Uprkos tome što imaju različita imena i osobine, svih pet Shena sadrže zajedničku komponentu, energiju – Ch’i, pa zajedno čine čoveka onakvim kakav jeste, spojem fizičkog i eteričnog. Sistem pet Shena važan je u kineskoj tradicionalnoj medicini, zato što povezuje organe i emotivna stanja. Sam koncept nije lako razumeti, a najpribližnije objašnjenje je da se radi o pet duša, koje su povezane sa pojedinim organima. Naime, svaki od pet Shena prebiva u po jednom od pet Yin organa (srce, bubrezi, slezina, jetra i pluća).  Shen koji boravi u srcu zove se – Shen, a predstavlja svesnost. Hun je eterični Shen koji boravi u jetri, dok je Po telesni Shen koji omogućava fiziologiju i boravi u plućima. Yi je intelekt i smešten je u slezini, dok je volja Zhi u vezi sa bubrezima.

Hun, eterična duša

Priroda Huna, koji ulazi u naše telo trećeg dana po rođenju, je eterična; čak i nakon smrti fizičkog tela, Hun neko vreme nastavlja da postoji, da bi se zatim vratio nazad na „nebo’’. Postoje čak tri vrste Huna, a samo je jedan svojstven isključivo ljudima; druga dva čovečanstvo deli sa biljkama i životinjama. Hun zajednički biljkama, životinjama i ljudima je tzv. „jasni Ling’’; Hun koji „dele’’ životinje i ljudi poznat je kao „jasno svetlo’’, dok je Hun svojstven samo ljudima poznat kao „tamni Jing’’(!).

U opisu Huna, dominiraju sledeći izrazi: „pokret’”, „lutanje” i „uvrtanje’’. Ovi izrazi govore o tome da Hun pokreće psihu na više načina: tokom noći u sanjanju, prema drugim ljudima i ka sopstvenim snovima i idejama. Za vreme dana, Hun boravi u očima, i tako nam daje sposobnost spoljašnje vizualizacije i spoznavanja sveta. Tokom noći, seli se u jetru, i tada sanjamo i lutamo po ivicama svesnosti. Kada je Hun ukorenjen u Yinu jetre, spavanje je duboko i čvrsto, bez previše snova. U suprotnom, kada Shen jetre nije smiren, Hun postaje nemiran i počinje da luta noću uzrokujući nemirne i isprekidane snove nakon kojih se budimo iscrpljeni. Preterano kretanje i neukorenjenost Huna može stvarati različite tegobe, počevši od hiperaktivnosti pa sve do ozbiljnih mentalnih problema. Neukorenjeni Hun je izvor strahova i problema sa spavanjem a isto tako je i uzrok nemanja pravca i posvećenosti (ljudi koji stalno lutaju unaokolo i bave se raznim stvarima a bez nekog određenog cilja).

Na naše psihičko zdravlje utiče i međusobni odnos Huna i Shena, koji „blisko sarađuju” učestvujući u našem mentalnom i emotivnom životu. U spisu iz doba dinastije Tang, govori se o tome da „znanje zavisi od oštrine Huna”. Hun hrani Shen srca (zadužen između ostalog i za racionalno razmišljanje) intuicijom i inspiracijom; on ne samo da daje sposobnost uvida i introspekcije, već je zadužen i za sopstveno ispoljavanje i stvaranje odnosa sa drugim ljudima. Međutim, kada je Shen slab i ne može da ograniči Hun (ili je Hun previše aktivan), to donosi nemir i konfuziju, pa osoba ne može da se smiri niti da pronađe sebe. Ovakvi ljudi su puni ideja i stalno nešto započinju, a ništa ne završavaju. Imaju puno interesovanja, snova i zamisli, ali im realizacija predstavlja problem zato što nemaju plan; a sve se to dešava upravo zbog toga što Shen nije u stanju da ograniči Hun. Hun je posebno aktivan u detinjstvu, u periodu od druge do sedme godine života, kada fantazija i mašta mogu da ožive svaku stvar; ipak, ponašanje koje je kod dece normalno, kod odraslih može postati simptom psihičkih problema. Sa druge strane ukoliko je Hun slab a Shen previše jak, to slabi imaginaciju i kreativnost; kada osoba nema viziju, rađa se sklonost ka depresiji. Kada je balansiran, Hun daje osećaj smisla i pravca u životu i pozitivno utiče na planiranje.

