Ponovno upoznavanje erotike

"Kada govorim o erotici, govorim o potvrđivanju životne snage žena; o osnaživanju te kreativne energije čiju mudrost i korist tek sada ponovo prihvatamo u našem jeziku, našoj istoriji, našim plesovima, našoj ljubavi, našem poslu, našim životima." Audre Lorde

Seksualnost je organska, normalna, fizička i emocionalna funkcija u ljudskom životu. Ženina vagina prirodno se vlaži svakih 15 minuta tokom ciklusa sna, dok muškarci dobijaju erekciju. Tokom seksualnog uzbuđenja klitoris postaje dobro prokrvljen i izuzetno osetljiv, vagina se izdužuje, a njena unutrašnja trećina naglo povećava podižući matericu i grlić materice. Ako se polni odnos odvija nakon što je žena potpuno seksualno uzbuđena, ta promena oblika vagine pomaže da spermatozoidi dođu do grlića materice, čime se omogućuje začeće.

Neke žene osećaju bol tokom polnog odnosa ako se penetracija dogodi pre nego što je nivo seksualnog uzbuđenja dovoljno visok da podigne i pomeri matericu i njen grlić. U tom slučaju može se dogoditi da se zbog ponavljanja prodirućih pokreta povrede jajnici, što je bolno. To se obično ne događa ako par odvoji dovoljno vremena da se žena potpuno seksualno uzbudi pre penetracije.

Tokom seksualnog uzbuđenja, vlažnost u vagini nastaje iz više izvora. Žlezde (Bartolinove i Skeneove) na mestu gde se spajaju stidnica i otvor vagine (introitus) luče tečnost. I zidovi vagine tokom seksualne stimulacije proizvode tečnost, koja se zove transudat. Neke žene osećaju navalu tečnosti u vagini tokom orgazma koji se naziva ženskim ejakulatom. Ženski ejakulat zapravo čine različite tečnosti iz različitih delova urogenitalnog sistema, uključujući i žensku "prostatu". U tantra jogi, drevnoj istočnjačkoj praksi koja objedinjuje seksualnost i duhovnost, ta tečnost naziva se amrita ili božanski nektar.

"Mnoge moje pacijentkinje pogrešno misle da je ta ženska ejakulacija zapravo lučenje mokraće tokom orgazma, ali ta tečnost nije mokraća iako delimično prolazi kroz mokraćni kanal. To lučenje tečnosti čija količina može biti veća od jedne šoljice, a koje se može dogoditi i više puta tokom vođenja ljubavi, jeste normalno i deo je seksualne reakcije žene", kaže dr Christiane Nortrup u svojoj knjizi "Žensko telo, ženska mudrost".

Caroline i Charles Muir, par koji je popularizovao od starih vremena poznatu vezu između seksualnosti i duhovnosti, kažu da ovaj nektar često nastaje kada se, obično nežnim vođenjem ljubavi, aktivira područje duboko unutar vagine koje se naziva "sveta tačka", mada direktna stimulacija te tačke nije neophodna za nastanak te tečnosti. Lučenje amrite može se desiti i bez orgazma, kao kad je žena "izgubi" u smehu, radosti ili ljubavi.

U tom slučaju žena ne gubi – ona zapravo postaje energija radosti ili ljubavi, i upravo suprotno od gubitka, upija esenciju tih ekstatičnih osećanja. Svaka žena može da iskusi izlivanje tog božanskog nektara, ali samo ako nauči da se potpuno preda dubokoj sreći koja može, ali ne mora da bude seksualna.

Muirovi nas uče da je "sveta tačka", koja se nalazi duboko u vagini i dobro je skrivena, često mesto gde žene čuvaju svu povređenost i intimni bol u vezi sa seksualnošću. Kod mnogih žena, seksualna stimulacija te tačke iznosi na površinu sav skriveni bol i neprijatna sećanja. Žena i njen partner koji to razume polako će voditi ljubav i biti istrajni, što će izlečiti taj bol na svim nivoima. Takvo izlečenje može ženi da otkrije radost kakvu nikada pre nije doživela.

Telesna mudrost

Bez obzira na to kada žena počne ponovo da prihvata i istražuje svoju seksualnost, dobro je znati da je ženska seksualnost, po svojoj prirodi, celovito čulno iskustvo koje uključuje celo telo, a ne samo genitalije. Ženina seksualnost može da uključuje fizički genitalni kontakt sa nekim, ali i ne mora. Ženi nije potreban partner ni značajna veza sa drugom osobom da bi bila u kontaktu sa svojom seksualnošću. Možda joj neće biti potreban ni orgazam ni fizički dodir.

