Eko-moda: koje su tkanine zaista ekološki tretirane, koji su to trendovi i u kom pravcu ide "zelena" modna industrija

Čak i ako smo u kategoriji onih koji misle kako za sobom ostavljaju minimalan ekološki trag jer se trudimo da jedemo organsku hranu, koristimo javni prevoz i bicikl, štedimo vodu i električnu energiju - malo je verovatno da se brinemo i o tome da li nosimo 'zeleno' - odeću čija proizvodnja ne zagađuje okolinu i ne ugrožava naše zdravlje.

Čak sedam od 15 jedinjenja koja se upotrebljavaju u konvencionalnoj proizvodnji pamuka i pamučnih tkanina je kancerogeno ili potencijalno kancerogeno. To ugrožava zdravlje kupaca, ali i zdravlje i živote miliona onih koji takve materijale i odeću proizvode. Ili, da slika bude još plastičnija, u svakoj pamučnoj majici kratkih rukava je čak 17 kašika različitih hemikalija!

Kada kupuju novu odeću, kupci u najvećem broju slučajeva toga nisu svesni, ali nisu ni dovoljno informisani o tome kako da prepoznaju „eko-frendli" odeću. Da bi odeća bila ekološka, mora da nastane iz organski gajenog vlakna, bez upotrebe herbicida, pesticida ili insekticida u uzgoju, bez obzira na to da li je reč o organskom pamuku ili nekoj drugoj „eko-frendli" biljci poput konoplje, lana ili bambusa. Da bi tkanina dobila ekološki sertifikat, ne sme da bude tretirana štetnim hemijskim sredstvima za omekšavanje, izravnavanje, bojenje ili zaštitu od plesni u skladištima i transportu, a i zaposleni u tekstilnoj industriji moraju da imaju odgovarajuće uslove za rad i da budu adekvatno plaćeni.

PageBreak

Ananas za kukce

Na primer, pamuk koji se proizvodi ekološki đubri se prirodnim đubrivima i to u minimalnim količinama, korov se uklanja ručno, a kukci odbijaju uz pomoć drugih kukaca ili sadnjom kukuruza, graška ili ananasa u blizini, a koji privlače štetne kukce. Prinosi tako organski gajenog pamuka mnogo su manji od konvencionalnih, potrebno je više ljudskog rada, što na kraju organski pamuk i tkaninu dobijenu od njega čini višestruko skupljim od uobičajenog. Ali dugoročne koristi su višestruke - tlo ostaje čisto, pogodno za kasniji uzgoj prehrambenih useva, troši se manje vode i energije, a kupci dobijaju proizvod koji nije potencijalno opasan za njihovo zdravlje.

Još i više prednosti od organski gajenog pamuka imaju ostala eko-vlakna, odnosno tkanine koje se od tih vlakana dobijaju. Reč je o materijalima koji se dobijaju od, na primer, konoplje i lana, koprive, bambusa ili kineske trave, biljaka koje su toliko otporne na ono što drugim biljkama smeta - plesan, kukce i korov - da im herbicidi, pesticidi i insekticidi uopšte ne trebaju. Nekoliko puta su jače od pamuka, samostalno se, gotovo poput korova, šire i razvijaju na poljoprivrednim površinama bez ikakvih đubriva ostavljajući za sobom čisto tlo, vodu i vazduh.

Fairtrade hrana za pravedniji svet

Drvo bambusa jedno je od najodrživijih resursa za proizvodnju eko tkanine. Reč je o biljci koja izuzetno brzo raste koja se tokom samo 24 sata regeneriše čak za 90 do 100 centimetara. Tkanina od bambusa ima prirodna antimikrobna svojstva, hipoalergena je i reguliše toplotu. Otporna je na plesan, prozračna, na dodir poput svile ili kašmira.

PageBreak

Kineska trava

Kineska trava rami ili, kako se još naziva, boehmeria je biljka istočne Azije od koje se u Kini i Maleziji već hiljadama godina pravi jedna od najčvršćih tkanina; i do osam puta čvršća je od pamuka. Godišnje može da se žanje čak šest puta, takođe je prirodno otporna na plesan, mikrobe i gljivice, ne smetaju joj ni trulež ni insekti.

Bez obzira na to da li je reč o organskom pamuku ili nekoj drugoj „eko-frendli" biljci, nije svejedno da li je 'zelena' odeća samo izrađena od organskih vlakana ili se u celosti smatra ekološkom tkaninom. Organsko je vlakno, naime, u gotovoj tkanini moglo da bude tretirano sintetičkim bojama i drugim hemikalijama, a tkanina sa oznakom organskog porekla je i 'rasla' i obrađivana je bez štetnih hemijskih materija. Ako želite što manje štetnih materija na svojoj odeći, birajte odeću prirodnijih boja - od bež, preko bledozelene do svetlosmeđe. Te boje, za razliku od - na primer - crne, sadrže znatno manji udeo štetnih sastojaka.

Jedna od možda najzanimljivijih novijih eko-tkanina jeste sea cell - mešavina celuloze i morskih algi od koje nastaje, kako se šale tekstilci, živa odeća! Reč je o izrazito prozračnoj i hipoalergenoj tkanini koja na kožu deluje umirujuće i protivupalno, pa čak i stimuliše metabolizam. Mikroskopske čestice morskih algi koje sadrži pomažu regeneraciji ćelijskog tkiva.

Odeća za vaše ja

Lenpur je biorazgradiva tkanina dobijena iz belog bora, a karakteriše je, između ostalog, sposobnost da otpušta vlagu i savršeno reguliše telesnu temperaturu - pa hladi leti, a greje zimi. Sojina svila je potpuno biorazgradiva tkanina, koja nastaje kao otpad u proizvodnji tofua. Ta tkanina je vrlo osetljiva na prirodne boje, pa nema potrebe upotrebljavati sintetičke farbe za bojenje. Konačno, treba spomenuti i stingplus nettle - tkaninu koja se proizvodi od koprive. Kako je hvali strana stručna literatura, sačinjena je od jedinstveno snažnih, ali mekanih vlakana, spasonosnih za okolinu.

Što se tiče domaćeg tržišta, za sada se može naći samo nekoliko malih proizvođača bebi-odeće od eko-pamuka. Sea cell, lenpur, rami ili stingplus nettle u srpskom jeziku ne možemo još ni adekvatno da prevedemo, a kamoli da kupujemo odeću od ovih eko-materijala. Iako postoji izvestan broj ljudi koji su zainteresovani za kupovinu ovakvih ekoloških proizvoda, pitanje je da li bi u finansijskom smislu mogli to da isprate budući da su cene ove odeće nekoliko puta više od standardnih.

Dok i naša zemlja malo 'ne poraste', možete se informisati na sajtu www.ecofashionworld.com. Možda će nekoga od vas ovo i inspirisati da započne mali, održiv i ekološki odgovoran posao i tako proširi priču o eko-modi.

Izvor: Sensa