Pošto je Hun izvor inspiracije i kreativnosti, on je obično snažan kod svih kreativnih ljudi. Slikari, pisci, dizajneri, vizionari... svi oni imaju jak Hun preko koga dobijaju ideje i zamisli. Poznato je da je jezik Huna pun slika i simbola, pa tako i metafizika u velikoj meri spada u domen ovog Shena. Za sve ove aktivnosti i delatnosti, veoma je važno da Hun bude skladan, da bi reči mogle da nađu svoj redosled i mesto na papiru i da bi ideje mogle da budu pretočene u slike, skulpture, reči, boje.

S obzirom na to da je funkcija jetre regulatorna i harmonizujuća, Hun kao duša jetre balansira između uzbuđenja i ograničenja u emotivnom životu, a sve to pod nadgledanjem Shena (koji boravi u srcu). Hun u tom kontekstu sprečava prejake emocije, koje su uzrok nastanka mnogih bolesti. Ova regulatorna funkcije Huna ima veze sa skladom između Yina i Yanga jetre (koncept „krvi i Ch’i’’). Kada je Yin jetre slab, to može stvoriti strah i anksioznost; kada je Hun slab - osoba je kruta. Prejaki Yin jetre čini osobu hladnokrvnom i neustrašivom u njenoj spremnosti da se suoči sa životnim izazovima i teškoćama. Kada je Yang jetre previše jak, javlja se ljutnja...

Hun je aktivni činilac snova, mesečarenja i stanja poput transa i kome. Kod osoba koje se nalaze u komi, Shen je izbačen iz svog doma, i stoga um ne funkcioniše. Ipak, osoba nije mrtva, što znači da su aktivni Hun i Po. Da bi nastupila smrt, potrebno je da telo uz Shen napusti i Hun, kao i da se Po vrati zemlji iz koje potiče. Pod uticajem volje ili okolnosti i Hun može napustiti telo; izraz fan hun („povratak Huna’’) odnosi se na povratak u život, kao posle transa u kome ovaj Shen napušta telo. Kod mesečarenja, Hun je aktivan i luta po noći.

Pošto snovi govore o stanju pet Shena, kada sanjamo da se nalazimo u tamnoj šumi i-ili smo veoma uplašeni, to može govoriti o slaboj energiji jetre, pa samim tim i Huna. Takođe, svi snovi u kojima se ljutimo i svađamo govore o prejakom Yangu jetre i stoga - Hunu.

PageBreak

Srce zaduženo za duh, a pluća za regulaciju

Po je fizički parnjak Huna koji prebiva u plućima. Ova duša ulazi u telo trećeg dana nakon začeća, pa je to razlog zašto Kinezi broje godine života od začeća, a ne od rođenja. Pošto je neraskidivo povezan sa telom (za razliku od Huna) Po nakon smrti fizičkog tela zajedno sa njim ide u zemlju. Iako Po umire sa telom, ova duša dugo nakon smrti (na neki način, nama nepoznat) ostaje uz telo. U Feng Shuiju je npr. poznato da Po dugo boravi u kostima i da se na taj način održava neka vrsta povezanosti sa potomcima.

Po je aktivan od začeća i zadužen prvo za oblikovanje tela a kasnije za organizaciju i regulaciju telesnih procesa. Za vreme rasta u uterusu, fetus se sastoji isključivo iz Po i Jinga, a komunikacija između fetusa i majke se odvija na nivou Shena Po. Po je materijalna duša, centripetalna i odvajajuća (odvojeno postojanje fetusa). Po obezbeđuje pokret životnoj esenciji – Jingu i omogućava mu da učestvuje u svim fiziološkim procesima u telu. Veza Po i Jinga je uzročno posledična: bez Jinga, supstance koja se prenosi od roditelja (vidi tekst „Tri blaga’’, Sensa 22), Po ne može da se razvije. Sa druge strane, kada se Jing potroši, propada i telesna duša.