Telesna mudrost svake žene određuje šta je za nju seksualno dobro. U današnjem društvu porast zavisnosti od seksa i veza, nedostatak samopouzdanja i strah od napuštanja, deluju kao prepreka ženinoj sposobnosti da čuje mudrost svog tela i njegove poruke. Ponekad ono što žena želi u seksu može da bude veoma daleko od onoga što naša kultura smatra normalnim za žene i čak sličnije onome što se smatra normalim za muškarca.

Funkcije naših seksualnih organa i naše seksualne reakcije najvećim delom određuje način na koji je naša kultura uslovila odnos prema seksualnosti. Da bismo shvatili seksualno reagovanje i delovanje organa koji su u njega uključeni, moramo da razumemo i ženino kulturološko nasleđe. U ovom društvu seksualnost je čvrsto povezana sa slikom koju imamo o sebi i sa samopouzdanjem. Postoji izreka koja kaže: "Muškarci i žene nikad neće biti jednaki sve dok žena ne bude imala ćelavu glavu i stomak, a još uvek se bude smatralo da dobro izgleda".

Žene su odgajane tako da misle da zaslužuju da uživaju u seksu samo ako odlično izgledaju ili imaju određenu težinu. I ne samo to, žene se uče da su ženska seksualnost i rađanje dece dve različite stvari, iako jedno vodi ka drugom. Ima razloga za verovanje da su u drevnim predpatrijarhalnim vremenima žene znale kako da na prirodan način kontrolišu plodnost i razumele važnost seksualnog zadovoljstva kao prirodnog dela ljudskog iskustva.

Mnogi parovi koji koriste metode prirodnog planiranja potomstva razvijaju izoštreni osećaj za plodnost i seksualne cikluse svog partnera. Ne samo što im taj metod služi za planiranje ili izbegavanje začeća onda kad to žele već i često otkrivaju da se njihova prisnost i seksualno zadovoljstvo takođe povećavaju.

PageBreak

Ova kultura takođe veruje u teoriju velikog praska u heteroseksualnom polnom odnosu, po kojoj je prodiranje penisa u vaginu najprijatniji deo seksualnosti. Međutim, to ne važi za sve žene.

To je samo jedan oblik seksualnosti i uživanja i žene koje u njemu ne uživaju ne moraju se plašiti da su nenormalne. Mnogim ženama polni odnos za koji su nas učili da je prava stvar, dakle penis u vagini, ne pričinjava naročito zadovoljstvo. Zato, mnoge glume orgazam da bi njihovi partneri mislili da su dobri ljubavnici.

Očigledno je da veliki prasak ne uspeva kod mnogih žena. Nedavna istraživanja pokazala su da stimulacija klitorisa, vagine ili materice ili kombinacija svega toga rezultuje orgazmom. Mnoge žene ne doživljavaju orgazam samo polnim činom već i na druge načine. Nije neobično što se učestalost polnih odnosa uzima kao jedino merilo po kojem se određuje kvalitet seksualne veze, naročito u medicinskim krugovima. Međutim, jasno je da, osim broja polnih odnosa nedeljno, i mnogi drugi faktori određuju kvalitet veze.

Kvalitet seksualnog života jedne osobe ne određuje ni broj seksualnih partnera koje ima ili je imala. Nezdrav, potencijalno razoran život jeste onaj u kome žena koristi seksualne veze da bi ispunila sopstvene emocionalne potrebe iskorišćavajući pri tom telo druge osobe. Neke žene leče strah od samoće i napuštenosti održavajući polne odnose sa muškarcima koje ne vole i ne poštuju i koriste seks na zavisnički način. Žene koje imaju takve nezdrave seksualne veze često su u detinjstvu seksualno zlostavljane, skriveno ili otvoreno.

Kulturološko pravilo po kom se ženina vrednost određuje prema njenoj vrednosti sa muškarcem i po tome koliko je seksualno privlačna muškarcima – svim muškarcima – ima veoma duboke korene. Previše je žena usvojilo seksualne navike i potrebe muškaraca koje društvo odobrava kao sopstvene, dok su muška seksualnost i seksualne potrebe zapravo mnogo raznolikije nego što prepostavljamo.

Otkrivanje naše istinske seksualnosti

Zadatak nas kao žena jeste da razlikujemo sopstvenu istinu o svojoj seksualnosti od njenog izopačenja koje smo nasledili od kulture. Prvi korak u određivanju naše seksualnosti iznutra od početka do kraja jeste da se smatramo seksualnim subjektima, a ne seksualnim objektima.

Šta čini vašu seksualnost? Koja ste od svojih uverenja nasledili od društva i uskladištili u svojoj psihi, a koja su vaša sopstvena? Kada ponovo prihvatamo sopstvenu seksualnost, otkrivamo da ona uopšte nije slična onome što nas kultura navodi da verujemo. Na primer, koliko je žena zaista spremno da vodi ljubav na kraju radnog dana, pre odlaska na spavanje? Mnogo je onih koje misle da nešto s njima nije u redu jer uveče ne žele seks.

