Stećci sa područja četiri balkanske države nominovani su za Listu svetske baštine UNESCO, prenosi portal Dw.de 25. novembra 2014. godine. Da li će najveći kulturno-istorijski poduhvat u regionu promeniti odnos prema srednjevekovnim nadgrobnim spomenicima? Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija i Crna Gora još 2009. godine su se dogovorile da realizuju Projekat nominacije stećaka za upis na Listu svetske baštine UNESCO. Pet godina kasnije, do kraja novembra 2014. godine, u Beogradu se organizuje još jedan sastanak predstavnika državnih komisija oko usaglašavanja obimnog materijala.
Profesor dr Dubravko Lovrenović, predsedavajući Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine, očekuje da bi projekat mogao da bude završen i pre planiranog roka. "Radi se o 30 lokaliteta, 22 u Bosni i Hercegovini, dva u Hrvatskoj i po tri u Srbiji i Crnoj Gori, sa ukupno 174 stećka koji bi ubuduće bili pod zaštitom UNESCO", kaže profesor Lovrenović i dodaje: "Nakon predaje kredibilne aplikacije sledi proces evaluacije svih 30 lokaliteta. U BiH će doći stručnjaci iz UNESCO, a ja verujem da će to biti na leto 2015. godine. U optimalnim okolnostima, mogli bismo očekivati da u leto 2016. godine odluka UNESCO napokon bude saopštena".
Proučavanje stećaka počelo je tokom austrougarske vlasti u tim krajevima. Do sada je u regionu popisano oko 70.000 stećaka, od čega 60.000 u BiH. Smatra se da ih je 95 odsto u lošem stanju. Neki lokaliteti, kao što je Radimlja kod Stoca, odavno su poznati i delimično zaštićeni. Međutim, najveći broj stećaka koji su preživeli vekove, ostaće i dalje prepušteni volji današnjih stanovnika BiH. "Ne bih govorio o nacionalnim ili verskim svojatanjima motivisanim politikom. Stećci jednostavno pripadaju onima koji su tu pokopani, ali je pitanje kako ih zaštititi od propadanja. Hiljade nekropola neće biti pod zaštitom UNESCO. To je dužnost države BiH. Stećak jeste nacionalna baština i po sadašnjim zakonima, ta dužnost zaštite je na entitetima i vladama, to jest, odgovarajućim ministarstvima", podseća profesor Lovrenović.
Stećci su srednjevekovni monolitni kameni spomenici vezani za celo područje današnje Bosne i Hercegovine, kao i za delove Srbije, Crne Gore i Hrvatske. Karakteriše ih bogata ornamentika, ali i zapisi - epitafi, koji govore o specifičnom odnosu prema životu i smrti. Pojavljuju se od druge polovine 12. veka, a njihova prva faza traje i tokom 13. stoleća. Intenzivno se klešu i ukrašavaju u 14. i 15. veku, a u 16. ta vrsta sakralne umetnosti postupno nestaje.
Mirko Babić, direktor "Muzeja Semberije" u Bijeljini, kaže da stećci na planini Majevici zaslužuju zaštitu UNESCO, ali da pitanje zaštićenih lokaliteta ostaje još uvek otvoreno i o njemu će, kako je rekao, odlučivati komisija na vrhu. "Majevica ima tipični pejzaž zapadnog Balkana i ljudi koji tu žive deo su istog mentalnog sklopa i baštinili su istu materijalnu kulturu, pa su podizali i monumentalne nadgrobne spomenike - stećke.
Jedna od takvih nekropola, koja je tek delimično istražena, jeste nekropola između današnjih sela Jablanica i Piperi u opštini Lopare (Rejon Visori, podno vrha Međednik, gde su zabeležene prva naselja u tom delu BiH). Na prostoru od nekih 400 metara nalazi se pet lokacija sa stećcima, od kojih desetak imaju natpise. Tu nekropolu kandidovali smo da bude na listi lokacija koje će štititi UNESCO, jer bi se time poštovala teritorijalna zastupljenost, dakle, severoistok (BiH, op.a.) bi imao svoj lokalitet", kaže za Dojče vele mr Mirko Babić.
On podseća da "Muzej Semberije" čuva 23 stećka sa natpisima i još 40 bez natpisa, koji su krajem 2002. godine pronađeni u starim temeljima Atik džamije u Bijeljini. "Pošto UNESCO tretira spomenike na mestu gde se nalaze, samo spomenike in situ, te bijeljinske ne možemo da kandidujemo, jer nije utvrđeno odakle su preneseni i svojevremeno ugrađeni u temelje džamije", kaže Babić. On dodaje da u Ugljeviku postoji pet lokacija stećaka sa natpisima, da stećaka u tom delu BiH ima u Teočaku, Seljublju, Srebrenici, Bratuncu i da mnogi od njih još uvek nisu registrovani.
