Za uspešnu saradnju najvažniji su podrška, lojalnost i poverenje: Jovana Antić i Daniela Stanković pričaju o tome kako postići uspeh kao rođake, prijateljice i poslovni partneri

Najmoćnija na svetu je kombinacija bele i crne - dok u sebi objedinjuje sve boje, u isto vreme ih isključuje. Njihove dve energije utiču jedna na drugu u sklopu svake postojeće celine. Minimalizam koji pročišćava haos svakodnevice. A onda se suština prikaže sama...

Duše dogovore susrete pre nego što se tela sretnu. Kako ste se povezale i došle na ideju da zajedno radite?

JOVANA: Ista interesovanja, ljubav prema istim stvarima, iste energije se odlično prepoznaju. Kada se duplira dobra energija i ljubav prema nečemu, onda se sve odvija „kako treba". Iako smo u rodbinskoj vezi, upoznale smo se tek pre nekoliko godina. Znajući da sam, kao i ona, zaljubljenik u prirodnu kozmetiku, Daniela mi je jednom prilikom donela na poklon sjajnu prirodnu kozmetiku. Tako se otvorila tema: „Želimo da napravimo superprirodne proizvode u kojima ćemo uživati mi, naša rodbina, prijatelji, poznanici!" Nešto superkvalitetno, što će izgledati prelepo i što će moći da raste kao ideja, kao tim!

Uradi sama: kozmetika bez toksina, na prirodnoj bazi (VIDEO)

DANIELA: Nas dve smo rođake, ali smo se zapravo prvi put upoznale pre nekoliko godina. Prilikom prvog susreta sa bilo kojom osobom obično znate da li će vam ta osoba nešto značiti u životu i da li ćete biti bliski na bilo kom nivou. Ponekad vam je neko simpatičan na prvi pogled, a posle vas izuzetno nervira. Ovo je druga, vrlo suptilna vrsta prepoznavanja koja vam govori da ćete sa tom osobom moći da komunicirate. Ja bar to osetim sa ljudima već posle par minuta. Možda je to taj dogovor od ranije...

Druga interesantna stvar je da smo jako slične u mnogim stvarima, možda su to i geni - tako da je ideja da radimo zajedno došla spontano. Imamo slične životne stavove, sličnu estetiku, obe volimo prirodu i zdrav način života, i toliko smo lično bile oduševljene prirodnom kozmetikom da smo odlučile da to podelimo i sa drugima. S druge strane, imamo različite profesije i međusobno se nadopunjujemo svojim znanjem, što je jako bitno kada odlučujete sa kim ćete zajedno raditi. Treba da razmišljate slično, ali i da imate komplementarne sposobnosti da biste pokrili sve aspekte koji su neophodni za funkcionisanje bilo kog biznisa.

Koliko je bio važan vaš duboki osećaj da ćete zajedno uspeti u saradnji, deljenju ideja i zajedničkom entuzija­zmu?

JOVANA: Verujem u ljude i uspeh. Uvek i bezrezervno. Mislim da je osećaj da ćemo uspeti bio naša odskočna daska. Vera daje snagu, a ljubav i snaga entuzijazam. To nas sve vreme vodi u dalji razvoj našeg brenda.

DANIELA: Taj osećaj je presudan. Mislim da kad ste na pravom putu to jednostavno znate i o tome ni ne razmišljate. Sumnje obično dolaze kada nešto 'nedostaje'... Duboko verujem da ono što misliš, to ti se i dogodi, tako da se pozitivna energija koju ulažete uvek vraća. To, naravno, ne znači da nismo imale teških trenutaka na celom ovom putu postavljanja naše kompanije na noge i da je sve bilo idealno. Bilo je od tragičnih do komičnih situacija, ali nekako i kod onih najgorih ako se na početku i iznerviramo, posle se ismejemo. Bitno je, isto tako, što obe jako volimo da radimo. Kad se nečemu posvetimo to je u potpunosti, što je često i frustrirajuće jer ne možete prosto da se isključite iz toga. Osmišljavanje novog brenda je proces koji je jako kreativan i zanimljiv i pokriva širok spektar aktivnosti. To je rad od 24 sata, jako je naporan i mentalno i fizički, ali vam ne smeta zato što u tome uživate. To je proces... O tome i noću sanjate...

Mnoge najbolje stvari se nisu dogodile u životima drugih zbog: „Šta ako..." Kako ste vi preskočile taj momenat i pokazale da iza „Šta ako" postoje uspeh i ostvarenje?

JOVANA: Volim slobodu i nekako nikada nisam razmišljala o „Šta ako" jer na taj način postavljamo ograničenja i očekivanja, koja su uglavnom nerealna. Tako da smo mi razmišljale šta ćemo lepo da uradimo i nismo imale očekivanja i planove. Jedini plan bio je da napravimo proizvode koje ćemo obožavati.

DANIELA: Ja se od „Šta ako" generalno ne plašim. Zvuči kao kliše, ali stvarno sam uvek više žalila zbog onoga što nisam probala, nego onoga što sam uradila i pogrešila. To je iskustvo i svako iskustvo stvarno jeste dobro. Ojača vas i meni je nekako uvek izazov da probam nešto novo. Volim sve što mi se desilo u životu i stojim iza svojih izbora. Mislim da sam to ja.

Mnogo ljudi je nezadovoljno svojim životom i poslom,  ali apsolutno ništa ne rade da to i promene, već samo lamentuju nad svojom tužnom sudbinom. Možda sam tu i previše stroga u svom stavu, ali za svaki problem postoji neko rešenje ako se posvetite razmišljanju i delanju da taj problem rešite. Mi energiju imamo, pitanje je naše odluke da li ćemo je usmeriti u pozitivnom ili negativnom smeru...

Mislim da smo Jovana i ja slične po tom pitanju i da, između ostalog, ima veze sa tim i to što smo obe živele u inostranstvu. To je već samo po sebi izlazak iz zone komfora. Snaći se sam na nekom drugom mestu, bez podrške svoje porodice i prijatelja, jeste težak izazov. Dobro je probati razne stvari, videti da se različito razmišlja i funkcioniše u različitim kulturama, i treba sve to nekako prihvatiti i isfiltrirati šta od toga želite da zadržite kao 'svoje'... Ceo ovaj projekat započinjanja novog biznisa za mene je bio veliki iskorak iz mog tadašnjeg života. I u profesio­nalnom smislu, i u privatnom, i u geografskom. Svima zvuči suludo da se odnekud vratite i počinjete potpuno nov posao ovde kod nas. Ja, naprotiv, mislim da je opet to ono što osećate da morate da uradite u tom trenutku i onda stvari 'klize'... To ne znači, naravno, da sam sad samo ovde i samo u tome, ostavljam otvorena vrata za svuda i za sve... Ponekad se osećam kao oktopod koji pokušava da objedini toliko različitih stvari... Mi stalno razmišljamo o novim stvarima koje možemo da radimo.

Da li i koliko pravite planove, spiskove, to-do liste koje vam pomažu da ostvarite ono što zamislite?

JOVANA: Često mozgamo, ne planiramo ništa striktno, jednostavno postavljamo strategiju i krojimo put našem brendu. One kratkoročne To-do liste popunjavamo na poludnevnom nivou, a dugoročna strategija je jasna - da uvek radimo ono što volimo.

DANIELA: Ja ih pravim stalno, jer zaboravljam, ali onda često zaboravim i da ih pogledam. To je zbog previše obaveza. Ali sa zadovoljstvom ih precrtam, tj. napišem plus i zaokružim ga kad nešto sa tih lista završim. Mislim da je to kao olakšanje i borba protiv stresa. Eto, sad je manje stvari koje treba da uradim...

PageBreak

Entuzijazam donosi dobre rezultate

Iz radosti nastaju najlepša dela. Da li je vaša radost u kreiranju projekta Koozmetik pomogla da priča tako brzo i lako postigne dobar odjek?

JOVANA: Definitivno da. Radost u svakoj novoj ideji i realizaciji iste. Radost u svakom uspehu. Jako je lepo deliti radost. Verovatno u toku deljenja ljudi prepoznaju pravu radost i krenu i oni da je dele, pa je tako više nas uključeno u krug deljenja iste. Evo, dok baš odgovaram na ovo pitanje, obuzima me osećaj radosti!