Iskreno rečeno, ništa ne ubija libido brže od celog dana na poslu, zatim dolaska kući i obavljanja kućnih poslova, sređivanja nakon večere i drugih porodičnih obaveza. Za većinu žena želja za vođenjem ljubavi direktno je povezana sa kvalitetom njihovog odnosa sa partnerom. Ideje su podjednako seksi i ženama i muškarcima zato što je seks oblik neverbalne komunikacije – dobra komunikacija i dobar seks direktno su povezani. A ne možete ga dobro izvesti, niti se u njega potpuno uključiti, umom i telom – a verovatno i ne bi trebalo – kada ste iscrpljeni.

Sve što je ljubavnik rekao ili nije rekao tokom dana utiče na želju za seksom s njim. I za muškarce i za žene pažnja i nežnost jesu deo vođenja ljubavi, bez obzira na to da li će doći do seksualnog čina ili ne. Tolike žene su me pitale: "Zašto ne mogu da poljubim ili zagrlim svog partnera a da to uvek ne vodi u spavaću sobu?" Tragično je i to što previše muškaraca odvaja seksualnu funkciju od drugih aspekata veze. Previše njih milovanje ili zagrljaj shvata kao znak da je vreme za seks. Želela bih da vidim da se pojam "vođenje ljubavi" proširi daleko izvan okvira isključivo genitalnog kontakta, kaže dr Christiane Nortrup.

PageBreak

Žene koje žive u gradovima ili na drugim mestima gde su slabo povezane sa prirodom, ne mogu da primete suptilne erotske sile povezane sa zemljom. Bombardovane veštačkim svetlom i bukom veći deo dana ne mogu da se usklade sa mirisima, ritmovima i osećanjem prirodnih procesa zemlje.

Drevne taoističke prakse, koje se i danas proučavaju, posmatraju seksualnu energiju kao životnu energiju. Kada se svesno usmeri tokom meditacije, ta energija može da pomogne da se regenerišu telesni organi.

Seksualna energija jedna je od najjačih energija za stvaranje zdravlja. Njena svesna upotreba, bez obzira na to da li smo u vezi ili ne, može da nas poveže s pravim izvorom mladosti i vitalnosti. Kada se određene energije upotpune ljubavlju i svesnom namerom, možemo da naučimo da usmeravamo orgazam kroz telo tako da svaki organ, a ne samo genitalije, ima korist od tog podmlađujućeg iskustva.

Iako je potrebno vreme da se nauče te tehnike, zdravlje svake žene može se poboljšati razvijanjem snažnog pubokoksigealnog (PK) mišića, glavnog mišića koji se steže tokom orgazma. Žene koje imaju jake, zdrave mišiće karlice, manje su sklone vaginalnim problemima i inkontinenciji urina zbog stresa i uglavnom imaju ispunjavajući seksualni život.     

Ljudska iskustva koja nas ispunjavaju najvećom ekstazom i nanose nam najveći bol jesu seks, ljubav i religija. Jedan od razloga zbog kojih nam nanose toliko puno bola jeste što u ovoj kulturi nismo sebi dozvolili da osetimo potpuni doživljaj prirodne radosti i zadovoljstva koji nam oni pružaju. Za ljude je prirodno da tragaju za radošću i zadovoljstvom.

Međutim, ako uzmemo u obzir prirodu našeg društva, nimalo ne čudi činjenica što smo naučeni da ih tražimo u drogi ili čak zavisnosti od seksa.
Seksualna energija ili eros jeste životna sila koja prožima sve stvoreno i deo je radosti životne kreacije. Upravo je suprotna tanatosu – sili koja vodi u smrt. Ova kultura predugo je bila usmerena na tanatos bez ravnoteže koju čini eros. Naučila nas je da se bojimo, ocrnjujemo i potiskujemo sopstveni erotizam, a trebalo bi da mu dozvolimo da se prirodno izražava kako bismo živeli potpuno i zdravo.

Važno je razumeti da je ljudska sposobnost za ekstazu normalni deo onoga što jesmo i da senzualno iskustvo ekstaze može biti duhovno. Oplemenjujuću ekstatičnu energiju možemo da osetimo u umetnosti, intenzivnom osećanju ljubavi i tokom stvaranja nečega iz svoje dubine. Čak i tokom mističnih iskustava, poput onih koja osećamo pri religijskim ritualima ili meditaciji, oplemenjuje nas ekstatična energija koja po prirodi može biti erotska.

Shvatajući da su ekstaza i duhovnost deo ljudske prirode, možemo da stvorimo načine da jedni drugima darujemo iskustva ekstaze i međusobne povezanosti koja nisu ni destruktivna ni zavisnička. Moramo da hranimo svoju dušu isto kao što hranimo svoje telo.