Svaki stećak je unikat
O vrednosti i budućnosti stećaka Babić kaže: "Stari majstori klesari su za svakoga pravili različiti stećak. Svaki je unikat i to je i u svetu primećeno. Kada UNESCO proglasi stećke svetskom baštinom, to će biti spomenici kulture svetskog nivoa. Bitno je da mi poštujemo svoju kategorizaciju tih spomenika, jer imamo mnogo onih nekategorisanih i oni su najugroženiji. Svedoci smo uništavanja, nemara i nestanka spomenika kulture, stećaka pre svih. Nakon Liste spomenika nulte kategorije UNESCO, mi moramo da nastavimo kategorizaciju prve, druge i treće kategorije", zaključuje mr Mirko Babić.
Profesor Pravnog fakulteta u Tuzli, dr Edin Mutapčić, doktorirao je na istoriji države i prava srednjeg veka. On za Dojče vele kaže da su stećci vrednost u evropskim, pa i svetskim okvirima. "Nominacija na Listu svetske baštine UNESCO mogla je da se dogodi i ranije i svakako da ta kandidatura ima svoje mesto i opravdanje. Međutim, kada je u pitanju adekvatna zaštita, glavni problem je što se s nekropole stećaka uglavnom nalaze na teško pristupačnim lokacijama. Za njihovu zaštitu i promovisanje u turističkom smislu, potrebna su velika infrastrukturna ulaganja", kaže profesor Mutapčić. Iako projekat nominacije vode četiri države, on kaže da su stećci bosanskohercegovačko nasleđe, pa tek onda nasleđe njenih suseda.
"To je moje mišljenje jer ako pogledamo geografski prostor na kojem se nalaze ti spomenici, oni se nalaze na prostoru koje je nekada obuhvatalo bosansko kraljevstvo u najvećem rasponu svojih granica. Naravno, o tome će u nauci uvek biti sporenja i negodovanja. Svakako da, pored kulturološke, stećci imaju i svoju istorijsku vrednost. Na žalost, svest naših predaka nije bila takva da ih sačuvaju u skladu sa njihovom spomeničkom vrednošću", kaže dr Mutapčić i zaključuje: "Ta nominacija stećaka na Listu svetske baštine ima svog smisla samo ako se proučavanju i konzerviranju stećaka priđe na najozbiljniji, naučni način.
Svojatanja ili negiranja vrednosti stećaka teško će se ovde prevazilaziti. Ipak, sada će bar evropska i svetska javnost biti bolje upoznata, pa će taj eksterni faktor zaštite biti dominantniji. Jednom dobrom kampanjom, koja će verovatno uslediti, moguće je postići da počnemo da razmišljamo o bogatstvu prošlosti koju svi zajedno delimo. Biće to jedan od putokaza u budućnost", zaključuje profesor Mutapčić.
Od 1972. godine, kada je usvojena Konvencija za zaštitu svetske kulturne i prirodne baštine, do danas je na Listu svetske baštine UNESCO upisano ukupno 936 kulturnih, prirodnih ili mešovitih dobara. U skladu sa tom konvencijom, upisana dobra predstavljaju deo svetske baštine sa izuzetnom univerzalnom vrednošću. Upisana dobra iz Bosne i Hercegovine na Listi svetske baštine su most Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu i područje Starog mosta i starog grada Mostara. Pored toga, na tentativnoj (potencijalnoj, op.a.) listi dobara koje zemlja može da nominuje u narednom periodu, nalazi se još devet dobara iz Bosne i Hercegovine, među kojima su od 2011. godine i stećci.
Izvor: Dw.de
Dnevni horoskop za 4. april 2025: Škorpija oprezno donosi odluke, Jarac ima veoma gust raspored
8 lekcija istočne filozofije promeniće vaš pogled na uspeh i sreću: U čemu je ključ i ko vam nije saveznik?
5 najboljih ulja protiv opadanja kose: Ključno je da ispratite 5 koraka i da se klonite pošasti 21. veka
Najsrećniji dan u aprilu 2025. za svaki horoskopski znak: Kome sleduje rast na poslu, a čije će srce zapevati
Ne nasedajte na 5 trikova narcisa: Evo kako da pokvarite plan manipulatoru koji krši sva pravila