Riznica uspomena

Ponekad pomislim da je ceo moj život uspomena, jer kada sam tužna, radije se okrećem prošlosti nego ljudima. Oduvek skupljam podsetnike. U skrivenoj kartonskoj kutiji odavno istrošenih cipela, nalazi se bioskopska ulaznica za film na koji sam zaplakala, osušena ruža kao podsetnik na jedno leto, salveta iz londonskog restorana, dečja igračka, beleške za školske zadatke i stotine zapisanih misli i stvarčica za koje se više i ne sećam otkud ih imam niti njihove priče. Budući da se moje uspomene vremenom pretvore u smeće, jednom godišnje napravim generalku. Pospremam, bacam i čuvam samo one najvažnije. To su one najintimnije, a one dostupne javnosti nalaze se na zidnom panou i slučajnim su prolaznicima potpuno nerazumljive, ispričala je Matea.

Bez obzira na najezdu digitalnih fotoaparata i slika koje se gomilaju bez reda i rasporeda u neograničenoj memoriji kompjutera i DVD-ja, svakih nekoliko meseci odaberite za razvijanje desetak fotografija koje ćete pohraniti u svoju riznicu uspomena. To ne mora da bude običan foto-album s fotografijama i njihovim opisom. Taj arhiv može da se nalazi na zidu dnevnog boravka kako bi svaki posetilac mogao na trenutak da otplovi u delić vaše prošlosti. A za koju deceniju i sami ćete moći da uđete u vremensku kapsulu i sa setom, ali i osmehom, posetite mlađe dane.

Delom foto-album, delom dnevnik ili spomenar, delom porodična istorija, delom umetničko delo, ovakve uspomene projektuju vaš smisao života na pristupačan i ličan način. One su i zabeleženi memoari za buduće naraštaje, više srodni umetničkom delu nego običnom foto-albumu. Stvaranje albuma s uspomenama kreativan je proces kao stvaranje knjige.

Ne čudi što mnoge žene uživaju u dekorisanju albuma s uspomenama jer smo uvek bili narod koji je čuvao porodičnu tradiciju i prenosio je s generacije na generaciju. Ako nas meditacija uči kako da odvojimo nevažne stvari od onih bitnih, sam čin biranja i sortiranja fotografija jeste oblik aktivne meditacije. Tako sakupljena sećanja i uspomene pružaju blic pogled u minule trenutke mereći i hvatajući svaku godinu i svaki pređeni kilometar života.

"Meditacija je pre svega prisutnost uma u sadašnjem trenutku kad je um bez misli, potpuno smiren, i kad nas preplavi mir i duboka relaksacija. Na neki način stanje slično meditativnom možemo iskusiti i u trenucima duboke radosti i sreće, kad um postane smiren i prozračan. Pomisao ili sećanje na nekog ili nešto može nas preplaviti takvim osećanjima. No jednako tako čuvanje uspomena, pogotovo onih koje nas podsećaju na lepe događaje, obično u nama probudi radost i izmami smešak. Pogled na stare i drage nam fotografije, sitnice koje nas podsete na neka lepa iskustva iz prošlosti ili na neku stvar koja nas veže za drage ljude ili događaje, uvek nas odvede bar na trenutak u svet prošlosti i preplavi istim onim osećanjima, sada i ovde, kakve smo tada proživeli. Poput meditacije, te sitnice odvedu nas u stanje svesti koje nam donosi mir i sreću", ispričala je Dijana Posavec, predsednica Udruženja Umeće življenja.

