Zašto se zaljubljujemo u određene ljude? Psiholozi imaju 3 teorije kako se uključuje senzor moguće ljubavi

Zaljubljivanje je čudesan emotivni proces. Kad smo bili deca, svi smo čitali bajke o lepim prinčevima i princezama koji su se zaljubili jedno u drugo čim se ugledaju, a zatim otišli daleko da grade svoju srećnu budućnost. Detalji o tome šta ih je čekalo u dalekom carstvu ostavljeni su našoj mašti, ali u našoj svesti ostala je ideja o prvom utisku i trenutku zaljubljivanja na prvi pogled.

Da li ste se ikada zapitali zašto se zaljubljujete u određenu osobu? Kako se u našem mozgu pokreću hemijske reakcije zbog kojih se divimo određenom čoveku i želimo da provedemo svaki minut svog vremena sa njim?

Ponekad je teško poverovati da se suprotnosti zaista privlače, ali ostaje činjenica da se to dešava prilično često. Na primer, visoki muškarci se često zaljubljuju u niske i sitne žene, koje na taj način ostavljaju šansu za ravnotežu u tom budućem savezu. Prema nekim genetskim studijama, nesvesna želja da se sretne suprotno je povezana sa podsvesnom željom za heterozom - tj. poboljšanje bioloških funkcija u odnosu na pretke. Veruje se da će deca koju dobiju roditelji koji su u veoma udaljenom srodstvu imati veću vitalnost. Zvuči komplikovano, ali šta da se radi, to je nauka (i priroda).

Međutim, verovatno ste više puta sreli parove u kojima se introvertni muškarac dobro slaže sa svojom ekstrovertnom saputnicom ili obrnuto. U takvim zajednicama gotovo nikad nema dosade, jer se oba partnera balansiraju i dopunjuju.

Jesmo li se već sreli?

"Volimo samo jednom u životu, a nakon toga tražimo samo one koji su slični“, napisao je Sergej Jesenjin. Predivan citat, ali nije u potpunosti relevantan za temu naše današnje rasprave, iako zavisi od toga kako na to gledate.

Priznajmo sebi iskreno: ma koliko psiholozi insistirali da se ne treba zaljubiti u nečiji izgled, već u njegov unutrašnji svet, prvo na šta obraćamo pažnju prilikom susreta jeste "pakovanje slatkiša", pa tek onda, ako nam se pakovanje svidi, odlučujemo da proučimo "punjenje“.

Tako naučnici sugerišu da u našim potencijalnim partnerima pokušavamo da uhvatimo gestove, ton glasa i miris naše majke, oca ili drugih bliskih ljudi. Ako dođe do poklapanja ili "mečovanja", nećete morati dugo da čekate na "iskru, oluju i ludilo“. Takav osećaj "srodne duše“ stvara privid da poznajemo osobu ceo život i stoga počinje da nas nesvesno privlači.
Podjednako važnu ulogu igra i stalno prisustvo jedne osobe u funkcionalnoj ili teritorijalnoj blizini. Jednostavno rečeno, na delu je efekat "jednostavne prezentacije“: što češće viđamo osobu, više joj verujemo. I na kraju, ako imamo slična interesovanja i poglede na svet, onda nevidljivi "ljubavni senzor“ počinje da se aktivira punom snagom i mi počinjemo da težimo da se zbližimo sa nekim ko je nama sličan. Uzgred, računaju se i izrazi lica i stil govora – oni takođe uveliko povećavaju simpatije.

Glavni faktor je okruženje

Svojevremeno je američki psiholog Stenli Šehter razvio dvofaktorsku teoriju emocija. Po tom konceptu, nastanak određenih emocija i osećanja može se predstaviti kao funkcija fiziološkog uzbuđenja i njegovog tumačenja.

Ta hipoteza je takođe dokazana proučavanjem interpersonalne privlačnosti. Eksperiment je sproveden na sledeći način: atraktivna eksperimentatorka je zaustavljala atraktivne mladiće koji su prolazili i davala im upitnike. Obećala je da će im kasnije saopštiti rezultate studije i, da se ne bi izgubila, svima je ostavila svoj broj telefona. Eksperiment je sproveden na dva različita mosta: jedan je bio stabilan i lociran na manjoj visini, dok je drugi bio viseći i to na relativno velikoj visini.

Potvrđena je pretpostavka koju je izneo Šehter. Ljudi koji su prelazili drugi, viši most nekoliko puta češće su zvali slučajnog poznanika od onih koji su se susretali na prvom mostu. Stvar je u tome što su u prvom slučaju doživeli snažno emocionalno uzbuđenje, pa im je prelepa eksperimentatorka ostala u sećanju. Šta to znači? To znači da oni koji su se sreli na nekom burnom događaju, u vožnji čamcem ili na rolerkosteru, imaju veće šanse za drugi sastanak od onih koji su se sreli u večernjoj šetnji parkom.

BONUS VIDEO: