„Bila sam rastrzana na nekoliko strana, opterećena poslom, vođenjem privatne firme, ali i porodičnim obavezama, gajenjem troje dece i problemima s bolesnim roditeljima. Htela sam da budem od pomoći, ali nikako nisam mogla svima da udovoljim. Nemir, stres i nervoza postali su deo moje svakodnevice, što se, naravno, odrazilo i na zdravlje. Bolovi u leđima, česte prehlade i upale iziskivali su sve češće uzimanje lekova, pa i antibiotika. Zbog takvog načina života na kraju sam morala na operaciju žuči, a po izlasku iz bolnice preležala sam dve upale pluća“, počela je svoju priču naša sagovornica Katarina. Svoje probleme nije rešila na uobičajen način, traženjem drugog mišljenja kod specijaliste ili odlaskom kod psihijatra.

Smirenje uma

„Tražila sam izlaz, shvatila sam da mi lekari i tablete neće pomoći. Na ulici, u prolazu, pogled mi je pao na plakat za kurs joge i meditacije, i odmah sam pomislila da bi to moglo da bude rešenje. Naravno, u početku mi je bilo vrlo čudno. Pitala sam se kako ću samo sedeći pola sata rešiti probleme. Misli su mi lutale, bila sam nemirna.

Uz tehnike disanja koje sam naučila, uspela sam da smirim um i dovedem sebe u mirno stanje. Naučila sam da se opustim, a meditacija mi je prešla u naviku. Sada stižem sve, bolje sam fokusirana na izazove, probleme lakše rešavam. Shvatila sam da, kad sredim sebe, bolje funkcionišem prema spolja. Zdravlje mi se poboljšalo, više ne uzimam tablete jer mi je imunološki sistem ojačao. Kako sam dublje uranjala u sebe, redom su isplivavali svi moji problemi. Ali pomoću meditacije koja čisti i umiruje um bilo je lakše da pronađem rešenja. Sada svemu pristupam smirenije.“

Od tada, poslednjih sedam godina Katarina svakog dana dvadeset minuta posvećuje meditaciji. Ona nije usamljena kad su životni izazovi u pitanju, mnogi imamo slične probleme. Kako je Katarini pomogla meditacija, objašnjavaju Marija Bondžulić, savjetnica za upravljanje stresom i voditeljica programa WellYoge u centru Sklad u Zagrebu, i učiteljica Sahaj Samadhi meditace Suzana Škugor-Friganović iz centra "Umeće življenja".

„Većina ljudi teško se nosi s pritiscima i problemima. Preko nam je potrebna mentalna higijena da bismo funkcionisali normalno. Meditacija je svesni čin povlačenja u sebe, kada svoje probleme sagledavamo iz drugog, mirnijeg ugla. Kako je uzrok stresa naš pogled na događaj, a ne sam događaj, upravo nam meditativni prostor omogućuje da izmenimo ugao gledanja na samog sebe i svoje okruženje. Ono što možemo da učinimo jeste da stres upregnemo da radi za nas, a ne protiv nas. Istraživanja pokazuju, što je i Katarina uočila, prednosti metode meditacije za smirenje uma jer ona deluje na nervni sistem oslobađajući energetski potencijal i kreativnost pomoću koje lakše savladavamo izazove“, objašnjava Marija Bondžulić.

Ona dodaje da je meditacija negovanje duhovnosti, ali ne one religijske, nego one koja nam je potrebna da bismo lakše podneli svakodnevicu. Takvo mišljenje ima i Suzana Škugor-Friganović: „Meditacija je dovela u ravnotežu Katarinin um i ona se na prirodan način okrenula sebi i srži svog bića. Okretanjem pažnje prema sebi, a pažnja je energija koju stalno gubimo, Katarina je sama sebi pomogla, a tada je počela bolje da funkcioniše i sa porodicom i drugim ljudima. Uz meditaciju naše telo se lakše nosi s mentalnim aktivnostima, koje traju čak i kada spavamo. Uspostavlja se ravnoteža između odmora i akcije. Upravo zbog previše akcije, stresa i bolova, organizmu je potreban odmor, koji je Katarina ostvarila vežbama disanja i meditacijom.“PageBreak

Vekovni duhovni mir

Pojam meditacija potiče iz svetih hinduističkih spisa starih hiljadama godina u kojima se opisuje kao sredstvo za postizanje duhovnog mira. Meditirati znači posmatrati ili ući u sebe.

