Iako je tantra jedna sveobuhvatna metodologija zdravog i srećnog življenja, prva asocijacija na ovu drevnu filozofiju jeste umeće vođenja ljubavi.
Iako mnogi očekuju da u njoj nađu specijalne trikove i poze za veće uživanje, njen glavni trik je postati duhovno biće i voditi ljubav kao duša, a ne samo telo.
Telo je zauzdano potrebom duše, nagon je zauzdan ljubavlju srca. Oni su medijum za izražavanje najuzvišenijeg.
Pročitajte još:
Strast je gorivo za jedno unutrašnje putovanje u kosmos kroz naša susretanja u tišini. Ipak, ne treba se plašiti da je duhovnost sve što nam od ljubavno erotske razmene ostaje. Ne, strast može da se razbukta više nego što smo ikada to doživeli jer zauzdana ljubavlju ona nije destruktivna već lansira u svemir.
Umetnost je odavno poznata kao bliska duhovnomsvetu. Umetnici imaju tu privilegiju da intuitivno otkrivaju svet ideja, onostrano, duhovno, neispoljeno i spuštaju ga u materiju. I pred tim delima nam svima zastaje dah jer nas podsećaju na naše najuzvišenije koje smo zaboravili.
Joga i tantra od života stvaraju umetnost. Imaju nameru da od svakog od nas naprave umetničko delo. Da samo naše hodanje bude ples, da svaki naš govor postane poezija, da naše vođenje ljubavi bude savršeni performans u kome dva bića potpuno stapaju svoje duše jedna u drugoj i u tom jedinstvu i ekstazi otkrivaju srž samog postojanja.
U današnjem svetu, nemamo vremena za takve, duševne vrednosti. Jer one traže da stanemo, budemo strpljivi, smireni i posvećeni. One ne dolaze na dugme. One traže vreme, koje nemamo, ili nam se čini da nemamo.
Da bismo vodili ljubav kao pravi tantričkiljubavnici potrebno je da očistimo i pripremimo prostor. Da se sami pripremimo, da se sretnemo sa partnerom gledajući se u oči jer tu srećemo jedno drugom dušu. Da ne jurimo, da smo potpuno prisutni u svakom dodiru, potpuno nevini u svakom dodiru, da ushićenje osećamo na koži, u srcu, da svaka naša ćelija vibrira od ekstaze.
Joga i tantra od života stvaraju umetnost. Imaju nameru da od svakog od nas naprave umetničko delo. Da samo naše hodanje bude ples, da svaki naš govor postane poezija, da naše vođenje ljubavi bude savršeni performans u kome dva bića potpuno stapaju svoje duše jedna u drugoj i u tom jedinstvu i ekstazi otkrivaju srž samog postojanja.
Čini nam se možda da smo na početku odnosa svi mi jako dobri ljubavnici i sva ova nauka je spontana i laka ali nakon nekog vremena, čini nam se dolazi zasićenje. Obično negde sa strane tražimo novo uzbuđenje. Neko nov ponovo vidi samo lepo u nama a partner već vidi i sve ono drugo.
Važno je razumeti da su naši odnosi višedimenzionalni. U početku, prirodno se srećemo dušama, vremenom se susreću i naša dva ega, karaktera. Mi u odnosu, osim što vodimo ljubav, delimo svakodnevicu, imamo planove za budućnost i tako dalje.
Nikad nas podsvest nije slučajno privukla nekom partneru, iskreirala zaljubljenost kako bismo se spojili a onda odjednom izvadila neke demone koji nam unište ljubav. Baš taj partner je podoban da učimo o sebi što naravno, ne znači da treba po svaku cenu ostajati u destruktivnim vezama, samo nam je potrebno dublje razumevanje.
Zamislite kada bismo tu zaljubljenost i ekstatičnost negovali prema životu i kada nam za nju ne bi bio potreban niko. Naše susretanje onda bi bilo rasterećeno straha od gubitka i infantilne vezanosti za partnera.
Neka prirodna vezanost i želja da smo zajedno je normalna, ali prestaje onaj paničan strah od gubljenja osobe koja u nama budi ekstatičnost jer je imamo i sami za sebe.
Zamislite kada bismo bili svesni i kada bi nas u školama naučili da postoji duša i postoji ego. Ako sa nečijim egom imamo problema, ne znači da treba da se potpuno zatvorimo za predivnu ljubav koju imamo za dušu.
Važno je razumeti da su naši odnosi višedimenzionalni. U početku, prirodno se srećemo dušama, vremenom se susreću i naša dva ega, karaktera. Mi u odnosu, osim što vodimo ljubav, delimo svakodnevicu, imamo planove za budućnost i tako dalje
Svaka duša je nevina i lako je voleti je.
Ego strukture, karakteri, nastali raznim okolnostima i traumama iz prošlosti su takve kakve su ali se na njima može raditi. Nažalost, ni o tome nas niko ništa ne uči.
Nemamo znanja o tome kako da transformišemo svoje traume i osvestimo sve ono što smo mi i da budemo dobar menadžer svih segmenata naše egzistencije. Da ih razumemo, osvešćujemo, menjamo...
Tada nam je partner sjajno ogledalo za sve naše modifikacije koje smo naučili zbog iskustava koja nam je život donosio. Iznova se vraćamo dušama i volimo se.
Kada smo u stanju da stalno iznova ulazimo u prostor srca, svaka čak i kritika postaje melem, sve postaje drugačije. Kada naš identitet počiva pre svega na duši, onda ćemo se lako razvezati od nekih ego identiteta i menjati ih.
Za to nam je potrebna ljubav za sebe i svest o potrebi drugog bića kada nam nešto uradi i svest o svojoj potrebi da se baš na ovaj ili onaj način branimo.
Kada znamo da to nismo mi, već naučeno preživljavanje, lako se vraćamo u susret dve duše. Tu tantra počinje.
Izvor: Glam Up Market blog