- Generacije rođene 70-ih i 80-ih odrasle su uz ćutanje o novcu, štednju, krpljenje i popravljanje stvari, pa su te navike ostale i u odraslom dobu.
- Stalan posao, inflacija i nestašice učvrstili su kod njih potrebu za sigurnošću, izbegavanjem dugova i držanjem novca sa strane.
- Mnogi i danas teško troše na sebe, nepoverljivi su prema bankama i često se oslanjaju samo na sopstvenu snalažljivost.
Deca koja su odrastala sedamdesetih i osamdesetih godina novac su posmatrala drugačije nego današnje generacije. U mnogim porodicama o finansijama se nije otvoreno razgovaralo, ali su deca pažljivo pratila štednju, odricanja i brige roditelja. Te neizgovorene lekcije ostavile su trag na njihove današnje navike.
1. O novcu se nije razgovaralo - o njemu se raspravljalo
Mnoga deca pamte svađe roditelja zbog novca, ali ne i razgovore u kojima im je objašnjeno kako funkcionišu računi i porodični budžet. Zato su naučila da prepoznaju finansijsku napetost, ali ne uvek i kako da praktično upravljaju novcem. I danas im može biti neprijatno da sa partnerom razgovaraju o troškovima.
2. Ništa se nije bacalo ako je moglo ponovo da se iskoristi
Plastične posude čuvale su se za kasnije, odeća se krpila, a pokvareni uređaji popravljali. Kupovina novog nije bila prva opcija. Ova navika i danas se vidi kod ljudi koji čuvaju stare kablove, koriste stvari do kraja i osećaju krivicu kada zamene predmet koji još funkcioniše. Za njih štednja nije samo finansijska odluka već duboko usađen način razmišljanja.
3. Stalan posao bio je simbol sigurnosti
U nekadašnjoj Jugoslaviji mnogi su se zapošljavali u državnim preduzećima i fabrikama, gde su često ostajali sve do penzije. Stalna plata pružala je osećaj sigurnosti, iako su ekonomska kriza i inflacija tokom osamdesetih unosile neizvesnost u porodične budžete. Zato mnogi i danas posebno cene stabilnost, izbegavaju dugove i nastoje da uvek imaju malo novca sa strane.
4. Cene su rasle, a u prodavnicama nije bilo svega
Osamdesete su obeležili inflacija i nestašice pojedinih proizvoda. Prazne police, čekanje u redovima i kupovina određenih namirnica na bonove ostali su u sećanju mnogih koji su tada odrastali. Takva iskustva podstakla su naviku štednje, čuvanja zaliha i pažljivog planiranja kupovine, koja se kod nekih zadržala i decenijama kasnije.
5. Tražiti nešto značilo je rizikovati da čujete "ne“
Rečenice poput "Zar misliš da novac raste na drvetu?“ učile su decu da svoje želje drže za sebe. Kao odrasli, mnogi zato teško troše novac na sopstvena zadovoljstva, čak i kada to mogu da priušte. Lakše im je da plate večeru prijateljima nego da sebi kupe nešto što žele. Problem često nije nedostatak novca, već osećaj krivice zbog trošenja.
6. Bankama se nije slepo verovalo
Generacije koje su slušale priče o finansijskim krizama i gledale nestabilnost tržišta često su razvile nepoverenje prema finansijskim institucijama. Neki i danas radije drže novac na štednom računu nego što ulažu. Takav oprez može poticati iz porodičnih iskustava i priča koje su slušali dok su odrastali.
U našoj galeriji pročitajte kojih 10 fraza pametni ljudi koriste svakog dana:
7. Naučili su da se oslone sami na sebe
Mnoga deca su se posle škole sama vraćala kući, spremala užinu i čekala roditelje da se vrate sa posla. Tako su rano naučila da se snalaze bez pomoći odraslih. U odraslom dobu to se može pretvoriti u preteranu samostalnost: radije će se zadužiti nego zamoliti porodicu za pomoć, a finansijske probleme često će skrivati od drugih. Samostalnost im pomaže da se izbore sa teškoćama, ali može otežati traženje podrške kada im je potrebna.
8. O penziji se nije mnogo razmišljalo
Nekada su mnogi radnici očekivali penziju i sigurnija primanja nakon završetka radnog veka. Vremenom su se sistemi penzionisanja menjali, a odgovornost za dugoročnu štednju sve više prelazila na pojedince. Oni koji nisu odrasli uz naviku planiranja finansija za starost odlažu štednju, nadajući se da će za to biti vremena kasnije.
Zašto ove navike i danas opstaju?
Način na koji smo u detinjstvu doživljavali novac može uticati na naše odluke mnogo duže nego što mislimo. Strah od oskudice, potreba za sigurnošću i osećaj krivice zbog trošenja mogu ostati prisutni čak i kada se finansijske okolnosti promene.
Razumevanje tih obrazaca prvi je korak ka zdravijem odnosu prema novcu. Štedljivost i samostalnost mogu biti velike prednosti, ali ne bi trebalo da nas sprečavaju da uživamo u onome što smo zaradili, tražimo pomoć kada nam je potrebna i planiramo budućnost na način koji nam pruža sigurnost.
BONUS VIDEO:
