Kada navršimo četrdesetu, već očekujemo znatno manje godina do kraja života nego što smo doživeli od njegovog početka, iako ne znamo kada ćemo napustiti ovaj svet. Hteli mi to ili ne, ovu okrutnu pretpostavku prihvatamo zdravo za gotovo – starimo i nemamo izbora nego da se spremimo za početak odbrojavanja. Na to nas podsećaju poruke koje nas obasipaju sa svih strana. Imaš pedeset - starica! Naslovi u crnoj hronici, koji izveštavaju o nesreći žene koja ima više od pedeset godina, često uključuju reč - starija žena. Za četrdesetogodišnju ženu koja nema višak kilograma i lepo izgleda, mnogi će lakonski reći da izgleda dobro – za svoje godine.

Nakon što napunimo pedesetu, mnogi smatraju da su najlepše godine iza nas, a kriza srednjih godina je neizbežno ludilo koje mora da nas „prodrma” i, ko zna, možda ćemo poludeti za nekim ko je dvadeset godina mlađi od nas i kupiti skup auto (muškarci) ili biti frustrirani i nervozni (žene). Mnogi padaju pod uticaj ovih programa i zaista – razvode se i na brzinu venčavaju budućim majkama svoje dece, kojima bi mogli da budu dede; farbaju kosu i oblače se kao tinejdžeri ili izgube volju za životom i padaju u depresiju (zapravo „depresiraju“, kako to kaže Vilijam Glaser).

Prva i druga polovina života

Čak je i Karl Gustav Jung, govoreći o fazama života, shvatio da se menjamo ne samo fizički - odrastajući, već i emocionalno - sazrevajući, ali i mentalno - postajući mudriji. U svojoj knjizi Savremeni čovek u potrazi za dušom, Jung je napisao esej pod nazivom Životne faze, navodeći da se životni vek sastoji od četiri perioda: detinjstva, mladosti, srednjih godina i starosti.

Prvu polovinu života (detinjstvo i mladost) provodimo fokusirani na izgradnju ega (okretanje ka spolja, izgradnju odbrambenih mehanizama koji će nam omogućiti da preživimo, sticanje znanja i materijalnog bogatstva), a drugu polovinu u potrazi za dubljim smislom – sopstvo, kako se to naziva u jungovskoj psihologiji (okrećemo se ka unutra, preispitujemo sebe, tragamo za smislom života razvijajući se na duhovni način). Tražimo svoju dušu!

Koncept krize srednjih godina

Do pre stotinak godina, u Jungovo vreme, životni vek je bio mnogo kraći, a ritam životnih promena sporiji. Sada, dug život sve većeg broja ljudi, kao i bogato iskustvo, stavljaju nas pred mnoga pitanja, posebno ona koja se tiču svrhe života.
Ima onih koji ostaju zaglavljeni u egu, pa u srednjim godinama očajnički pokušavaju da ostanu u fazi mladosti i svega što ona sa sobom nosi. Međutim, svako doba života ima svoje zakone, ali i svoje lepote. Tek nakon doživljavanja svakog od njih možemo postići celovitost.

Termin „kriza srednjih godina” skovao je šezdesetih godina prošlog veka kanadski psiholog Eliot Žak, prepoznajući kod svojih klijenata niz simptoma za koje je smatrao da su rezultat straha od starenja. Ponekad okidač za ovu krizu nisu prvi znaci starenja, već neke ozbiljne životne tragedije koje nas izbacuju iz uobičajenog načina života, iz kolotečine. Smrt roditelja, prestanak dugogodišnje veze ili usamljenost, gubitak posla ili teža finansijska situacija, promena fizičkog statusa - menopauza ili andropauza, odrastanje i osamostaljivanje dece i njihovo napuštanje kuće su neke od najčešćih.

Strah od starenja

Strah od starenja prethodi strahu od smrti, a mnogima se starenje čini kao gora opcija. Sa pojavom bora, sede kose, bolova u donjem delu leđa i potrebe za popodnevnim spavanjem, počinjemo da paničimo – pokušavamo da odagnamo sve znakove da više nismo u „najboljim godinama“. Pitamo se gde su naše godine nestale, ali dovodimo u pitanje i samu svrhu života. Neki pokušavaju da nadoknade propušteno ili urade ono što su dugo odlagali. Panika i kriza onda najbolje opisuju njihovo stanje.

Ne brojite bore

Šta god da vam se desi - ne brojite bore, ne razmišljajte o starosti - još ćete toliko toga doživeti! Dakle, još nije vreme da odustanemo od poslovnog uspeha, a ni od ljubavi, možda je samo vreme da bolje iskoristimo sopstvene resurse, koje nazivamo znanjem i iskustvom. I  ima još mnogo životnih i radnih zadataka u kojima možemo da briljimo.

Izvor: Sensa.hr

BONUS VIDEO: