Jasno je da su društveni odnosi ključni za unapređenje dobrog stanja [osećaja] i da, kao takvi, ublažavaju mentalna oboljenja kod osoba svih doba. Imajući ovo u vidu, pokušajte već danas da uradite nešto drugačije, povežite se. Načini na koje to možete da uradite su sledeći:

  • umesto da nekome pošaljete mejl, pokušajte da sa njim razgovarate;
  • razgovarajte s nekim novim;
  • pitajte nekoga kako je proveo vikend i stvarno ga slušajte kada vam govori;
  • izdvojite pet minuta kako biste otkrili kakav je neko zaista;
  • ponudite kolegi prevoz do posla ili mu se pridružite na putu ka kući…

Otkrijte u čemu je tajna sreće: evo kako Šveđani uspevaju što više da budu radosni

Budite aktivni

Redovna fizička aktivnost direktno je povezana sa nižom stopom depresije i anksioznosti, u svim starosnim dobima. Vežbanje je neophodno jer upravo ono usporava proces opadanja kognitivnih sposobnosti i doprinosi sveukupnom dobrom osećaju.

Međutim, da biste se osećali dobro, ne morate da radite preintenzivne vežbe. Štaviše, i aktivnosti slabijeg intenziteta, poput šetnje, takođe donose benefit i mogu dovesti do društvenih interkacija.

Pored hodanja, odnosno šetnje, tu su i sledeći predlozi:

  • umesto liftom, idite stepenicama;
  • prošetajte za vreme pauze za ručak;
  • odšetajte do posla, s nekim kolegom ukoliko je to moguće [to je još jedan način povezivanja sa drugima];
  • izađite iz autobusa stanicu pre one na kojoj obično silazite i prepešačite ostatak puta do posla;
  • organizujte neku sportsku aktivnost na poslu;
  • “izgubite se” u lokalnom parku;
  • uradite lagane vežbe pre nego što ujutru odete na posao…vežbe istezanja, na primer;
  • odšetajte do nečije kancelarije, umesto da tog nekog pozovete ili mu pošaljete mejl.

Pogledajte jednu osobu u oči: ono što ćete otkriti biće čudesno

Obratite pažnju

Podsećajte sebe da “obraćate pažnju” jer obraćanje pažnje može da osnaži, ali i proširi svesnost.

Naime, istraživanja kažu da imanje svesti o onome što se trenutno dešava direktno utiče na povećanje osećaja dobrobiti, ali i da uživanje “u momentu” može da vam pomogne da utvrdite šta su vam prioriteti u životu.

Povišen nivo svesti dovodi i do boljeg samorazumevanja i omogućava vam da pravite pozitivne izbore, bazirane na vašim sopstvenim vrednostima i potrebama.

Zato izdvojite neko vreme i samo uživajte u trenutku i u okruženju u kom se nalazite. To možete uraditi na neki od sledećih načina:

  • unesite neku biljku u prostor u kom radite;
  • otarasite se suvišnih stvari;
  • obratite pažnju kako se vaše kolege osećaju ili ponašaju
  • idite na posao ili sa posla nekim drugim putem, umesto onim kojim uglavnom idete;
  • ručajte na nekom novom mestu na kom nikad niste ručali.

Učite

Kontinuirano učenje tokom života povećava nivo samopouzdanja, podstiče interkaciju sa drugima i dovodi do aktivnijeg života generalno.

Tako, na primer, prilika za angažovanje u radu ili u obrazovnim aktivnostima, stari[ji]m ljudima pomaže da prevaziđu stanje depresije. Postavljanje ciljeva, koje je sastavni deo učenja za odrasle, takođe je usko povezano sa višim nivoima blagostanja.

Kako da razvijete svoju ekološku svest: 4 načina da svojim ponašanjem očuvate životnu sredinu

Pitanje je: zašto danas ne biste naučili nešto novo?

Evo i predloga:

  • saznajte nešto novo o svojim kolegama;
  • upišite se na neki kurs;
  • pročitajte novine ili knjigu;
  • osnujte čitalački klub;
  • rešavajte ukrštene reči ili sudoku;
  • istražite nešto što vas je oduvek zanimalo;
  • naučite neke nove reči.

Poklanjajte

Učestvovanje u društvenom i životu zajednice, privlači veliku pažnju kada je u pitanju istraživanje na polju blagostanja. Tako su, na primer, individualci koji imaju veliki ili, bar, veći udeo u pomaganju drugima, skloniji da sebe doživljavaju kao srećne osobe od onih koji u taj proces nisu uključeni. Takođe, istraživanja su pokazala i da je neki ljubazan čin, jednom nedeljno, a tokom perioda od ukupno šest nedelja, povezan sa povećanjem nivoa blagostanja.

Izvor: Lovesensa