Da li ste primetili da svaki novi partner liči na prethodnog, a problemi u vezi su vam poznati? A zašto biramo slične ljude za partnere? Kako se dešava da uprkos bolu i razočaranju ponavljamo iste greške u vezama? Odgovor je skriven duboko u detinjstvu, gde se formiraju prve predstave o ljubavi, naklonosti i interakciji sa drugim ljudima.
Psihologijha pomaže da razumemo kako iskustva iz detinjstva utiču na izbor partnera u odraslom dobu, zašto se zaglavljujemo u toksičnim vezama i šta se može učiniti da se prekine ovaj začarani krug.
Model iz detinjstva
Polazna tačka je period formiranja ličnosti - detinjstvo. Upravo tada svako od nas razvija određeni model ponašanja - obrazac za izgradnju odnosa, šablon "šta sam ja" kao žena ili muškarac, i automatski - kakve partnere biramo. Ova slika suprotnog pola je uvek kolektivna i zasniva se na značajnim odraslim osobama (otac, deda, ujak... oni koji su bili u bliskom kontaktu sa detetom).
Psiha integriše kao osnovu sam model odnosa koji posmatra u detinjstvu. Okruženje nesvesno određuje naše shvatanje norme i upravo iz toga se grade obrasci ponašanja - automatske reakcije i načini interakcije koje kasnije reprodukujemo, a da toga nismo svesni. Proverite zašto se žene često zaljubljuju u emocionalno nedostupne muškarce.
Potrebe i nedostaci
Ako govorimo o neuspešnim, bolnim vezama, njihov uzrok krije se uvek u nezadovoljenim psihološkim potrebama detinjstva. A roditelji su tu ne samo da nas hrane, poje i štite, već i da napomognu da steknemo svest i osećanje ko smo.
Sve to - priznanje, pravo na lične želje i interesovanja, iskustvo ljubavi i prihvatanja - jeste neophodno za odgajanje psihološki zrele ličnosti. Ali, nažalost, većina roditelja jednostavno ne može to da ponudi - malo je psihološki zrelih ljudi. Kao rezultat toga, dobijamo odraslo "dete" koje, nikada ne dobivši ono što mu je potrebno, nesvesno traži načine da nadoknadi svoj deficit kroz partnere.
Želja da dobijemo tu veoma "važnu stvar" tera nas da iznova i iznova gradimo iste odnose kao sa roditeljem ili značajnom odraslom osobom u detinjstvu, kako bi se, konačno, ovaj scenario "odigrao ispravno“ i kako bismo mogli da "nastavimo“ u odraslo doba.
Roditeljska zamka
Odrasla osoba može biti pametna, uspešna i intelektualno razvijena koliko želi, a ipak se emocionalno zaglaviti u veoma ranom dobu ako kriza ranog detinjstva nije u potpunosti prevaziđena.
Ako roditelji dete ne vide je kao zasebnu osobu sa drugačijim skupom želja, prava i mišljenja od njihovih i ne daju joj pravo na "svoje", onda se psiha fiksira u fazi "zahtevanja pažnje/ nalaženja onoga što želim", emocionalni razvoj je zaustavljen, i ova "zaglavljena ploča“ se već vrti u vezama odraslih.
Kasting scenarija
A onda psiha bukvalno traži među suprotnim polom partnera sa kojim može da reprodukuje neproživljeno iskustvo iz prošlosti. Privlači nas, izaziva "leptire u stomaku", "ludu hemiju" i "ljubav na prvi pogled". Ovaj proces se ponekad naziva "kasting scenarija".
Na primer, žena koja je odrasla sa hladnim, kritičnim ocem izabraće istu vrstu muškarca (i obrnuto za muškarce). Čak i ako joj ponudite toplog, prihvatljivog partnera, on će brzo postati dosadan i iritantan, jer je za nju "norma" igra borbe za ljubav.
To takođe uključuje scenarije ljubavnog trougla, kada partner može biti emocionalno dostupan, ali zapravo nije slobodan za vezu. "Tata" ostaje "zauzet" na ovaj ili onaj način. Tako funkcioniše emocionalna zavisnost: s jedne strane, razumemo umom - "ne treba mi takva veza“, a s druge - čini se kao da ne možemo ništa da učinimo povodom toga – telo zahteva iskustva po poznatom "receptu“ iz detinjstva.
Bezbedno ostrvo
Ponekad, razočarani u potrazi za nedostižnim "roditeljem“, povređeni razdvajanjem i bolom, iscrpljeni emocionalni resursi, psiha povlači "ručnu kočnicu“. Mi ne biramo figuru željenog roditelja, već "sigurnog" partnera – toplog, brižnog, ali ne onog koji izaziva jaka osećanja.
To je trezan, često logičan i "ispravan" izbor. Odnosi sa takvom osobom su tihi, mirni, prosperitetni, ali ne donose željeno zadovoljstvo niti osećaj "sopstvenog" života. On se pretvara u "sigurno utočište“ u kojem "vidamo rane“. Posle nekog vremena, povrativši snagu, podsvest će nas ponovo odvesti do "idealnog roditelja“ - i ploča će nastaviti da se okreće.
Gde je izlaz?
Nažalost, većina ljudi ostaje u začaranom krugu. Ploča je zaglavljena i ne može se popraviti bez spoljne intervencije. Makar ni zato što smo često toliko duboko uronjeni u svoje živote da ne možemo ni da primetimo scenarije koji se ponavljaju, a kamoli da ih odvojimo od sebe i izađemo u slobodu izbora partnera koje želimo, sa svim sobom, a ne samo sa deficitima nesvesnog.
Zato je rešenje dubinska terapija, gde uz pomoć stručnjaka možete postati svesni svojih obrazaca, proraditi svoje nedostatke i naučiti da gradite nove oblike odnosa.
Ponovno rođenje
Najbolniji trenutak - raskid veze - često postaje jedina ulazna tačka na putu samooslobođenja. On nas tera da otkrijemo scenarije koji se ponavljaju, razloge za izbor partnera, da pogledate u "oči svog bola“ i počnete da obnavljate svoje nesvesne kastinge. Nakon što ste preradili svoje obrasce i uložili vreme i trud u sopstvenu budućnost, konačno možete dobiti izbor - koga i zašto voleti, bez ponavljanja starih grešaka.
Ponovljeni izbor partnera nije slučajnost ili znak "lošeg ukusa“. To je moćan duboki mehanizam psihe, koji u velikoj meri kontroliše naše izbore i formiran je na osnovu potreba i scenarija iz detinjstva. Prepoznavanje i transformacija ovih scenarija je ključ zdravih, ispunjavajućih i harmoničnih odnosa i korak ka slobodi i srećnom životu.
BONUS VIDEO:
