5 najlepših vrela u Srbiji: mistična prirodna lepota, bistra voda i očaravajuće zelenilo

Možda nisu toliko eksponirani u turizmu kao planine, ali srpska vrela su čuvena po svojoj mističnoj lepoti, bistroj vodi i bujnom zelenilu, piše National Geographic Srbija.

Izdvajamo 5 vrela koja vredi upoznati na putovanju kroz Srbiju:

Krupajsko vrelo

Vrelo podno planine Beljanice na istoku naše zemlje možda je i najpoznatija turistička destinacija ovog tipa. Ovo je mesto gde izvire Krupajska reka, a prava misterija do dana današnjeg je dubina ovog kraškog vrela. Prema poslednjim merenjima, veruje se da dubina Krupajskog vrela dostiže čak 123m. Tirkizna voda i bujna vegetacija čine Krupajsko vrelo jednim od najvećih bogatstava Srbije. Međutim, ljudska ruka je ipak delovala na ovom mestu, pa je prvobitni izvor sada prekriven vodom zbog nastanka veštačkog jezera izgrađenom branom za potrebe mlina. Temperatura vode ne prelazi 10°C, a u njegovoj neposrednoj blizini nalazi se i jak termalni izvor sa temperaturom vode od 26.5°C.

Pored nestvarne lepote samog vrela koja privlači tokom cele godine veliki broj ljudi, u blizini ovog mesta nalaze se i dva važna manastira srpske kulture: Manasija i Ravanica.

Vrelo Mlave ili Žagubačko vrelo

Vrelo mlave ili Žagubačko vrelo, kako mu glasi drugo ime je hidrološki spomenik prve kategorije naše zemlje. Modro zelenu boju duguje algama i retko kada se muti, a nekada dostiže i prozirnost čak do 10 metara. Pokušaj merenja dubine završio se na 70m, jer se otkrilo da se na dnu vrela nalazi sifonski kanal iz kog voda dotiče pod velikim pritiskom. Turistima je izuzetno dopadljiva ova prirodna lepota, jer se lokalno stanovništvo potrudilo da zaista očuva istinsku lepotu ovog kraja, pa je kanal i samo vrelo izuzetno uređeno, a obale su pošumljene.

Vrelo Gradca

Pravi biser valjevskog okruga i prirodno bogatstvo od velike važnosti za Srbiju. Po snazi je najmoćniji i najviši izvor u Srbiji, a posebno je interesantno zato što se isticanje deli u dve zone - prvu, poznatu kao Zelenci koja je predstavljena sa 7 izvora i drugu, koja se nalazi nizvodno zvanu Kolovrat, ali je ova tačka isticanja tokom većeg dela godine maskirana vodom rečnog toka Gradac.

Ovo mesto nije samo bitno zbog svog vodnog bogatstva, već je i od izuzetne važnosti za kulturno-istorijsku stranu Srbije. U okviru klisure smešten je poznati manastir Ćelije, stara elektrana u Deguriću i Visoka i Gradska pećina-staništa praistrijskog čoveka.

View this post on Instagram

A post shared by Meet the Serbs (@meet.the.serbs) on Aug 15, 2016 at 8:40am PDT

Ostajemo u valjevskom reonu. Taorska vrela su nekada bila redovna ponuda na stranicama turističkih brošura strare Jugoslavije. Danas su Taorska vrela pomalo zaboravljena i zapuštena, ali je prizor i dalje impresivan! Voda se i dalje preliva iz otvora pećine preko stena, stvarajući utisak vodopada neke daleke tropske destinacije.

Interesantan podatak je da je na ovom potezu nekada bilo čak 12 vodenica. Danas ih je ostalo nažalost dve i to u lošem stanju.

Do ovog mesta je za sad malo teže doći, ali ovaj melem za oči i dušu je zaista vredni truda i napora.

View this post on Instagram

A post shared by National Geographic Srbija (@natgeomagazinesrbija) on May 25, 2020 at 11:39am PDT

Vrelo Perućac

Reka Vrelo nastaje od jakog kraškog vrela Perućac i ovo je jedno od najlepših mesta zapadne Srbije. Razlog zašto se reka i vrelo nekada poistovećuju je što je sama reka Vrelo dugačka svega 365 metara što je čini jednom od najkraćih reka Starog kontinenta, pa je još poznata i pod nazivom reka Godina. Ovo mesto odlikuje bistra i čista voda a “poslednji dan” reke Godine predstavlja tačka gde se ona uliva u Drinu u obliku veličanstvenog vodopada visine 10m.

Veliki turistički potencijal ovog dela Srbiji poznat je i po ribnjaku kalofornijske pastrmke ali i blizini velikih turističkih centara Tare, Zlatibora i Zlatara.

Izvor: National Geographic Srbija