Kada uzmem krpu za čišćenje, ne morim sebe mislima "Kako mi je kuhinja prljava!"(što je prosuđivanje).

Ne mislim "Voleo bih kad bi ljudi očistili za sobom!" (što su visoka očekivanja).

Ne mislim "Imam još toliko toga da uradim" (što su samo misli o budućim obavezama).

Ne mislim "Toliko me sin uznemirio onim što mi je jutros ispričao" (što je prošlost).

Ukoliko i pomislim na bilo šta od navedenog, postanem svestan tih misli i vratim se čišćenju.

Tako o svojoj dnevnoj rutini čišćenja piše Leo Babauta, otkrivajući nam jednu od najvećih tajni univerzuma u domaćinstvu - kako uživati u čišćenju.

Lako zvuči, ali je teško to postići - to znaju svi oni koje rutinski pokreti krpom ili četkom nagnaju na teške misli o prošlosti, budućnosti, problemima... Tajna je u tome da rutinu treba pretvoriti u meditaciju, što je sasvim u skladu sa savetima omiljenog zen blogera.

Čak i kada vam nešto krene po zlu, poput slučajno prosute tečnosti za čišćenje na vašem tepihu, koja brzo počinje da kvasi vaš glanc nov parket, i kada primetite da vam se disanje ubrzava a vi počinjete da se znojite, u tom času - opustite mišiće, smirite misli, nasmešite se i istog trenutka bićete spremni da opušteno rešavate problem.

Kada budete uspeli da ovako relaksirano i svesno obavite bilo koju stvar koliko god se ona činila običnom, naučićete da živite u sadašnjem momentu. To je tok reke.