Još od vremena prvobitnih ljudskih zajednica i nastanka pećinske umetnosti, postoji težnja čoveka da u svoj materijalni svet dovede ideje i senke koje počivaju duboko u nematerijalnoj stvarnosti. Simboli i boje koristili su se da prenesu duboka znanja o ljudskim i kosmičkim zakonima i principima i vremenom su postali neodvojivi deo naše stvarnosti. O snazi simbola izlišno je i govoriti jer smo svi bili svedoci njihove moći da pokrenu, izdignu ili unište, u zavisnosti od namene za koju su korišćeni.

Razvijajući se kao svesna bića, istovremeno smo razvijali i usložnjavali simboličke i koloritne kompozicije i strukture, i naposletku smo ovladali stvaranjem kompleksnih i moćnih slika koje su u stanju da prenesu sve ono što se od njih zahteva. Takve slike su poznate kao mandale i njihovo poreklo se može pratiti do drevnih civilizacija. Najpoznatije mandale nastajale su na Istoku, u budizmu i hinduizmu, međutim one nisu eksluzivno pravo pomenutih religija. Islam, kao i hrišćanstvo, takođe obiluju grafičkim predstavama koje imaju za cilj da nam prenesu određene duhovne doživljaje i znanja.

Ono što je zajedničko za sve mandale jeste da predstavljaju koncentrovana znanja, ili duhovna pomagala. Verovatno većini ljudi ne bi palo na pamet da krene u proces kreiranja mandale, međutim kada čovek otkrije da je "instrument" po kom sviraju tanane kosmičke vibracije, onda nastaje i potreba da se te fine vibracije trajnije dovedu u našu stvarnost i tako oplemene naš život i svet.

Dejan Dimitrijević je čovek o kom smo već pisali u tekstu "Mesta moći i geosenzitivne tačke", a prema njegovim rečima, biti instrument znači da si fino izbaždaren i da možeš da osetiš kada vetar, vatra, voda ili tiho hujanje nekog glasa u kosmosu dodiruju tvoje žice, daju ti nove tonove, i uče te još nekoj kompoziciji.

"Ako si samog sebe upoznao, znaš da si u procesu stalne samoizgradnje sve do tačke stapanja odnosno povratka, i tada dopuštaš nekoj finoj melodiji da odsvira tebi nešto nepoznato i tako shvatiš da nisi više ono što si bio", poetski ilustruje gospodin Dimitrijević.

Ovaj gospodin već dugo vremena vodi veoma posećena predavanja na Fakultetu za fiziku, čija tema je upravo upoznavanje sa nevidljivim svetom vibracija. Iako je po profesionalnoj vokaciji inženjer informatike, on je još osamdesetih godina izučavao radiesteziju, bioenergetiku, psiho-neuro lingvistiku i druge metode iz domena energetskog i duhovnog rada. Kako je još kao dete otkrio da poseduje osetljivost na razne vrste vibracija, Dejan Dimitrijević svoj trenutni rad doživljava kao misiju u kojoj će sigurno istrajati. On i polaznici njegovog seminara "Na putu samospoznaje" posećuju mesta moći i geosenzitivne tačke, gde ulaze u stanja meditacije i molitve, i tako svedoče neverovatne promene u stanjima svesti. Iskustva ljudi koji su učestvovali u takvoj vrsti duhovnog rada govore o isceljujućim i blagotvornim efektima na mentalno i emotivno stanje, kao i ogromnom napretku na polju duhovnog i svesnog razvoja.

Kroz rad sa raznim kosmičkim vibracijama nametnula se, sama od sebe, ideja o stvaranju određenih duhovnih pomagala koja bi pojačavala i stabilizovala efekte koji se postižu kroz ovu vrstu duhovnog rada. Iz suptilnih, viših dimenzija, 2001. godine Dejanu Dimitrijeviću se spustila predstava o mandali iz koje će kasnije nastati još mnogo drugih grafičkih prikaza.

PageBreak

Ključevi svetih znanja

Ta izvorna mandala, nazvana Ključevi svetih znanja, postojala je skoro sedam godina u obliku ideje i crteža, konstanto se razvijajući. Ona je svojevrsna majka, izvor i učitelj za sve ostale mandale koje su iz nje nastale. Tek nakon sedam godina zrenja od kako je dobio prvu predstavu o mandali Ključevi svetih znanja, gospodin Dimitrijević se upustio u proces izrade nečega što je kasnije preraslo u celovit simbolički krug, koji je posedovao inteligenciju i svest gotovo jednog živog bića.

