da je za život potrebna hrabrost. Nekada je hrabrije ostati negde, u zemlji, stanu, vezi, nego boriti se za nešto bolje, ili samo drugačije. Kažu da se uspesi, bilo poslovni ili privatni postižu onda kada izađemo iz komfor zone. Odlazak na Bali, na duže vreme, pauziranje realnog beogradskog života i karijere bili su svojevrsni izazovi u koje sam se upustila lako.

PageBreak

Bali - izvor bujajuće prirode i duhovnosti

Oduvek sam maštala da živim pored vode, na moru, da imam neku kafanicu u tropima. Bali je, dakle, bio to mesto za ostvarenje mojih višegodišnjih snova. Malo sam se umorila od beogradske vreve i odlazak je podrazumevao mnogo hrabrosti, logistike i resursa. Privukla me je mogućnost da odem negde gde je toplo, gde mogu da se posvetim sebi, na izvor bujajuće prirode i duhovnosti."

Anđelka je prepuna utisaka i dubokih doživljaja čak i obične svakodnevnice na Baliju, sa lakoćom nam dočarava nam svet pun ukusa, mirisa i plesa.

"Balinežani se raduju uz ples, muziku i hranu. To je sastavni deo svakog dana, a ceremonija i praznika ima mnogo i često. Druže se pre svega porodično, jer su u pitanju velike porodice sa mnogo članova. Nisam ni sa jednim Balinežaninom ili Balinežankom pričala o dijeti. Opet i njima, pre svega zbog turista i interneta koji je sve bolji rapidno dolaze uticaji sa Zapada pa se i otvara sve više lokala sa zapadnom hranom, pomfritom, burgerima i sl. Ipak još uvek je ta hrana nešto sa čim častite nepca kada ste tamo duže. Jedu zdravo, s tim što imam dve zamerke: koriste mnogo šećera i mnogo ulja za prženje. Rerna je retkost u balinežanskoj kuhinji. Hleb ne jedu, te se tako obrok sadrži od nudli, pirinča, brojnog raznovrsnog povrća, sosova i malo mesa. Porcije su male u poređenju sa našim standardima. U tradicionalnim warunzima, jelo se naručuje tako što je osnova pirinač a onda naručujete kašiku po kašiku povrća, sosova i po komad prženog povrća ili mesa. Uz to uvek piju hladan čaj od jasmina ili sok od mandarine. Pored toga, sveže voće izmiksano u blenderu može da se nađe na svakom ćošku, a od pet popodne ulični prodavci hrane izviruju i postavljaju svoje tezge na kojima se kupuje hrana, prženo voće i povrće i bezbrojno mnogo grickalica. Kod njih i dalje važi pravilo "Nikad ne potcenjuj restoran na tri točka", "Čudan osećaj u meni", Orhan Pamuk."

Pažnju su joj privukle i balinežanske žene ali i neinstitucionalizovani pristup vaspitanju dece.

"Bali i Srbija su dosta udaljeni, ali po nekim elementima i bliski. Tamo je institucija porodice izuzetno jaka, kao i institucija i braka. Jedno od prvih pitanja je da li ste oženjeni, a vanbračne zajednice su retkost pa ljudi iz inostranstva često za dečka ili devojku govore da im je to muž ili žena. Postoji jedna šala koja je u stvari zbilja, da u porodicama na Baliju "žene nose teret, a muškarci odgovornost". Žene su jake, i nose velike terete, boce sa kiseonikom za ronjenje, boce vode od 20l na glavi, rade na gradilištu, a one su pravi primer multitaskinga: seku kokos, doje dete, i beskrajno su šarmantne. Jezik je, naravno, bio pprepreka u komunikaciji ali su me svojim delima uverile koliko su mudre. Mnogo me podsećaju na žene koje srećemo na našim selima, rade na polju, čuvaju decu, kuvaju, ali i idu u uniformama na posao, izuzetno su posvećene i požrtvovane. Čini mi se da su svemoguće, i skromne. Divim im se, kako na hrabrosti i borbenosti, tako i na životnoj radosti koju nose sa sobom.

