Izađite na kraj s hladnoćom

Kod sindroma hladnoće, Yang koji treba da greje i ishranjuje telo, ne može da obavi svoju funkciju, što smanjuje ishranjenost tkiva i dovodi do pojave simptoma poput bledog tena, spontanog (hladnog) znojenja, umora, kratkog daha i nevoljnosti da se govori.

Dominacija Yina i stoga hladnoće, prikazuje se kao tišina i hladnoća, nedostatak volje i motiva, umor i tih glas, što sve govori o zamoru unutrašnjih organa. Nedostatak Yang energije slabi odbrambenu energiju i tako organizam postaje podložan za mnoge bolesti i upad drugih patogenih faktora.

Hladni sindrom je već prisutan kod hroničnih bolesti (uključujući tu i gojaznost), zato što je priroda hroničnih bolesti srodna Yinu i hladnoći. Zbog toga osoba koja pati od hroničnih tegoba može da ima averziju prema hladnoći i osećaj hladnoće u telu (obično su u pitanju hladni ekstremiteti), kao i veću ili manju potrebu za toplim napicima.

Osobe sa slabim imunitetom takođe su podložne uticaju hladnoće, kao i neuhranjene i starije osobe i svi sa slabim Yangom slezine i bubrega. Spoljašnja hladnoća kao i konzumiranje hladne hrane i napitaka može da pogorša simptome kod onih koji već boluju od hroničnih oboljenja, pa oni zato zimi treba da budu posebno oprezni.

Do nastanka hladnog sindroma može doći čak i kod omladine, i to usled dugotrajnog pasivnog polažaja. Svakodnevni boravak ispred ekrana televizora ili kompjutera ugrožava stvaranje zdravog Yanga tela i može predstavljati uvod u mnoge probleme hladnoće, između ostalog i gojaznosti. Preporuka za sve koji moraju da provedu više časova dnevno ispred ekrana kompjutera (ili na jednom mestu, bez pomeranja) jeste da prave obavezne pauze ispunjene fizičkom aktivnošću (istezanje tela, čučnjevi, sklekovi, Tai Ji, Qi Gong, joga, asane i sl.). Poželjno je da se aktivne pauze prave na svakih sat i po do dva.PageBreak

Hrana koja greje

U akutne bolesti hladnoće spadaju upale grla, bešike i jajnika, bronhitis, akutni gastritis... Generalno gledano u bolesti hladnoće spadaju i iscrpljenost, umor, pospanost, hipotiroizam. U kineskoj tradicionalnoj medicini poznato je da preterani fizički i umni rad, preterana seksualna aktivnost, nespavanje i-ili izgladnjivanje, tokom dužeg vremenskog perioda mogu da doprinesu nastajanju hladnog sindroma kod pojedinaca.

Najveća osetljivost i podložnost organizma hladnoći je na prelazu iz leta u jesen, kada naglo zahladni. Organizam se teško privikava na hladnoću ukoliko je preko dana temperatura neravnorerna, kada su jutra hladna a tokom dana je toplo.

Glavno pravilo je da se zimi izbegava hladna hrana a da se konzumira samo voda koja stoji na sobnoj temperaturi (po gutljaj do dva). U tradicionalnoj kineskoj medicini poznato je da zimi treba izbegavati sveže voće, koje hladi telo (osim ličija i sušenog voća), kao i unošenje sirovog povrća i svih vrsta slatkiša, zato što i slatko takođe rashlađuje. Zbog svog svojstva da greje organizam, cimet je zimi odličan dodatak ne samo desertima, već i drugim jelima. Na istoku se međutim jednako posvećuje pažnja i ishrani, kao i odevanju i drugim vidovima prevencije. Najboljom prevencijom smatra se vežbanje, npr. Tai Ji-ja koji se i zimi vežba napolju, osim ako duva vetar i ako je temperatura ispod minus tri stepena.

Što se tiče oblačenja, pravilo je da rukavi budu dugi, a šal oko vrata je obavezan. Slojevito oblačenje je u prelaznim periodima najbolje, dok zimu uvek treba dočekati sa zatvorenim okovratnikom.

Zimi treba izbegavati sve što hladi telo, zbog čega je poželjno smanjiti i količinu soli u ishrani. Sa druge strane, hrana koja greje organizam zimi postaje posebno korisna. Ovde spadaju topli napici, supe (juneća i-ili pileća supa sa kostima) kao i meso i lokalni začini (paprika, biber). I način pripremanja hrane takođe je značajan, pa je tako zimi najbolje konzumirati hranu pečenu u rerni ili prženu kraće vreme na jakoj vatri. U borbi sa hladnoćom, pomažu i orasi, ali i ren, đumbir, cimet...

Kineski lekari zimi piju crveni čaj koji greje organizam, a neki od njih uzimaju i čaj od ginsenga (žen-šen); kada je napolju vlaga velika, tada povećano unošenje pirinča u ishranu može biti veoma korisno!