Emotivni naboj

Zbirka fotografija, jedna crvena mašna s igranke davne ‘67. i pesmica napisana drhtavom rukom mogu nanovo oživeti vreme pri svakom listanju stranica životopisnog albuma. A ponekad je sve što nam je ostalo samo uspomena. "Takve stvarčice izraz su želje da se zadrži trenutak, one su deo lične priče, delić stvarnosti koji ima emotivni naboj. Trag prošlosti koji budi sećanje i unosi ga u sadašnjost, oživljava ga, daje osećaj bezvremenosti. Nemoguće je vratiti vreme, ali moguće je imati dovoljno jak medijum koji nas vraća u prošlo iskustvo – to je ta stvarčica, uspomena, delić večnosti. Takve sitnice mogu pobuditi radost i nežnost kad su u pitanju situacije koje nisu imale bolan završetak. Kad je u pitanju rastajanje koje nije bilo lepo, raspad veze ili smrt, onda delić uspomene postaje važan simbol u procesu žalosti. Na taj način podstičemo osećaj da je taj neko još uvek tu, prisutan u našem životu.

Uspomena koju zadržavamo zapravo suzdržava tugu s kojom još nismo spremni da se suočimo. Neki ljudi ne puštaju tugu lako iz sebe i vezivanje za takve uspomene može postati ozbiljan problem. Nakon koliko vremena to možemo smatrati problemom, zaista je teško proceniti jer je proces žalosti vrlo individualan. Trajanje tog procesa, između ostalog, zavisi i od toga koliko je neko spreman da se suoči s realnošću, a koliko je sklon traženju utehe u mašti. U pravom trenutku, simboličko opraštanje i rastanak sa stvarčicom koja budi uspomenu na osobu koja više nije tu deluje rasterećujuće i u život unosi novi osećaj slobode", kaže psiholog Tomica Šćavina.

PageBreak

Ružni događaji uglavnom se više usecaju u pamćenje od onih srećnih, koji ponekad traju samo nekoliko sekundi, ali i to je dovoljno da ih zabeleži škljocaj aparata. "Tužno je što osećanje sreće ne ostaje pohranjeno u memoriji jer nije tako relevantno za budućnost", kaže psiholog profesor Douwe Draaisma s holandskog Univerziteta u Broningenu. Prema njegovim istraživanjima, stariji ljudi bolje se sećaju detinjstva nego što se sećaju doba kad su imali 40 ili 50 godina. Taj fenomen tumači time što se u srednjem dobu ne događa mnogo novog kao do 25. godine. Sličnosti se preklapaju i postane teže uočiti da je nešto posebno.

Zato je važno prikupljati nove utiske iz unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta tokom te životne faze.

No ako ste poput Kineza, koji ne vole dugo da čuvaju uspomene, onda je filozofija feng šuija za vas. Ta drevna kineska veština uči nas da stare stvari imaju staru energiju i šalju stare poruke, a bolje je omogućiti dotok nove, čiste energije. "Kinezi ne drže dugo stare stvari u svom domu. Njima je bitno da znaju ko su i da imaju pred sobom viziju budućnosti, više su orijentisani na nju i ne vraćaju se na događaje koji su se dogodili", komentariše stručnjak za feng šui Aleksandra Dorann.

Za razliku od Amerikanaca ili Kineza, Evropljani su sentimentalni, posebno Sloveni. Većina naših žena ima romantičnu i sentimentalnu notu i želju za čuvanjem uspomena. Da biste se oslobodili stresa i briga, u slobodno vreme prionite na izradu lične "knjige života". Jednom kad vam bude ponestajalo reči, mudrosti ili hrabrosti, možda će baš ona upaliti svetla koja su nekad tinjala u vašim dušama.

Saveti za početnike

O svom prvom albumu uspomena razmišljajte kao o vizuelno bogatom dnevniku ili narativnom foto-albumu

1. Razvrstajte razbacane fotografije. Izbacite obične i odaberite one koje u vama bude prijatna sećanja.
2. Odaberite jedan događaj, celu godinu ili samo jednu proslavu koju želite da sačuvate. Kod svake fotografije zabeležite kako ste se osećali u trenutku kad je nastala.
3. Kupite foto-album ili nekoliko velikih papira koje ćete spojiti. Lepite fotografije i ostale uspomene i pustite mašti na volju.
4. Neka vam skupljanje uspomena kao što su karte s putovanja ili razglednice kojima ćete ukrasiti stranice albuma, postane navika.