PageBreak

Zahvalnost je važna

A deca? Deca su mali bogovi, pa čak vlada verovanje da se sve do trećeg meseca beba ne sme ni u kakvom slučaju spustiti na pod. Od malih nogu nose odeću shodno svojim godinama i postepeno dobijaju porodične poslove kako bi se učili odgovornosti i doprinosili zajednici. U osnovnoj školi već savladaju osnovne zanate kako bi bili što pre spremni za život, što je dosta različito u odnosu na Srbiju. Najvažniji utisak je da su deca slobodna, da detinjstvo nije insitucionalizovano i ne preti im koliko nama "iščezavanje detinjstva", bar ne još uvek."

Šta je najsnažniji utisak koji ste poneli sa Balija ili najveća razlika u odnosu na našu kulturu?

"Ne možete da ne vidite koliko je zahvalnost važna u njhovom životu. Oni svakodnevno prinose darove bogovima! Tri puta dnevno u sarunzima, obično žene mada su nekada to i muškarci, posebno pripremljeni darovi za bogove koji se sastoje od 4 vrste cveta, morske trave, slatkiša i pirinča se uz posebne mirišljave štapiće prinose bogovima u hramu kuće, i manjim hramovima i delovima kuće po određenim pravilima. To je i poseban čin meditacije, jer su zapravo to trenuci kada se zahvaljujete na životu, zdravlju, porodici i svim darovima. Tim činom oni sebi daruju rad na sebi, koji mi učimo i sprovodimo kao prakse za bolji život. To je možda glavna razlika. Kada polaze na posao, pred kućnim hramom zamole boga da ih čuva, zahvale za posao i novac koji će tamo zaraditi za svoju porodicu, a kad se vrate živi i zdravi obavezno u dar bogu na ulazu u kuću stave neki slatkiš kao znak zahvalnosti."

Na čemu ste vi posebno zahvalni kad se danas prisetite Balija?

"Na mnogim stvarima, ali izdvajam jogu kao posebno iskustvo. Zahvalna sam i baletu koji me je sasvim lako uveo u svet joge, ali na Baliju, u parku u centru Denpasara, doživela sam dotad neviđeno iskustvo.

PageBreak

Na Baliju sam se zaljubila u jogu!

Tamo se besplatan čas joge organizuje ujutru i predveče, a stotine lokalaca na svojim prostirkama na zelenoj travi vežbaju sa instruktorom. Časovi su besplatni, a učestvuju sve generacije. Osim toga tu su i posebno organizovane joge, hilinzi, meditacije. Na Baliju sam se zaljubila u jogu! Od tada je praktikujem i sama kod kuće, ali osećam da tražim iskustvo koje je verovatno jedinstveno i koje je ostalo na Baliju."

Ima li prostora za savremenu umetnost na jednom ovakvom mestu?

"Na Baliju savremena umetnost ne postoji, što nije slučaj na Javi na primer. Na Baliju se poštuje tradicija, pa se i dalje ne samo čuva već i razvija tradicionalna umetnost i zanati. Retke su prilike kada savremena umetnost dolazi na Bali, u svakodnevnom životu je donose inostrani umetnici koji obično neko vreme tamo žive."

Nakon ovog iskustva ipak se čini da nije bilo teško vratiti se beogradskoj vrevi i Beogradu.

"Nedostajala mi je beogradska vreva, ja volim Beograd i priželjkivala sam da mu se vratim. Mnogo mu zameram, kritički ga posmatram, no čovek svakako treba da bude svetski putnik, ali i da spozna sebe, da živi gde mu se srce u tom trenutku smeje! Volim Bali jer mi se srce tamo smejalo, ali me je i u teškom procesu odrastanja naučio da više volim i verujem u sebe, i da još više volim Beograd, Savu, Dunav i Jadransko more."

