Dok radite na sebi i svom unutrašnjem preobražaju, vodite računa i o svojoj okolini. Svest o svom ekološkom tragu koji oko sebe ostavljamo svodi se uglavnom na to da li odvajamo otpad ili kupujemo organsku lokalno gajenu hranu. ...
Čak i ako smo u kategoriji onih koji misle kako za sobom ostavljaju minimalan ekološki trag jer se trudimo da jedemo organsku hranu, koristimo javni prevoz i bicikl, štedimo vodu i električnu energiju - malo je verovatno da se brinemo i o tome da li nosimo 'zeleno' - odeću čija proizvodnja ne zagađuje okolinu i ne ugrožava naše zdravlje.
Većina odeće koju danas imamo na tržištu napravljena je od sintetičkih materijala dobijenih iz petrohemikalija - nastalih iz sirove nafte i prirodnog plina - koji su uzrok globalnog zagrevanja. Konvencionalni uzgoj pamuka troši pak 25 odsto ukupne količine svih herbicida, pesticida i deset odsto insekticida. Te materije, osim na vlaknima, ostaju u tlu, vodi i vazduhu još mesecima, pa čak i godinama, a zajedno sa sintetičkim bojama na tkaninama i ostalim hemikalijama korišćenim u obradi apsorbuju se u ljudskom organizmu. U najboljem slučaju izazivaju alergije, a u najgorem i mnogo teže posledice, kao što su bolesti disajnog i kardiovaskularnog sistema, pa i karcinoma.
Ekološka moda: Livija Firt otkriva tajne modne industrije i nudi rešenje za pametno ulaganje novca
Čak sedam od 15 jedinjenja koja se upotrebljavaju u konvencionalnoj proizvodnji pamuka i pamučnih tkanina je kancerogeno ili potencijalno kancerogeno. To ugrožava zdravlje kupaca, ali i zdravlje i živote miliona onih koji takve materijale i odeću proizvode. Ili, da slika bude još plastičnija, u svakoj pamučnoj majici kratkih rukava je čak 17 kašika različitih hemikalija!
Kada kupuju novu odeću, kupci u najvećem broju slučajeva toga nisu svesni, ali nisu ni dovoljno informisani o tome kako da prepoznaju „eko-frendli" odeću. Da bi odeća bila ekološka, mora da nastane iz organski gajenog vlakna, bez upotrebe herbicida, pesticida ili insekticida u uzgoju, bez obzira na to da li je reč o organskom pamuku ili nekoj drugoj „eko-frendli" biljci poput konoplje, lana ili bambusa. Da bi tkanina dobila ekološki sertifikat, ne sme da bude tretirana štetnim hemijskim sredstvima za omekšavanje, izravnavanje, bojenje ili zaštitu od plesni u skladištima i transportu, a i zaposleni u tekstilnoj industriji moraju da imaju odgovarajuće uslove za rad i da budu adekvatno plaćeni.
