Neverovatna bajka koja vas podseća šta je zaista važno u životu svakog od nas! Kada se vama poslednji put dogodilo čudo?
Bila jednom jedna devojka, koja nije verovala u čuda, verovala je u čovečiji razum. Tako su je od detinjstva učili, i ona je poverovala.
Kako da vratim izgubljeni osmeh: duhovna priča koja vraća mir i radost u život...
A čudesa postoje, bez obzira na to da li verujete u njih ili ne, i svakome od nas tokom života desi se ne jedno, već mnogo raznih čuda. Samo oni koji veruju u njih, iskreno se raduju i kažu: "Oh, čudo", a oni kao naša devojka: "slučajnost" ili "posrećilo se".
Šta vi mislite, kod kojih je srećniji život? Tako je, naravno, kod prvih! Na kraju krajeva, čudo i radost žive u Duši i stoga idu ruku pod ruku, a emocije su strane razumu - u najboljem slučaju, samo osećaj dubokog zadovoljstva.
Naš Razum i Duša su veoma različiti. Duša voli da peva i smeje se, a Razum da planira i analizira.
Pošto se naša davno odrasla devojčica družila sa Razumom, zbog toga je retko pevala, ali je razmišljala stalno.
Naravno, dok je ta devojčica rasla, dešavala su joj se mala čuda, koje uporno takvim nije smatrala. A kada je odrasla, došlo joj je prvo veliko čudo.
- Gazdarice! Otvorite! Želim odmah da se desim! - oglasilo se Čudo.
Odgovor je bila tišina. Potom se neko uz uzdah pokrenuo i nezadovoljno pitao:
- Ko je to, dođavola?
- To sam ja, Čudo! Došlo sam u vaš život, da bi ga učinio svetlijim i radosnijim!
- Gazdarica nije kod kuće, nije dozvoljeno puštati nikoga.
- Gde je ona?
- Boravi negde u Prošlosti! Analizira i upoređuje, iskustvo na delove rastavlja.
- U redu, vratiću se kasnije, - reklo je zbunjeno Čudo.
... Uskoro je Čudo pokušalo ponovo, ali gazdarica je opet bila odsutna.
- Je li ponovo u Prošlosti? - pitalo je Čudo.
- Ne ... u Budućnosti! Planira i boji.