Trenutno ste na poziciji marketing menadžera 50. Bitefa, koji nosi naziv"Na leđima mahnitog bika". Šta simbolizuje duh "mahnitog bika" i kako da ga obuzdamo? Imamo li snage za tako nešto?

"Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, osmislio je a zatim razvio i usvojio slogan sa Anjom Sušom pozajmivši antičku alegoriju bika koji nosi Evropu na leđima, a koji je po svemu sudeći pomahnitao. Isprva mnogi od nas nisu znali njegovu simboliku, što je bila dobra prilika da naučimo i promotrimo ovo novo intrigantno saznanje. Ivan i Anja su ovogodišnjom selekcijom nastojali da kao i svake godine dovedu predstave koje referišu na aktuelne svetske, ali i lokalne goruće političke i društvene probleme koji su od velikog značaja za čitavu Evropu, Evropljane ali i one koji u njoj žive ili žele da joj se približe. Simbolišu ih izbeglice, žice, ekstremizam, nasilje itd. Sve ovo ujedno simboliše i duh mahnitog bika.

PageBreak

U večnoj borbi dobra i zla Barong pobeđuje Rangdu

Nadam se da će nam predstave koje pokreću važnja pitanja, provociraju i vežbaju naš intelekt, ukazati put ka njegovom obuzdavanju. Tako da, odgovor na ovo pitanje ću imati nakon Bitefa. U snagu "malog" čoveka ne sumnjam, sumnjam u volju sila koja se protivi volji "malog čoveka". Bitef ima snage, i sa tom istom snagom neumorno istrajava već 50 godina."

Na leđima koje životinje se nalazi Bali, na kom ste u svom istraživačkom putovanju boravili godinu dana?

"Hm, vrlo zanimljivo pitanje. Bali se nalazi na leđima Baronga, mitološkog bića, kralja duhova koji simboliše dobro i plemenito u stalnoj borbi protiv zla koje je predstavljeno drugim mitološkim bićem koje se zove Rangda, kraljica demona i majka svih zla. Tradicionalni ples Baronga (najsvetiji balinežanski ples) i Rangde prikazuje večnu borbu dobra i zla, u kojoj nema pobednika, već samo balansa. Naime Barong pobeđuje, tako što na kraju plesa Rangda beži, zlo je pobeđeno, a nebeski poredak obnovljen. Barong je zaštitnik i dobročinitelj kojeg meštani prizivaju pre svega za svoju kuću i plodna polja, a kostim baronga se smatra svetim, čašću za igrača koji ostaje anoniman i lišen vidljivosti, a za koji se igrači spremaju od svoje druge godine. U plesu učestvuju dva igrača, a kostim je izuzetno težak i skupocen."

Za ovu uspešnu mladu ženu ne postoji kalendarska godina a trenutak kada zaroni donosi joj potpuni mir. Jutarnja kafa pruža joj balans između rukovođenja s jedne i umetnosti s druge strane.

"Trenutak kada osetim potpuni mir je kada zaronim. To sam shvatila jedne godine kada sam plivala u Primoštenu. Svaki put se oprostim sa morem tako što odem sama na plažu, da se okupam „na miru i u miru", zaronim i ostajem pod vodom u dugim prsnim zamasima, da pore upiju što više vode i soli i nakupe se zaliha do sledećeg viđanja. Za mene ne postoji kalendarska godina, već vreme računam od mora do mora, od leta do leta. Svakodnevni balans nalazim u jutarnjoj kafi, ili kada nemam vremena, bar u pogledu na breze pod prozorom i vidiku na Dunav i čudesnom vazduhu Višnjičke banje, na ležaljkama „Dunavskih terasa", na bajsu uz reku, najlepše beogradsko leto sam provela na brodiću na Savi... tu je moj mir između rukovođenja i umetnosti, jer nema lepše i dragocenije od umetnosti koje nam daruje priroda sama."

Šta Vas inspiriše? Gde pronalazite snagu i motivaciju kada naiđete na prepreke?

