Znate li da je čitav svemir zapravo napravljen od vibracije? Naučnici istraživanjima stalno potvrđuju kako se materija ne sastoji od čvrstih čestica, nego od talasa, odnosno, vibracija. Zato i ne čudi što i zvuk, ta fina vibracija, ima toliki uticaj na nas i naš život. Pročitali smo kako "u početku beše reč", ali bismo to mogli da shvatimo i kao "u početku beše zvuk".

Svaka materija, sve što postoji ima svoju frekvenciju, odnosno svoj zvuk. Ako se usudimo da pitamo šta je bilo pre, zvuk ili materija, možda na to dobijemo i odgovor. Vede, najstariji sistem znanja poznat čovečanstvu, kažu kako je sve počelo sa zvukom om i da se i danas može čuti kako taj zvuk odjekuje svim delovima svemira. Time se smatra kako manipulacijom zvukovima, odnosno njihovim stvaranjem, možemo stvoriti vibracije potrebne za manipulisanje materijom, odnosno ovom našom pojavnom stvarnošću koju doživljavamo pomoću svojih pet čula. Potrebno je samo da znamo koji princip vlada tim delom pojavne stvarnosti i da se prema njemu usmerimo.

I danas naučnici, od mikrobiologa do lekara, prepoznaju čudesne uticaje koje zvuk ima na nas. Terapija zvukom, odnosno frekvencijama, poznata je vekovima, a čak se u Bibliji spominje umirujuća snaga zvuka. Moderna istraživanja i terapija zvukom ili muzikom pokazuju uspeh u tretmanima srčanih oboljenja, oporavak od moždanog udara, u lečenju bipolarnih poremećaja, hronične depresije, epilepsije, Alchajmerove bolesti, kod dece s poremećajem u ponašanju, hroničnih bolova, visokog pritiska, hroničnog stresa i napetosti, za jačanje imuniteta...

Pre dvadesetak godina postao je popularan tzv. Mocartov efekat. U jednoj studiji je pokazano kako muzika koju je komponovao Volfgang Amadeus Mocart ima čitav spektar dobrih uticaja na zdravlje i našu inteligenciju, a prema nekim izveštajima, od kojih je jedan objavljen u britanskom dnevnom listu The Guardian, išli su toliko daleko da su govorili o tome kako u fabrici u Nemačkoj mikrobi brže razgrađuju biološki otpad dok sa zvučnika svira Mocart.

Ali kako da iskoristimo zvuk za poboljšanje kvaliteta sopstvenog života? Mogućnosti su nam zaista velike. Možemo da se okružimo opuštajućim zvukovima, zvukovima prirode, da biramo muziku koja blagotvorno deluje na nas, a najvažnije od svega, možemo naučiti kako da stvorimo zvukove koji će u naš život dovesti ono što želimo. Drevno znanje može nam pomoći da pronađemo zvukove koji su dobri za nas, a moderna nauka će nam čak i objasniti kako to deluje. Ali da krenemo redom i uđemo nakratko u svet mantri, svetih zvukova Veda.

U vedskom sistemu su mišljenja i verovanja mantre, zvukovi, najjače sredstvo kojim postižemo željene rezultate. Postoje mantre za sve, bez obzira na to da li želite da ozdravite, nađete partnera ili steknete novac. Mantra se razlikuje od molitve jer se cilj ne postiže verom, nego usmeravanjem zvuka, odnosno vibracije, energije u određenom smeru. Čitav svemir i sve u njemu nastaje na taj način, usmeravanjem energije.

Mantre su, ukratko, svete reči. Hiljadama godina recituju se i pevaju pri izvođenjima obreda, iako mogu da se izgovaraju i bez njih ne gubeći snagu. Pojedine mantre se na prvi pogled čine besmislenima, ali se smatraju delotvornim zbog moći zvuka skrivenog u njima. Uglavnom služe dvema svrhama: ispunjenju želja i izbegavanju povreda.

PageBreak

Om, amin i šalom

Najpopularnija i najpoznatija mantra, koja je i među najsvetijima, svakako je om. Pritom om pripada i tzv. mulamantrama (bijamantrama), odnosno mantrama koje sadrže manje od deset slogova i onima koji uče da mantraju daju se na početku njihovog školovanja. Kaže se da je u njoj sadržano seme vrhovne svesti. U Vedama (Upanishadama) ta mantra se poistovećuje s Brahmanom, vrhovnom stvarnošću, istinom, onim što jeste. Sastoji se od tri slova: "a", "u" i "m". Zvuk "a" dovodi do ispunjenja želja, "u" omogućuje napredak i sticanje znanja, a "m" daje ispravno znanje o svemiru, vremenu i suštini svega. Om je sadržan u najsvetijim rečima svih važnih religija. U hrišćanstvu je prisutan u amin, u islamu u salam, u judaiz mu u šalom, u sikhizmu u onkar...

Amin svoje tačne korene ima u semitskim i drevnim arapskim jezicima koji su se govorili na području istočnog Sredozemlja i danas bismo mogli da ga prevedemo sa "neka tako bude", kao potvrdu apsolutne istinitosti onoga što se govori. Salam, odnosno šalom, prevodimo kao "mir" s arapskog, odnosno hebrejskog. Onkar na pandžapskom, kojim se koriste Sikhi, jednostavno znači "bog".

