Da li znate da izborom hrane koju stavljate na sto, ali i izborom odeće koju nosite možete da utičete na život, pa čak i preživljavanje stanovnika zemalja Trećeg sveta? Kako, zapitaćete se. Tako što nećete podržavati izrabljivanje kome je sklono globalističko tržište koje spušta cenu rada i plaća sramotne nadnice radnicima širom Azije, Afrike i Latinske Amerike, nedovoljne za pokrivanje cene proizvodnje, a kamoli za njihovo prehranjivanje.

Naravno, kupujući te, na muci izrađene proizvode, platićete manju cenu, ali posledice te računice na drugom kraju sveta su velike. One podržavaju siromaštvo, bolest, neobrazovanost i time nemogućnost stvaranja pristojnih uslova za život tamošnjih radnika, a sve zbog velikog profita u razvijenim zemljama. Ako mislite da vas se to ne tiče jer je možda reč o velikom biznisu sirovinama, niste u pravu. Jer konačni proizvod namenjen je vama, a on nije ništa drugo nego kafa, čokolada, šećer, banane, pamuk...

Pošteni uslovi

Uglavnom se i ne pitamo odakle dolazi sirovina za nezaobilaznu jutarnju kafu ili omiljenu čokoladu. Pod poreklom obično mislimo na proizvođača. Ali i on sirovinu negde mora da kupi, a često je kupuje na drugoj strani planete. Pod kojim uslovima, po kojoj ceni, od koga, pitanja su koja sebi moramo da postavimo ako želimo da živimo u fer svetu. Upravo ta pitanja postavlja i na njih odgovara Fairtrade. Reč je o organizaciji koja se bori za poštene uslove rada i proizvodnje u zemljama Trećeg sveta. To znači da se radnicima na plantažama kakaa, kafe, šećerne trske, pirinča, pamuka, voća itd., koji su uključeni u program te organizacije, garantuje minimalna nadnica koja je propisana uslovima Fairtrade delovanja.

Ona je tolika da osigurava pokrivanje minimalnih životnih potreba radnika (koje dosad često nisu bile pokrivene), a u to su uključene i njihove porodice. Naime, zbog nemaštine mnoge su porodice na polja slale i svoju decu kako bi doprinela oskudnom kućnom budžetu. Zbog toga mališani nisu pohađali školu, što je rezultovalo još većom bedom budući da bez obrazovanja nema ni napretka.

Nizom svojih delatnosti Fairtrade insistira na tome da se takva praksa prekine. Zato minimalne nadnice nisu jedini uslov. Još jedan je direktno poslovanje s marginalizovanim pojedincima i zajednicama koji su donedavno svoj rod mogli da prodaju samo posrednicima za bednu cenu.

Posrednici su onemogućavali proboj malih uzgajivač  na tržište. Otkupom njihovog roda po vrlo niskoj ceni i potom monopolističkom prodajom proizvođačima u razvijenom svetu, posrednici su seljake dovodili na samu granicu preživljavanja.
Fairtrade je zato podstaknuo ujedinjavanje malih uzgajivača u zadruge kako bi svoje proizvode direktno mogli da nude na razvijenom tržištu. U tome, svoj interes imaju i velike kompanije, jer plaćaju uzgajivača bez posredničke naknade. Ipak, da bi dobio pravo na Fairtrade oznaku za svoj proizvod, proizvođač mora da učini nešto više za održivi razvoj, a to znači da na određeni način mora da vrati zajednici od koje je i onako jeftino uzeo. To znači da se prema Fairtrade standardima proizvođači uključuju u kreditiranje marginalizovanih uzgajivača.

Uz pomoć takvih kredita mnogi stanovnici u zabitima Afrike i Azije ukrupnjavaju svoju zemlju, udružuju se, edukuju u vođenju poslovanja, kupuju mašine pa na taj način svojim rodom konkurišu na svetskom tržištu.PageBreak


Fairtrade pokret u celom svetu

Kupovinom proizvoda s oznakom Fairtrade stvara se svojevrsno partnerstvo između kupaca u razvijenim zemljama i uzgajivača, kojima je to zaista jedini izvor prihoda. Razvijanje svesti da smo svi deo iste planete i da jedino ravnotežom možemo da osiguramo opstanak, bez obzira na to gde i u kojimu slovima živimo, imalo je mnogo uspeha.

Danas, 58 zemalja u razvoju koristi prednosti Fairtrade-a, a u desetinama razvijenihzemalja kupuju se njihovi proizvodi. Za mnoge proizvođače postalo je pitanje statusa kupovati Fairtrade sirovinu, pa sveviše proizvoda na policama trgovina ima zeleno-plavu oznaku prepoznatljivu širom sveta (neke zemlje poput SAD-a imaju i sopstvene oznake povezane s njihovom filijalom Fairtrade-a). Kod nas ovih proizvoda još nema mnogo, ali uverili smo se kako na policama supermarketa, ali i malih specijalizovanih prodavnica zdrave hrane, ipak možete da pronađete smeđi šećer, čokoladu, kakao i odeću od pamuka s ovom oznakom.

Među proizvođačima na našem tržištu u čijoj ponudi postoje proizvodi s oznakom Fairtrade su Nescafé,Timberland, Accessorize, Marks&Spencer. Ako se odlučite za proizvod s etiketom Fairtrade doprinosite pravdi. No istovremeno, tu su koristi i za vas. Ova organizacija zabranjuje uzgoj GMO proizvoda i podstiče ekološki uzgoj, zbog čega je kupac siguran da dobija prirodan proizvod. Za cenu koju plaća, Fairtrade zahteva i određen kvalitet sirovine pa kupac može da bude siguran da tokom uzgoja zbog smanjenih ulaganja nije nastao proizvod manjeg kvaliteta.

Nadalje, na plantažama i poljima ovog sistema poštuje se zaštita okoline pa je zato sigurno da dobijena sirovina ne sadrži nedozvoljene hemikalije izpesticida i đubriva. Istovremeno, u nerazvijenim krajevima i dalje prevladava tradicionalni oblik poljoprivrede, što doprinosi čistoći sirovina.

Bolji život

No uz sve to, ne zaboravite da nekome koje negde daleko pomažete da živi bolje. Iako se danas vode rasprave o tome kako veliki kupci i dalje izrabljuju radnike pod maskom dobre namere, budući da je minimalno utvrđena cena sirovine, pa tako i nadnice, i dalje izuzetno niska, Fairtrade ipak poboljšava život.

Evo samo nekih primera – u Kolumbiji su saradnici Fairtrade-a sprrčili da se 1600 hektara plodne površine pretvori u ilegalna polja maka i koke izborivši pravo da na njoj zasade kafu. U Papui Novoj Gvineji organizovani su medicinski timovi koji su prvi put u istoriji te zemlje poslati u daleke ruralne krajeve, gde je upravo počela Fairtrade proizvodnja. U Gvatemali postoje područja gde deca prvi put odlaze na fakultet uz pomoć Fairtrade stipendija... Primera je sve više, kao i dobrobiti za sve u kupoprodajnom lancu. Zato sledeći put kada krenete u  kupovinu, potražite Fairtrade markicu.