U kontekstu svih pet Shena, ako je srce poglavar, zadužen za duh, pluća su kao premijer, zadužen za regulaciju. Pluća kao sedište Po imaju važnu funkciju ispomoći u regulisanju fizioloških aktivnosti u svakom organu i delu tela. Po je somatski izraz duše i koordinirajuća sila svih fizioloških procesa. Kao što Hun daje psihičku pokretljivost, Po telu daje sposobnost za pokret, koordinaciju i balans. Pošto je Shen pluća zadužen za osećaj, vid i sluh, kada je snažan, tada oči i uši primećuju sve. Propadanje vida i sluha kod starijih ljudi nastaje usled slabljenja Po, a ne samo bubrega i jetre.

Kao što upravo zahvaljujući Po osećamo bol u telu, ono je takođe uzrok naše tuge i žalosti i ispoljava se kroz plač i jecanje. Opet, s obzirom na to da se radi o telesnoj duši, na Po utiču sve emocije, posebno neispoljena tuga (tuga steže Po i uzrokuje nagomilavanja, posebno u grudima).

Za razliku od problema Huna koji se događaju uglavnom noću, problemi Po se javljaju tokom dana. Tako npr. uznemireni Po može da bude doveden u vezu sa nemirom i mentalnom konfuzijom koji se javljaju tokom dana, a što se događa kada je Yin u deficitu.

Po se dovodi u vezu sa periodom kada mesec počne da raste, nakon mladog meseca - a pre prve četvrti, zbog čega se u davna vremena zvao „Mesečev Po’’. Disbalansi Po donose snove u kojima plačemo, jecamo, letimo ili nas progone bela čudovišta koja jure i ubijaju ljude.

Uloge Hun i Po stalno se prepliću i dopunjuju; Hun nastaje od nebeske Ch’i, Po od zemaljske. Energija nam dolazi od Huna, telo od Poa; Hun je duh yanga, Po je duh Yina. Po se poredi sa kovertom ili omotom koji odvaja telo od sveta, zbog čega je telesna duša napregnuta (za razliku od Huna koji je opušten i lutalački nastrojen). Po određuje naš život pojedinaca, dok je Hun zadužen za odnose sa drugim ljudima. Hun je esencija životne energije, centrifugalna sila koja se kreće ka spolja, prema životu; Po je sa druge strane ono mesto u nama gde prebiva energija smrti.
Hunov pokret je horizontalan, što znači da on stalno istražuje granice svesti u svetu ideja, umetnosti, kreativnog ispoljavanja i snova. Pokret duše Po je vertikalan i podrazumeva materijalizaciju u telu u sferama čula i telesnih osećaja.

Koncept pet Shena govori o nama bliskoj pojavi – životu. U tradicionalnoj kineskoj medicini, veoma jednostavnim rečima opisane su pojave o kojima ne znamo mnogo i koje nas najčešće užasavaju: „Pred smrt, topla energija napušta telo i uzdiže se, i ova se pojava zove „uzdizanje Huna’’. Telo se zatim sve više hladi, a ova se pojava naziva „Po pada’’. Svako životno doba ima pripadajuće procese, koji su upravo tada primereni. Procesi mladosti i Huna jesu traganje (ljubav!) i sanjanje (svako ima neke snove); procesi starosti i Po jesu odvajanje i tugovanje.

Normalno je da životna energija opada sa godinama, kao i naš entuzijazam; isto tako je normalno da osećamo žaljenje zbog raznih rastanka koji neizostavno prate život. Podsećanje da naš život sadrži i smrt neophodno je s vremena na vreme, zato što smo sa tim zavetom i došli u život. Uprkos njegovoj kratkotrajnosti ali i baš zbog nje, život je dragocen. I pruža nebrojene prilike. Da živimo.