Da li nešto može toliko da uzburka atmosferu prijatne večeri provedene sa prijateljima kao kada se povede priča o neverstvu? Svi smo se zatekli u situacijama u kojima ova priča i stavovi ogole naše vrednosti i uverenja na kojima zasnivamo svoju argumentaciju u kom god delu spektra da se nalazimo. Možda verujemo da monogamija nije izvodljiva? Možda verujemo da nakon neverstva nema povratka? Crno-belim svetom neverstva se bavila i EsterPerel, psihodinamska i porodična psihoterapeutkinja, posebno poznata po promociji koncepta erotskeinteligencije.
I sama terminologija koju koristimo za preljubu pokazuje polarizovanost prema temi. Retki su neutralni termini i rečnik koji nam je na raspolaganju podstiče stigmu, stid i tabu kojima je neverstvo ogrnuto. Čak i reč „preljuba”, koja ima deo reči ljubav u sebi, ipak nosi negativnu konotaciju, a da ne spominjemo i sve ostale termine koji se koriste: prevara, brakolomstvo, švaleri, švaleracija, nevernici... Kako navodi Ester Perel u knjizi „Neverstvo”, čak se i među psihoterapeutima retko čuje balansirani dijalog, bez predrasuda. Prevareni je „oštećena strana”, a onaj koji je prevaru učinio je „počinilac”. Već i sama terminologija jasno pokazuje beskompromisnu osudu i izaziva jezu i zapljuskuje nas osećanjem sramote.
Kako Ester Perel navodi, važno je započeti iznijansiran dijalog o ovoj temi, jer „zamršenost ljubavi i želje ne mogu da se jednostavno obuhvate kategorijama dobro ili loše, žrtva ili krivac”. „Da pojasnim, ne osuditi ne znači i odobriti, a ogromna je razlika i između razumevanja i opravdavanja”, objašnjava psihoterapeutkinja.
Zašto prevara toliko boli
Iako postoje različiti pogledi na neverstvo i iako mnogi ljudi različito reaguju, ipak prepoznajemo činjenicu da u mnogim slučajevima prevara ima razorno delovanje. Sve ono što u ljubavi nalazimo: sigurnost, mir, potvrdu, bliskost – prevara razara. Sve ono što smo poznavali kao istinu i priču svog zajedničkog života sa partnerom dolazi u pitanje. Ester Perel objašnjava kako sazanje da nas partner vara jeste ključni momenat u priči o preljubi i braku. U tom trenutku nastaje šok koji pokreće mozak i izaziva iskonske reakcije: bori se, beži ili ne mrdaj. Iz ovakvog stanja, partneri često reaguju i pokušavaju da povrate kontrolu nad svojim životom. Impulsivne reakcije su česte i, čak i kada su u funkciji zaštite, one mogu da unište višegodišnji pozitivan kapital veze.
Ester Perel objašnjava da se isceljenje posle afere može podeliti u tri faze: fazu krize, fazu razjašnjenja i fazu vizije budućnosti. U fazi krize, partnerima su potrebni mir, sabranost, jasna struktura, stišavanje i nada. Psihoterapeut često jedini zna da objasni šta se dešava u ovoj fazi i njegova ili njena uloga je da sagleda stvari iz dve različite perspektive. Šok u ovoj fazi ima parališući efekat. Posebno bolno u vreme modernih tehnologija jeste što vrlo često prevareni partner otkrivanjem prevare dobija i uvid u prepiske, fotografije... ceo jedan paralelni narativ svog partnera. Digitalni otisci koje ostavljamo dodatno pojačavaju bol i izdaju, jer ne ostavljaju prostor za nejasnoće – dok ste bili zajedno na odmoru, vaš suprug se živo i romantično dopisivao sa drugom ženom. Neverstvo dovodi u pitanje naše sećanje na prošlost i to je izuzetno bolan aspekat prevare. Ana Feles koristi termin „dvostruki ekran”, jer ljudi posmatraju i preispituju svoj život – sa jedne strane, onako kako ga pamte, a sa druge strane, njegovu novootkrivenu verziju. Nije više samo u pitanju partner, već i kako vidimo sebe, kako osećamo svoju prošlost, na osnovu kojih priča smo gradili sebe. Ako su te priče bile zasnovane na lažima, da li smo i mi lažni? U tom smislu, prevara predstavlja i gubitak identiteta. Ovaj gubitak identiteta često pogađa i partnera koji je učinio neverstvo, jer sebe može da vidi očima oštećenog partnera. Slika koju je do tada imao ili imala o sebi stoji u mučnom kontrastu sa slikom koju ima prevareni partner.
Ester Perel navodi da je u ovoj fazi krize za oporavak najviše zadužen onaj partner koji je imao vanbračnu vezu: „Osim što će se kajati i to pokazati, i osim što će saosećati sa bolom partnera, postoji još mnogo toga važnog što može da učini.” Važan korak je nešto što Dženis Abrams Springs naziva „transfer opreza”, što zapravo znači da partner koji je imao vanbračnu vezu preuzima ulogu da pamti i tu vezu ima na umu.
Uobičajeno je da prevareni partner pamti, postavlja pitanja i opseda onog drugog, dok onaj drugi želi da se prošlost zaboravi i da se krene dalje. Međutim, ta dinamika nije korisna i nadalje oštećuje odnos. Dinamika se menja zamenom pozicija. Partnerkoji je počinio prevaru treba da bude što otvoreniji i da inicira razgovore, jer time pokazuje da ne pokušava da minimalizuje prevaru ili da je sakrije. Takođe, postoje stvari i koje prevareni partner može da uradi. Na primer da ublaži izlive besa. Iako je bes opravdan, on ne donosi ono što je tom partneru potrebno. Kako objašnjava psiholog Stiven Stosni: „ Da problem neverstva leži u gubitku moći, onda bi bes predstavljao rešenje. Ali ogromna patnja izazvana neverstvom nema mnogo veze sa gubitkom moći. Ono što pričinjava bol jeste osećaj gubitka vrednosti – osećate se kao da manje zavređujete ljubav. ”
Svi oni koji imaju iskustvo sa prevarom znaju koliko je teško napraviti razliku između osećanja o sebi od svojih emocija povodom onoga što nam je partner učinio. Veoma važan korak je povratiti osećaj sopstvene vrednosti. Iako nije lako i čini se da je preče uraditi mnogo toga drugog, zdrava opcija za prevarenog partnera može biti niz aktivnosti koje će podstaći pronalaženje sopstvene vrednosti: briga o sebi, udovoljavanje svojim potrebama i interesovanjima, sve ono što osobu neguje i hrani i pomaže joj da povrati samopouzdanje.
Izvor: Sensa
Tekst: Marija Milačić