Taj postupak poznat je još od 6. veka p.n.e., kada je Siddhartha Gautama, poznatiji kao Buda, meditacijom doživeo prosvetljenje. Za njega se veže nastanak budizma, indijskog učenja prema kome se samospoznajom i proširenjem svesti putem prosvetljenja postiže harmonija tela, duha i duše.

I druge stare religije, hršćanstvo, islam i judaizam, poznaju smirivanje uma. Međutim, meditacija ne zahteva pripadnost nijednoj religiji.

Meditacija se proširila kroz zapadnu kulturu sedamdesetih godina prošlog veka, a uz duhovna, počela su i naučna istraživanja o njenom uticaju na fizičku dobrobit, naročito na nervni sistem.

Razvila se teorija da um može da relaksira telo. U zdravstvenom pogledu meditacija se može svrstati u prevenciju bolesti. Ustanovljeno je da snižava povišen krvni pritisak, povoljno deluje na srce i smanjuje stres.

Imuni na stres

Telo automatski reaguje na stres da bi nas odbranilo, ali taj refleks koji nam spasava život i upozorava na nadolazeću opasnost može se osvetiti zdravlju ako je nadražaj dugotrajan. Meditacija je protivteža. Snižava nivo hormona stresa, smiruje nervni sistem i čini nas otpornijim na stres. Meditacijom se smanjuje potrošnja kiseonika, usporava kucanje srca i disanje i bude alfa, delta i teta moždani talasi koji se aktiviraju kada spavamo ili u stanju duboke relaksacije – upravo suprotno fiziološkim promenama koje su reakcija na stres.

I današnja istraživanja potvrđuju dobrobit meditacije za mnogobrojne probleme kao što su hronični bolovi, neprijatni simptomi PMS-a, astma, depresija, neplodnost, migrena, visok krvni pritisak i mnogi drugi. Ozdravljenje proizlazi iz skladnog odnosa uma i tela. Neka američka istraživanja iz poslednjih deset godina dokazuju da se krvni pritisak meditacijom snižava podjednako kao i najčešće korišćenim lekovima, ali bez neželjenih propratnih dejstava, da meditanti mogu da smanje hronične bolove za više od 50 odsto, kao i da tri četvrtine ljudi koji pate od nesanice posle relaksacije i meditacije može da zaspi za dvadeset minuta. Relaksirajućim tehnikama olakšavaju se i bolovi u donjem delu leđa, oni uzrokovani artritisom i glavobolja.

Međutim, u meditaciji se ne traži spas samo zbog zdravstvenih problema. Možete da joj se posvetite i ako želite da budete srećniji. Pokazalo se, naime, da se nervna aktivnost povezana sa srećom kod dugogodišnjih meditanata povećava za 700-800 odsto, u skladu sa praktikovanjem meditacije. Meditacija otvara um i dozvoljava mu da manifestuje našu unutrašnju dobrotu i vrline.PageBreak

Zavirite u sebe

Početnici koji stidljivo pristupaju meditaciji, zbog nedovoljne upućenosti ili straha od nepoznatog začudiće se koliko su pravila meditacije jednostavna. Jedan pristup temelji se na fokusiranju na disanje. Fokusiranje na udah i izdah dobar je način da razvijete pažnju i priberete se. Kako je današnji život sve užurbaniji i stresniji, nije čudno ako nam je i ta „jednostavna“ aktivnost izazov. Njome možemo da ispitamo svoje mogućnosti i granice. Onih dana kada se zaglibite u silnim životnim zahtevima i problemima osetićete najveće rezultate.

Osobe s dugogodišnjim iskustvom opisuju meditaciju kao „prenosni alat“ koji se savršeno uklapa u njihovu dnevnu rutinu, ali početnicima Suzana Škugor Friganović savetuje: „Praktično iskustvo mira, tišine i unutrašnje sreće teško je opisati rečima. Meditacija je praksa, a na početku je bolje kada vas neko vodi, a zatim to iskustvo možete da ponovite kod kuće. Svojim polaznicima uvek kažem da je meditacija najvredniji poklon koji sebi mogu da daju.“

Što vam se život više menja, meditacija će vam više pomoći u koncentraciji i postizanju mira kako biste otmeno prebrodili probleme i zadatke koji vam se nađu na putu. Čak i ako počnete jednostavnim činom koncentracije na disanje dok čekate u redu, veliki su izgledi da ćete doći bliže razumevanju smisla meditacije. Meditacija je prirodna mogućnost relaksacije uma i poklanjanja unutrašnjeg mira samom sebi.