Imenovanje osećanja i iskustva daje trajnost misliocu, zapisničaru, što je um. To jest, vi dajete ime osećanju, iskustvu, a na taj način i kontinuitet; i na račun toga um se hrani i oseća da postoji. Uzmite bilo koje iskustvo, bilo koje osećanje ili senzaciju koju imate – ljutnju, mržnju, ljubav - dajući joj ime, vi je učvršćujete. Sada, šta se dešava ako ne imenujete, ako ne dajete ime iskustvu? Ako ne imenujete raznovrsne senzacije, ako nemate zaleđinu, gde ste onda vi? To jest, kada je imenovanje odsutno, osećaj iskustva vene, gubi kontinuitet.

Povezane vestiSrećan život<strong>4 načina da privučete pozitivne energetske vibracije</strong>

Sledeći put kada osetite senzaciju koju zovete iritacijom, nemojte joj dati ime, nemojte reći: “Iritiran sam”, nemojte je označavati i vidite šta se događa. Otkrićete da se dešava izuzetna stvar. A tada ćete reći: “Naučio sam vrlo dobar trik. Znam kako da se ponašam prema neprijatnim osećanjima, kako da ih se otarasim – neću ih imenovati.”

Povezane vestiSrećan život<strong>Čuveni mistik Osho otkriva najveću tajnu sreće: ako ovako počnete da razmišljate, brige će nestati</strong>

Ali da li ćete učiniti isto i sa prijatnim osećanjima?
Bojim se da nećete. Zato što želite da produžite prijatna osećanja, želite da ih zadržite. Zbog toga ćete nastaviti sa davanjem imena. Ali to nigde ne vodi; jer onog trenutka kada date ime, naziv nekom osećanju koje je prijatno, neizbežno stvarate njegovu suprotnost i stoga ćete morati uvek da se suočite sa tom suprotnošću.
Sa druge strane, ako ne imenujete, ne nazivate, ne etiketirate senzaciju, bilo prijatnu ili neprijatnu, obe nestaju; i tako misliocu koji je stvaralac suprotnosti, dolazi kraj...

Izvor: Nova svest