"Ako je čovek duhovno i moralno čist, može mnogo adekvatnije da reaguje na svaki problem koji se pojavi, bez neurotičnih reakcija zasnovanih na strahu i nuždi." Pročitajte priču o porodici, životu, ljubav i riziku za sreću koja ...
Mnogo putujem po Srbiji i nagledala sam se lepih pejzaža i kuća, ali nikada nisam upotrebila ponešto istrošenu reč: bajka. Ovom prilikom ta reč mi je prva pala na pamet jer dom Srđana i Sandre Prvulović i njihove dvogodišnje Petre, u selu Vrmdža kod Soko banje, jednostavno izgleda kao da je sišao sa stranica neke prelepe slikovnice. Zamislite: dođete do kraja asfalta, prošetate 50 metara stazom kroz šumarak, naiđete na bistar planinski potok koji skakuće niz kaskade, pređete drveni mostić i ulazite u okućnicu koja je sva u cveću i visokim stablima jabuka, oraha i dudova.
Pred vama je potpuno renovirana stara kuća, a blizu nje nova kućica koja mojim domaćinima služi kao kancelarijski prostor. Između, omanji povrtnjak. Preko puta, na obali, veliki natkriveni prostor za druženje. Kad podignete pogled, očarava vas stenovita nazubljena litica sa ostacima drevnog rimskog grada. Na pola sata šetnje, čisto, sanjivo Vrmdžansko jezero. Nastavite još malo i stižete do podnožja tajanstvenog Rtnja.
Subotičanka Sandra i Beograđanin Srđan spadaju u grupu ljudi koji su se odselili iz velikog grada u potrazi za novim životom. Oni nikada nisu bili opredeljeni za poljoprivredu kao izvor prihoda, već su ostvarili nešto naizgled skoro nemoguće: da svoje "gradske" profesije uspešno inkorporiraju u seoski život. Sandra je diplomirala specijalnu pedagogiju na Defektološkom fakultetu i odbranila master na FON-u (Menadžment ljudskih resursa). Srđan je homeopata sa 16-godišnjim iskustvom, a u dijagnostici i terapiji koristi i svoja znanja iz oblasti klasične kineske medicine.
Dok tog poslednjeg sunčanog jesenjeg dana razgovaram sa Sandrom u hladu ogromne jabuke, Petra spava u maminom krilu, Srđan u blizini cepa drva, potok žubori i šumori, a veverice trčkaraju okolo skupljajući zimnicu.
Kako smo došli na selo
Sandra: Pre 12 godina živela sam životom tipičnim za mladu i ambicioznu osobu, stalno u pokretu, na poslovnim putovanjima, mršava i uvek iscrpljena. Radila sam u Cepteru kao trening instruktor i volontirala u Školi za razvoj intelektualnih veština Finesa. Dosta sam volela svoje poslove i oni su mi pružili mnogo korisnih znanja i veština, ali sam u 28. godini počela da osećam nezadovoljstvo takvim životom. Znala sam da mi treba nešto sasvim novo, pa sam upisala internacionalnu školu homeopatije i tu upoznala Srđana. Odmah sam osetila da je on prava osoba koja može da da podršku mom zdravlju i razvoju.
Srđan je imao veliko životno i radno iskustvo i već se spremao da ode da živi negde u prirodi, ali je to tada stopirao jer ja još nisam bila spremna za takvu drastičnu promenu. Počeli smo da živimo zajedno kao podstanari i osnovali firmu za razvoj ljudskih potencijala Fenix HR. Srđan je povremeno pominjao ideju o iseljavanju iz grada, ali me nije forsirao.
