Na svom službenom blogu, PauloKoeljo se osvrnuo na razgovor s duhovnim učiteljem koji je zapisao u svesku u vozu 1982. Iako je od tog razgovora prošlo 35 godina, pitanja kojih su se dotaknuli ponavljaju se i danas, a odgovore zna samo Bog...

“Što radimo na Zemlji?“, upitao sam učitelja.

“Iskreno? Ne znam. Posmatrao sam to iz mnogo uglova, iz svetlih i mračnih mesta; danas sam uveren da niko ne zna. Samo Bog zna“, odgovorio je.

“To baš i nije dobar odgovor za jednog učitelja“, rekao sam mu.

“To je iskren odgovor. Znam mnogo ljudi koji će ti detaljno objasniti značenje našeg postojanja. Nemojte im verovati, ti ljudi govore drevnim jezikom i veruju samo u ono što mogu objasniti.“

“Znači li to da ne postoji razlog našeg života?“, pitao sam sa nevericom.

“Ne razumeš šta ti govorim. Rekao sam da ja ne znam razlog. Ali naravno da postoji razlog zašto smo ovde i Bog ga zna.“

“Zašto nam ga ne otkrije?“, bio sam uporan.

“On ga otkriva svakome od nas, ali to čini jezikom koji često ne prihvatamo jer nema logike – a mi smo navikli na upute i formule.

Naše srce zna zašto smo ovde. Ko god sluša svoje srce, sledi znakove i živi svoju ličnu legendu, razumeće da učestvuje u nečemu, čak iako to neće shvatati na racionalnom nivou. Postoji verovanje da u sekundi pre svoje smrti shvatimo pravi razlog svog postojanja. U tom trenutku se rađaju Pakao i Raj.“

“Ne razumem“, rekao sam mu zbunjeno.

“U toj sekundi, Pakao nam služi da se osvrnemo na svoj život i znamo da smo propustili priliku poštivati Boga i slaviti čudo života. Raj nam služi da možemo reći: “Pravio sam greške ali nisam bio kukavica: Živeo sam i učinio sam što sam morao.“ I Pakao i Raj pratiće nas još dugo, ali ne zauvek“, odgovorio je.

“Kako mogu znati da zaista živim svoj život?“, upitao sam.

“Tako što ćeš umesto gorčine osećati entuzijazam. To je jedina razlika. Osim toga, čovek mora poštovati Misteriju i ponizno prihvatiti da Bog ima plan za nas. Velikodušan plan koji nas približava njemu i koji opravdava ove milione zvezda, planeta, crnih rupa i ostalog što vidimo večeras na nebu.“

“Jako je teško živeti bez objašnjenja“, zavapio sam.

“Možeš li objasniti zašto čovek mora davati i primati ljubav? Ne možeš. A s time živiš, zar ne? Ne samo da živiš s time, već je ljubav najvažnija stvar u životu. A za to ne postoji objašnjenje.

Isto tako ne postoji objašnjenje za život. Ali postoji razlog zašto smo ovde i moraš biti dovoljno ponizan da to prihvatiš. Veruj mi; život svakog čoveka ima značenje bez obzira na to što on greši i troši većinu svog života na zemlji tražeći odgovore dok u međuvremenu zaboravlja živeti.

Mogu ti dati primer trenutka kada sam bio blizu razumevanja ovoga. Stigao sam na pedesetu godišnjicu mature u školu koju sam pohađao kao tinejdžer. Susreo sam se sa starim prijateljima, pili smo i pričali iste šale kao i pre pola veka.

U jednom trenutku pogledao sam na školsko igralište i video sebe kao dete koje se igra i posmatra život s divljenjem i velikim zanimanjem. Odjednom je to dete poprimilo fizički oblik i prišlo mi.

Pogledao me i nasmešio se. Tada sam shvatio da nisam izdao svoje mladenačke snove, da je to dete koje sam nekada bio i dalje ponosno na mene. Shvatio sam da razlog za život koji sam imao kao dete i dalje živi u mom srcu.

Pokušaj živeti jednakim intenzitetom kao dete. Ono ne traži objašnjenja; ono kreće u svaki novi dan kao da je reč o avanturi, a noću spava umorno i srećno.“

Izvor: paulocoelhoblog.com

Prevod: Sensa.hr