O procesu izrade mandala koji je usledio, Dejan kaže:

"Postojala je želja da se napravi nešto što bi zadržalo vibraciju koju ja subjektivno prepoznajem kao izvornu i da se na taj način produži stanje meditacije i osećaj ispunjenosti, radosti i zadovoljstva, a da ne moramo stalno da ulazimo u neka meditativna stanja, molitve, itd.

Moja želja je bila da u materijalnom svetu trajno vežem kvalitetno zračenje. Ovde isključivo mislim na zračenja koja sam još kao mlad student video na jednoj mapi u vedskom centru. Na toj mapi je nacrtan mozak i zone u mozgu koje vibratorno odgovaraju zračenjima iz određenih galaksija i sazvežđa. To je bila osnova. Ono što je meni empirijski tada bilo interesantno jesu emisije vibracija sa Oriona, Andromede i sa Siriusa B.

Te vibracije su prisutne u našem etru i mi ne moramo ići do Oriona da bi se povezali sa njegovom vibracijom. To se može videti kroz civilizacije starog Egipta, Vavilona, itd...

Ideja je bila da te vibracije spustimo trajnije u neki materijal i tako ih koristimo za dobrobit ljudi, životinja, biljaka... Postavljalo se i pitanje da li se one mogu pojačati i kako?

Ono što sam saznao u svojim istraživanjima jeste da se te vibracije mogu pojačati, uz pomoć našeg mozga, međutim količina vibracije koja se može dovesti je ograničena. Razlog zašto se samo određena količina takvih vibracija može dovesti u našu dimenziju jeste zato što su one veoma suptilne i iz viših dimenzija ne idu dole u gušću. One dolaze, prisutne su, ali ne u velikoj meri, jer da se pojave u velikoj meri verovatno bi rastvorile ovu našu dimenziju, a to svakako nije Božiji plan. Važno je da se te vibracije mogu odazvati na proces molitve i meditacije koji je usmeren na njih i da se može uspostaviti kvalitetna veza.

Dakle, problem nije bio kako stupiti u kontakt sa blagotvornim kosmičkim vibracijama, već kako ih dovesti i vezati za neki materijal radi daljeg korišćenja. Ideja o tome me je obuzimala, i ja sam s vremena na vreme tonuo u duboke meditacije u kojima su mi se moguća rešenja egzaktno pokazivala. Kao neko ko je tada imao više od dvadeset godina iskustva u meditiranju, ja sam mogao da razlučim da li su u pitanju moje maštarije ili pak nešto što zaista egzistira i ima potrebu da se realizuje.

Način na koji sam uspeo da vežem vibracije, a da taj način ne bude skup ili zahtevan, jeste uz pomoć grafičkih simbola ili crteža. Te grafike ne vezuju vibraciju od tačke A do tačke B, već je emaniraju. One su poput baterijske lampe koju dodirom palimo ili gasimo, ali ta lampa ima i neku vrstu potenciometra, pa učinak zavisi i od toga ko je uzima u ruke.

Struktura i kompozicija posebno odabranih simbola i boja, predstavljenih u formatu jedne kartice su, dakle, predstavljali konačno rešenje na pitanje kako dovesti određene kosmičke vibracije među nas na način na koji im možemo pristupati i koristiti ih."

Sam proces izrade prve mandale trajao je pune tri nedelje i u tom radu je učestvovao i poznati dizajner Miloš Jež, koji još od 1988. godine radi u oblasti 3D animacije i grafičkog dizajna. U Muzeju kinoteke nedavno je održana izložba povodom dvadeset godina njegovog stvaralaštva. Gospodin Dimitrijević na sledeći način objašnjava proces stvaranja prve mandale, koja svoje postojanje duguje izvornoj mandali Ključevi svetih znanja:

"Naš istaknuti dizajner Miloš Jež odigrao je veoma važnu i veliku ulogu u nastajanju ovih grafika jer mi je dopuštao da ga "maltretiram" satima kako bismo predstavili tačno one boje i simbole koji su mi se ukazivali u dubokim meditacijama.

Više puta sam hteo i da odustanemo, jer se ispostavilo da se te boje nekada uopšte ne mogu ni dobiti. Ipak smo mi samo ljudi... Tražiti jednu boju pa je uklapati u simbol i u odnos sa drugim simbolima, ne samo energetski već i koloritni, i ko zna još kakav, bilo je jako naporno. Navešću samo primer nastanka prve kartice, koju još nazivamo Centralna i na kojoj smo radili pune tri nedelje.