"Ljubav!
Mnogo praznih mesta

PageBreak

Sve oko nas je ljubav

Knjige!
Priroda!
I naravno pozorište... ali i sve to je ljubav."

Pokreće je mnogo citata. Ima dve sveske citata prepisanih iz novina, knjiga, članaka, intervjua. Trenutno je najsnažnije pokreće: „Slušajte svoje srce, i šta god da se tamo nalazi dajte ga napolje" Osho. Inspiraciju i snagu daju joj i njeni najveći učitelji:

"Mudrost je nešto što težim da dostignem i posadim kao svoj temelj. Kažu da dolazi godinama. Mudri, dobri, časni ljudi koji su došli do spoznaje ko su (ma šta bili) su moji učitelji! Među njima su moji mama i tata, kao neprikosnovene osobe od kojih sam naučila najvažniju stvar, da se sve radi iz ljubavi, posvećeno do kraja, da je ljubav davanje, da je pažnja i topao zagraljaj ključ svakog odnosa, da je rad stvorio i održao čoveka i da ljudskost nema cenu."

Istraživala je kulturu Balija - njihove običaje, religiju, zanate, jogu, umetnost itd. To svojevrsno "hodočašće" donelo je brojne zaključke kako iz perspektive profesionalca tako i iz lične Anđelkine perspektive. Tu je i najvažnija lekcija koju je naučila:

"Život na Baliju je bio moje lično hodočašće. Bavim se takvim poslom da se privatno i profesionalno prepliću. Tako sam i na Baliju kulturu, običaje i umetnost, zanate i jogu upoznavala kroz sopstveni život. Mnogo više mi je donelo u mom ličnom rastu i razvoju. Život mojih vršnjaka na Baliju se u mnogome razlikuje, a mog posla gotovo da i nema. Ipak od njih možemo da učimo važne lekcije, a to je pre svega kako da sačuvamo, negujemo i razvijamo tradicionalnu, kulturu, jezik, ples, muziku, nošnju, i kako se od malena deca u školi učeći ples ili muziku kao obavezne predmete uče da vole ono što jesu, iako im ne manjka prilike da saznaju šta mogu da budu. Veliki broj ponosne dece, žene, muškaraca u najraznobojnijim saronzima, prodavaca i lekara koji zaigraju u svojim radnjama i ordinacijama govori koliko toga možemo da budemo, ukoliko smo naučeni da malih nogu da volimo ono što nam je na neki način dato. I na ličnom i na profesionalnom planu najbitnija lekcija jeste da je u osnovi svega zajednica, a unutar nje poštovanje i ljubav, i otvaranje učiju koliko u Srbiji imamo, ali ne znamo da cenimo. Najvažnija lekcija, koju stalno savladam prisećajući se njihovih ceremonija i učenja jeste suočavanje sa prelaskom iz života u večnost."

Poklonite čitateljkama Sensa magazina delić Balija, iz Vašeg iskustva.

"Ima divnih recepata koje možemo da spremimo kod kuće. Jedan od njih su pirinčane palačinke sa kokosom i medom. Vanila u kafi je fantastičan način da šarmirate čula i sebi i drugima ulepšate dan. Jedite pirinač umesto hleba. Plivajte, pa makar u bazenu. Posadite cveće u svojoj bašti, terasi i na prozorima. Ako niste probali zaigrajte kolo. Poštujte i kupite neki suvenir naših zanatlija, i ponesite ga nekome kao poklon. Družite se sa porodicom, i organizujte porodične ručkove redovno. Napravite svoj hram, pogledajte da li već imate kandilo i ikonu, ili napravite hram od svojih dragocenih predmeta. Svaki dan se zahvalite na svemu što imate. Krenite na jogu ili duge šetnje kraj reke ili u parku. Uzmite slobodno za praznike da budete sa porodicom. Plešite, svirajte, pevajte i radujte se."

Izvor: Lovesensa