Kada se naša veza burno i iznenadno završila, osetila sam bol, razočaranje, nisam bila spremna za to, nisam to želela. Dok sam utehu tražila u rečima svojih prijatelja, oni su govorili - "Shvatiće šta je izgubio i vratiće se!" I tada sam samo to i želela. Prisećajući se naših putovanja, jutarnjih kafa, zagrljaja pred spavanje, plesa dok kuvamo khranu, reči "volim te" pred svaki odlzak na posao... Poželela sam da te uspomene oživim , da to ponovo bude moja stvarnost.
Čekala sam da me pozoveš, gledala dugo u telefon pred spavanja i razmišljala kada će mi stići poruka od tebe. Često sam se pitala da li misliš na mene i hožeš li skoro pokucati na moja vrata ponovo. Ali nisi zvao. Nisi se vratio. Stalno sam se pitala gde sam to pogrešila, krivila sam sebe, mučila sebe strahovima i negativnimemocijama. Stalnos am vrtela isti film u glavi i pokušavala da osvestim šta se to dogodilo, kako se odjendom sve promenilo. Zašto si me zamenio novom osobom u svom životu? Zašto si me izdao i umesto mene izabrao potpunog stranca?
Nije bilo odgovora, već samo mojih misli koje me proganjaju. Mislila sam da bez tebe ne mogu dalje, osećala sam kao da mi nedostaje deo sebe. Tada nisam shvatila da sam deop sebe izgubila zbog tebe pokušavajući da oživim naš odnos, ali uzaludno.
Ali onda, jednog jutra sam ponovo prodisala, počela sam da mislim na sebe, Odlučila sam da te otpustim iz svog srca, želela sam da pronađem nove razloge i smisao. Radila sam vredno, vozila sam bicikl, našla novi hobi, družila se sa prijateljima. Polako sam počela da se osećam bolje. Istina je da mi se tvoj osmeh ponovo vrteo po glavi, tada sam plakala, ali sutra je bio novi dan i ponovo sam bila spremna da osetim ovaj život. Svaki put kada su se naše pesme puštale na radiju, kada bih prolazio našim mestima, rane su se otvarale, ali su istovremeno i sa svakim suočavanjem zarastale.
Počela sam da shvatam da tvoje laži i obmane nemaju nikakve veze sa mnom, da si im ti uzrok. Setila sam se da si rekao da nisi spremna potpuno da mi se posvetiš. I bio si u pravu. Setila sam se kada si govorio bila bi ti srećnija bez mene. I bio si u pravu. Jer ono što si uradio uopšte nije ljubav.
Ljubav nisu preljube, laži, razočaranja bol. Kada volite nekoga ne radiote stavri koje mogu da povrede drugu osobu, iznova i iznova. A onda sam shvatila da se sve dogodilo sa najboljim razlogom - ponovo sam počela da volim sebe! Toliko sam toga naučila iz ovog odnosa. Kada si otišao, pokazao si mi koliko sam jaka, hrabra i spremna da volim. Bio si pogrešnaosoba za mene, ali si se dogodio baš u pravom trenutku, da me podsetiš da više vrednujem i cenim sebe.
A onda si me pozvao i rekao da me želiš nazad. "Nedostaješ mi" - govoriosi tako smireno. U tvom glasu se osećalo samopouzdanje koje je poručivalo da veruješ da ponovo možeš da me imaš. Nisam ljuta. Ne mrzim te. Nikada ti ne mogu okrenuti leđa znajući da ti treba pomoć. Bio si važan deo mog života i naše duše će uvek biti povezane. Uvek ću ti biti zahvalan za one dane i noći kada smo bili zajedno. Ali NE - neću se vratiti.
U početnoj fazi preboljevanja našeg raskida po svaku cenu sam želela da te dobijm nazad. Ali više te ne želim. Sada znam da vredim mnogo više nego što tvoje srce može dati. Počela sam da volim sebe i sada ne mogu da budem sa nekim ko ne voli iskreno mene. Osvestila sam da mogu više, mogu bolje i sada želim kraj sebe nekoga ko je spreman da me voli iskreno, baš onakvu kava jesam.
Promejio si moj život jer si me naučio da promenim nabolje svoj odnos prema samoj sebi. I hvala ti na tome. Želim ti sreću. Želim ti da izlečiš sve rane. Želim ti da sretneš ljubav koja će biti prava i iskrena. Želim ti da nastaviš bez mene.
Izvor: Sensa