Stres je stanje mentalne i telesne napetosti koje se javlja kada se suočimo sa pritiscima, problemima ili situacijama koje doživljavamo kao preteške. Svi ga osećamo – na poslu, kod kuće, u odnosima sa drugima, pa čak i kada bi trebalo da se odmaramo.
Uobičajena greška je misliti da su samo složene i skupe metode pogodne za suočavanje sa stresom. Psihološinja Natalija Kere uverena je da su nam najefikasniji lekovi za ublažavanje stresa obično nadohvat ruke - ili besplatni ili jeftini. U svojoj knjizi "Nije umor! Kako prepoznati stres i naučiti da se oporavite“ ona deli jednostavne životne trikove!
Ali gde zapravo nastaje stres – u glavi ili u telu? Kako objašnjava psihološkinja Kere, odgovor je: u oba. Kada mozak prepozna opasnost ili napetost, hipotalamus pokreće reakciju koja aktivira nadbubrežne žlezde. Telo tada oslobađa hormone stresa – adrenalin i kortizol – pripremajući se za borbu ili bekstvo.
Ta reakcija je nekada bila ključna za preživljavanje naših predaka, koji su se suočavali sa fizičkim opasnostima. Danas, međutim, stres najčešće izazivaju rokovi, konflikti, brige i svakodnevni pritisci. Problem je što telo često ne dobija priliku da oslobodi nagomilanu napetost, pa stres može postati hroničan.
Dugotrajan stres utiče na nervni sistem, srce, krvne sudove i varenje. Zato je važno da ne pokušavamo da ga ignorišemo, već da pronađemo načine da umirimo i telo i misli. Ako imate hronični stres, ovi saveti ne zamenjuju potrebu za konsultacijom sa lekarom. Vodite računa o sebi.
Nekoliko jednostavnih načina koji mogu pomoći u borbi protiv stresa:
Nosite udobniju odeću
Možda zvuči neobično, ali odeća utiče na naše raspoloženje. Uska odeća, neudobna obuća i stvari koje ograničavaju pokret mogu dodatno povećati osećaj napetosti. Birajte ono u čemu se osećate prijatno – meke materijale, udobnu obuću i odeću koja vam omogućava slobodu kretanja. Kada je telu prijatnije, lakše se opušta i um.
Pronađite svoje "mesto moći"
Svako bi trebalo da ima mesto na kojem se oseća sigurno i mirno. Za nekoga je to dom, za drugoga park, omiljeni kafić, priroda ili mesto duhovnog mira. Čak i ako ne možete često da odete tamo, fotografije ili snimci tog prostora mogu pomoći. Samo vizuelizacija prijatnog mesta može smiriti um u stresnim trenucima.
Hladna voda kao brzi reset
Jedna od tehnika koja se koristi u terapijskim metodama jeste kratko izlaganje hladnoj vodi. Umivanje hladnom vodom ili potapanje lica na nekoliko sekundi može pomoći da se pažnja preusmeri sa uznemirujućih misli na telo i da se smiri intenzitet emocija.
Osobe sa srčanim problemima trebalo bi da budu oprezne sa ovakvim tehnikama.
Birajte hranu koja podržava nervni sistem
Tokom stresa često posežemo za slatkišima i brzom hranom, ali oni mogu izazvati dodatne oscilacije energije. Banane su jedna od namirnica koje se često preporučuju jer sadrže kalijum, magnezijum i vitamin B6, važne za normalno funkcionisanje organizma. Takođe su korisne namirnice bogate vlaknima, poput povrća, integralnih žitarica i mahunarki.
Opustite telo
Topli tuš, kupka, sauna, istezanje, šetnja ili lagana masaža mogu pomoći telu da otpusti napetost. Kada se usmerimo na prijatne fizičke senzacije, lakše prekidamo krug stresnih misli.
Čitajte knjige
Čitanje je jedan od prijatnijih načina da se udaljimo od svakodnevnih briga. Kada uronimo u dobru priču, pažnja se preusmerava, a um dobija priliku da se odmori. Bilo da birate romane, klasike ili knjige o psihologiji, važno je pronaći sadržaj koji vas smiruje i inspiriše.
Stres možda ne možemo u potpunosti izbeći, ali možemo naučiti kako da ga prepoznamo i kako da pomognemo sebi. Najvažnije je da podjednako brinemo o svom umu i telu – jer oni zajedno reaguju na sve izazove koje nam život donosi.
Pročitajte 11 pravila Mihaila Labkovskog da prihvatite i zavolite sebe:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