Još jedna bijamantra se smatra svetom: soham. Prema jogi, ta mantra je večna i njen zvuk podstiče prvi udah tek rođenog deteta. Njen zvuk prati svaki naš dah, pa je na neki način utkana u ljudsko postojanje. Međutim, moderan način života uzrokuje neravnotežu između nas i prirodnog ritma tog univerzalnog zvuka. Zato je potrebno koristiti mantru kako bismo povratili sklad. Kada udišemo, životna energija ulazi u nas, a kada izdišemo izbacujemo ono nepotrebno. Zvuk "so" koji se pojavljuje kada udišemo znači "to", samo postojanje koje ulazi u nas i postaje jedno s nama. Kada izdišemo, stvara se zvuk "ham" koji označava "ja". Ponavljanje mantre soham znači "ja sam to", shvatanje da je svako od nas jedno sa svime ostalim, da postoji samo Jedno, jedna vrhovna svest, vrhovna stvarnost i da smo mi to.

Mi uglavnom nismo svesni finih i suptilnih delovanja zvuka i vibracija na naš život. To i ne čudi, s obzirom na to da ljudi čuju frekvencije "samo" između 20 Hz i 20 kHz. Ostala živa bića hvataju druge frekvencije, pa tako psi čuju iznad 20 kHz, ali ne čuju ništa ispod 40 Hz. Uz to, nijedno čulo nam ne može pomoći da "vidimo" talase.

PageBreak

Čudesni oblici u pesku

Zvuk je, kao svaki talas, u stanju da nosi energiju. To je pomoglo nemačkom naučniku Ernstu Chladniju da u osamnaestom veku otkrije ono što se danas naziva Chladnijevim likovima. On je preko metalne ploče posute peskom povukao violinsku strunu i otkrio da vibracije ploče stvaraju različite uzorke u pesku u zavisnosti od svoje frekvencije.

Danas se takvi eksperimenti sprovode sa zvučnicima. Internet i YouTube puni su tih spektakularnih snimaka. Na njima se mogu videti uzorci od kojih neki podsećaju na crtež atoma, neki na crteže iz svete geometrije prisutne na svetim građevinama širom sveta, a neki čak i na tzv. krugove u žitu. Da li nam to pokazuje nešto novo ili nešto što već znamo? Naša se "stvarnost" zapravo sastoji samo od tih vibracija, koje hvatamo svojim čulima.

Kvalitet tih vibracija, tj. vrsta vibracija koje "konzumiramo" utiče na to koliko ćemo biti zdravi, kakve ćemo misli imati i kako ćemo se osećati. Ako su vibracije skladne, rekli bismo prijatne i lepe za oko, uho i ostala čula, tada se i mi osećamo zdravo, dobro i prijatno. Spomenuti Mocartov efekat govori o tome. Prva istraživanja tog fenomena pokazala su kako se određeni delovi našeg mozga aktiviraju pri pojedinim zvučnim frekvencijama. Ispitanicima se, dok su slušali Mocarta, kratkotrajno poboljšalo spacijalno-temporalno zaključivanje. To je proces koji nam omogućava rešavanje složenih problema, što nam je korisno u svakodnevici, ali i neophodno za stvaranje koncepata u, na primer, nauci, matematici, arhitekturi, građevinstvu, pa čak i u igrama i umetnosti. Blokirali ste? Nema problema, pustite Mocarta i neka vam rešenje padne na pamet!

Ali rešavanje problema pomoću muzike nije novina. Ideje o tome su prisutne u pričama iz Biblije, a Hipokrat, otac moderne medicine, u 4. veku pre Hrista tražio je da njegovim duševnim pacijentima svira muzika. Arapske bolnice su u srednjem veku imale muzičke sobe za svoje pacijente, a tokom Prvog i Drugog svetskog rata i nakon njih muzičari su obilazili pozadine fronta i bolnice kako bi dizali moral vojnicima i pomogli u njihovom oporavku. Prvi službeni program edukacije muzičkih terapeuta počeo je 1944. godine na američkom državnom Univerzitetu Mičigen, nakon što je Uprava za veterane američkih vlasti počela uspešno da sprovodi muzičku terapiju za vojnike koji su patili od post-traumatskog sindroma.

Danas se u muzičkoj terapiji upotrebljava nekoliko modela i pristupa zasnovanih na više nezavisnih istraživanja. Jedno istraživanje je pokazalo da se mozak ponaša drugačije kad je izložen određenoj muzici. U lečenju muzikom terapija se ponavlja dok mozak ne postane sposoban da sam dođe do stanja koje u njemu izaziva muzika. U američkoj studiji objavljenoj 2004. godine otkrivemo je kako je proteklih 30-ak godina terapija zvukom imala jednaku uspešnost u lečenju duševnih poremećaja kao svi ostali oblici terapije zajedno. Posebno se uspešnom pokazala kod dece i adolescenata s poremećajima u ponašanju i mentalnim poremećajima. Takođe, brojna klinička iskustva u poslednje vreme su pokazala kako kod obolelih od raka terapija zvukom znatno poboljšava kvalitet života opuštajući ih i smirujući im bolove (iako nažalost ne utiče na mogući oporavak).

Zvukovi utiču na naše misli, utiču na to kako doživljavamo sebe i svet koji nas okružuje i utiču na naš svet. To, uostalom, dobro znamo. Koliko smo već puta, osećajući se malo lošije, pustili muziku za koju znamo da će nam popraviti raspoloženje. To znanje nam može pomoći da oblikujemo svoj svet onako kako želimo. Sve što nam treba jeste pravi soundtrack za naš život.