PageBreak

Moć vibracija

Ona na sebi ima tri piramide, sazvežđe Oriona i još neke simbole koji ne pripadaju egiptologiji. Recimo, prvi uslov da bi se energija i vibracija zadržale na toj kartici bio je da napravimo tri okvira, ili rama. Prvi okvir se sastojao od sakralnih elemenata staroegipatskih crteža, izdizajniran na poseban način. Drugi ram posle toga je iz majanskog točka vremena, a treći iz jedne tibetanske mandale. Međutim, ti prikazi su modifikovani koloritno kako bi bili prigodni za ovo vreme i prostor. Grafički oni možda ne liče na ono što predstavljaju, ali vibratorno je upravo to ta vibracija. Nakon programiranja i dovođenja vibracije i energije u samu grafiku uz pomoć molitve i meditacije, dobio sam informaciju da se napravi 77 takvih kartica. Dakle ne 7000 kartica, već samo 77. Očigledno je u pitanju bila tolika količina energije i vibracije koja se može dovesti.

Od Centralne mandale nastale su kartice Andromede i Oriona, kao izdvojeni segmenti te mandale. Dejstvo ove dve mandale bilo je izuzetno emotivno stabilišuće ukoliko se Andromeda drži u levoj, a Orion u desnoj ruci, a ukoliko se obrnuto drže bile bi mentalno stabilišuće.

Ove tri mandale bile su prve i tek nakon njih stvorili su se uslovi za razvoj ostalih mandala.

Ono što sam primetio u periodu nakon nastanka mandala jeste njihova povezanost sa određenim mestima, posebno geosenzitivnim tačkama i svetim mestima. One kao da su tražile da budu prisutne na takvim lokacijama i ja sam to poštovao i primenjivao u svom daljem radu.

Ove tri mandale imaju ulogu da nas stabilizuju na neki način. To je kao da idemo u prva tri razreda osnovne škole, a nakon toga sledi četvrti razred koji bi u ovom slučaju predstavljala četvrta mandala po imenu Pra Sunce. Ona je plave boje sa vulkanskim Suncem koje predstavlja ideju svih Sunca u pojavnom Univerzumu. Postoji i nepojavni Univerzum gde postoje samo energije bez ikakve materijalizacije. Ova mandala predstavlja ideju Sunca po kom su sva Sunca nastala. To je Sunce koje daje život, koje je impuls bilo kom kretanju u kosmosu i razvoju svesti. Bog je dao tu ideju Sunca i imam utisak da je i deo plazmatične energije koju sadrže zvezde ugrađen u samu esenciju naših duša.

Prve tri mandale zajedno sa četvrtom bi trebalo da dovedu čoveka u harmoniju i da ga očiste od opterećujućih sistema i uverenja.

Ono što neupućeni ljudi mogu da primete kada se susreću sa nekom od mandala jeste osećaj kao da se ona upoznaje sa njima. Ona se prilagođava svakom pojedincu ponaosob. Mandala poštuje materijalnu dimenziju, radi na dodir i pojačava efekte osveštanih relikvija iz bilo koje religije. Takođe, ono što je veoma interesantno, jeste da svaka mandala ima trinaestoslojnu auru, što simbolizuje 13 dimenzija stvaranja. Zato su one inteligentne", pojašnjava Dejan Dimitrijević.

Nakon prve četiri mandale koje su nastajale tokom jedne godine, usledio je period razvoja od pet godina koji je doveo do stvaranja 13 mandala. Svaka od njih ima svoju ulogu i značenje u razvojnom procesu svesti.

Na primer, jedna od tih mandala vezana je za planinu Olimp kao geosenzitivnu tačku i sveto mesto. Ona sadrži 64 vibratorna elementa i pored toga što meditantu može preneti informaciju i duhovni osećaj zajednički za sva sveta mesta, ona takođe nadopunjuje i stvara kolektivno svesno. Meditacije na Olimpu potrebno je sprovoditi prvog dana proleća i jeseni, svake godine.

Ono što je veoma interesantno i u šta su se mogli uveriti svi koji su prisustvovali nedavnom kursu na Fakultetu za fiziku, jeste da nastanak najnovije mandale, inspirisan molitvom i meditacijom u Budimskoj katedrali u Mađarskoj, odgovara nastanku prve, Centralne mandale. Krug kao da se zatvorio na isti dan, posle pet godina, formirajući 13 grafičkih pečata koji imaju za cilj da učestvuju u našem duhovnom i svesnom razvoju. Rad gospodina Dimitrijevića sa grupom od preko sedamdeset ljudi, koji se odvija svakog meseca na Fakultetu za fiziku, polako ali sigurno tvori neke nove obrasce među nama i utire put novom razumevanju izvornih vibracija koje su u dosadašnjoj istoriji predstavljane kroz mitologiju i simboliku.