DANIELA: Naravno. Kad u nečemu uživate, tu kreativnu energiju prenosite i dalje. Inače sam to i ranije primećivala. Svaki put kad sam radila projekat za klijente koji su bili pozitivni i fini sve je išlo glatko, i rezultat je bio savršen. Teški ljudi obično privuku i loše stvari, sa njima u projektu uvek krene nešto naopako... I same smo iznenađene koliko je dobrih ljudi oko nas koji verovatno prepoznaju i osećaju entuzijazam s kojim radimo, i pomažu nam i izlaze u susret i kad mi to ne očekujemo od njih, ili žele i sami da budu deo celog projekta.

Za zdravlje je potrebna zdrava zemlja: kako je dr Rudolf Štajner spasio nemačke farmere, ustanovio antropozofiju i biodinamičku proizvodnju otkriva Jasmina Stojanović

Iako je naša civilizacija danas najviše zasnovana na principu opstanka, sve više se okrećemo ideji da je zapravo saradnja ta koja je dovela do razvoja našeg sveta, a ne konkurencija. Šta je, prema vašem mišljenju, najvažnije za uspešnu saradnju i kako možemo da se oslobodimo osećaja da smo jedni drugima konkurencija i da možemo biti najbolja podrška?

JOVANA: Za uspešnu saradnju najvažniji su podrška, lojalnost i poverenje. Svaki čovek ima svoje vrline i mane. Treba gajiti vrline i videti samo njih u drugim ljudima. Konkurencija je uvek zdrava, zato što podstiče dalji razvoj i smatram da ljudi koji su u istoj branši treba da sarađuju i da uče jedni od drugih. Monopol ne vodi boljitku!

DANIELA: Bez razmene ideja nema napredovanja. Kad je čovek zatvoren sa samim sobom, on ne napreduje. Nova iskustva, interakcija sa drugima nam daje nove ideje, pa smo tako i mi bolji. Ja nikad nisam uživala u izolovanom radu. U kreativnim poslovima je to skoro i nemoguće, tada se uglavnom zaglavite ili upadnete u zamku sopstvenog ega. Postanete bukvalno slepi. Treba često i menjati poslove i sarađivati sa novim ljudima jer tako izgrađujete sebe i razvijate svoje sposobnosti, stičete iskustvo...

S druge strane, nikad nisam ni bila kompetetivna sa drugim ljudima, niti sam volela da se poredim... Sigurna sam u sebe i ono što radim, pa se onda ne osećam ugroženo od konkurencije i ne plašim da sa drugima delim mišljenje, stavove, znanje...

Gde i u čemu pronalazite inspiraciju?

JOVANA: U etici i estetici. Da radimo nešto moralno, vredno i lepo.

DANIELA: U svemu. Inspiraciju pronalazim konstantno oko sebe. U knjigama, filmovima, kad šetam, u razgovorima, kad razmenjujem iskustva sa drugim ljudima... Vizue­lni nadražaji su mi možda najbitniji. Ponekad mi iscepan plakat ili grafit na ulici da ideju za nešto novo što ću uraditi...

Kako i čime širite svoje vidike?

JOVANA: Čitanjem, istraživanjem, druženjem sa mudrim osobama.

DANIELA: Volim da putujem, da komuniciram sa drugim ljudima, da čitam, gledam filmove. Obožavam jogu. Mislim da su me joga, kao i svi učitelji i vežbači joge s kojima sam bila u kontaktu, načinili drugom osobom. To je kao osvešćivanje i stvarno kao da u jednom trenutku vidite više stvari oko sebe, i jednostavno razumete i znate i osećate svoje sposobnosti, svoje granice, svoju snagu.

Šta je za vas bliskost i kako je negujete sa osobama u svom okruženju?

JOVANA: Bliskost negujem otvorenošću. To je sposobnost da više puta svojoj porodici i prijateljima kažem kako ih volim, kako mi nedostaju i znače!

DANIELA: Bliskost je teška za definiciju. Pitanje je zašto je sa nekim, čak i nepoznatim, imate, a sa nekim je želite, ali ne možete da je imate? Bliskost je, ja mislim, biti svoj. Moći da budeš svoj sa nekim drugim.

Izvor: Sensa