Većina ljudi provodi pola odmora jednostavno pokušavajući da se isključi, i obično se to ne dešava preko noći. To nije lenjost ili nemogućnost odmora, već fiziološki proces: vaš nervni sistem ne zna da ste se ukrcali u avion - on nastavlja da radi u istom režimu u kojem je bio prethodnih nekoliko meseci - a to je režim "mora se uraditi“ i stalna spremnost za sledeći zadatak. Izlazak iz ove rutine zahteva vreme, obično najmanje tri dana.
Ali šta ako bi se ta tri dana mogla sažeti u 60 minuta? Upravo to je najnoviji antistres trend u svetu: seanse plutanja u slanoj vodi - što sada sebi može da priušti svako ko ode na more.
Šta se dešava sa mozgom kada nervni sistem ne miruje?
Savremeni ljudi žive u stanju hroničnog stresa: nivo kortizola kod većine ljudi je stalno povišen zbog rokova, obaveštenja, vesti, saobraćajnih gužvi i neostvarenih planova. Mozak je gotovo stalno u stanju blage anksioznosti, a posledice se akumuliraju neprimetno.
Kvalitet sna se pogoršava, koncentracija opada, iritacija bez razloga postaje norma, telo drži mišićnu napetost, i u nekom trenutku osoba shvata da joj je odmor hitno potreban.
Ali čak i na odmoru, nervni sistem se ne prebacuje odmah: mozak nastavlja da obrađuje nedovršene poslove, a telo zadržava nagomilanu napetost. Tek kada priliv novih stimulusa prestane na nekoliko dana, sistem počinje da se resetuje. I zato pravi odmor počinje trećeg dana odmora.
Šta je plutanje i zašto funkcioniše drugačije?
Plutanje je tretman senzorne deprivacije - uranjate u kupku sa visoko koncentrovanim rastvorom soli. Koncentracija je toliko visoka da vaše telo pluta bez napora i naprezanja - bukvalno ne osećate sopstvenu težinu. Temperatura vode i vazduha je 36,6 stepeni Celzijusa. U nekom trenutku, granica između vašeg tela i vode nestaje: svuda oko vas je tama, potpuna tišina i bestežinsko stanje.
Dešava se nešto neverovatno: mozak prestaje da prima spoljašnje signale - nema vizuelnih stimulusa, zvukova i osećaja telesne težine. Nervni sistem dobija ono što je čekao - potpunu tišinu.
Šta kaže nauka?
Studije su pokazale da nivo kortizola nakon jedne seanse plutanja pada koliko i nakon četiri-pet sati dubokog sna. Mozak ulazi u stanje duboke meditacije, što se uz redovnu praksu postiže tek nakon mnogo godina treninga. Krvni pritisak se smanjuje, a mišići se dublje opuštaju nego u normalnom snu, jer je u normalnom snu telo i dalje podložno pritisku dušeka i težini ćebeta. To nije slučaj u vodi.
Nakon 60 minuta plutanja, ljudi opisuju osećaj sličan onom koji se dešava nakon nekoliko dana pravilnog odmora: glava se razbistri, anksioznost nestaje, a telo se oseća lako.
U našoj galeriji pročitajte 7 moćnih japanskih životnih principa:
Zašto plutanje radi brže od odmora?
Na tipičnom odmoru, nervni sistem postepeno menja brzinu: svakog dana stiže nešto manje stimulusa nego obično, i sistem polako počinje da se opušta. Plutanje to čini trenutno: kada se svi spoljašnji stimulusi uklone odjednom, mozak ne gubi vreme postepeno usporavajući - jednostavno se zaustavlja. Nervni sistem prolazi kroz isti proces oporavka koji obično traje nekoliko dana.
Kome je ovo potrebno?
To posebno važi za ljude koji žive pod hronično visokim stresom: rukovodioce i preduzetnike čiji su umovi stalno na ivici, ljude koji loše spavaju ili se bude umorni i one sa anksioznošću koja se zadržava u pozadini bez jasnog uzroka. Plutanje je takođe korisno za one sa hroničnim bolom i napetošću mišića, jer u stanju bestežinskog stanja telo oslobađa napetost koja se gomila mesecima.
Većina ljudi nakon prvog iskustva plutanja kaže isto: ne sećaju se kada su se poslednji put osećali tako mirno. Efekti se ne završavaju kada se iskustvo završi. Smanjenje anksioznosti traje nekoliko dana: san se poboljšava, a um ostaje bistar.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
