- Članak navodi fraze poput 'dobro sam', 'ne mogu da se žalim' i 'samo sam umorna' kao moguće znakove potisnute nesreće i nezadovoljstva.
- Poruka je da iskreno priznanje sebi kako se osećamo može biti prvi korak ka promenama, podršci i većem unutrašnjem miru.
Ponekad možemo da naslutimo da neko nije dobro i pre nego što nam to prizna. Pitamo ga kako je, a odgovor stiže toliko brzo da deluje kao unapred naučena rečenica. Iza osmeha i uveravanja da je sve u redu ponekad se kriju umor, razočaranje ili osećanja o kojima osoba ne zna kako da govori.
Osećaj nesreće se ne ispoljava uvek kroz tugu. Ponekad se krije u svakodnevnim frazama koje ponavljamo toliko često da prestajemo da primećujemo šta zaista osećamo. Ovo su neke od njih.
1. "Dobro sam, stvarno"
Kada neko pita da li smo sigurni da je sve u redu, a mi odmah ponovimo da jesmo, možda pokušavamo da uverimo i sebe i druge. Ponekad nam je lakše da odagnamo tuđu zabrinutost nego da priznamo da se zaista nešto dešava.
To ne znači da svako ko ponavlja da je dobro nešto krije, ali ako se iza takvih reči stalno oseća nelagoda, možda vredi zastati i iskreno se zapitati kako smo.
2. "Ne mogu da se žalim"
Ova rečenica zvuči bezazleno i često služi za završetak razgovora. Međutim, ponekad iza nje stoji uverenje da naši problemi nisu dovoljno veliki da bismo o njima govorili.
Možda smo nekada pokušali da se poverimo, ali nismo naišli na razumevanje. Vremenom smo naučili da ćutimo, čak i kada nam je potrebna podrška.
3. "Šta da se radi"
Ponekad je ovo izraz prihvatanja onoga što ne možemo da promenimo. Ali ako ga koristimo za svaku situaciju koja nas povredi ili razočara, možda smo prestali da verujemo da stvari mogu biti drugačije.
Prihvatanje nije isto što i odustajanje. Ne možemo sve da kontrolišemo, ali to ne znači da treba da se odreknemo sopstvenih želja i potreba.
4. "Samo sam umorna"
Umor je često najjednostavnije objašnjenje za ono što nam se događa. Ne zahteva dodatna pitanja, lako ga je razumeti i ne moramo da objašnjavamo šta nas zapravo muči.
Ipak, iza stalne iscrpljenosti ponekad se krije i emocionalno opterećenje. Kada dugo potiskujemo osećanja i pokušavamo da sve držimo pod kontrolom, možemo se osećati iscrpljeno čak i kada dovoljno spavamo.
Pogledajte i citate koji mogu da pomognu da prevaziđete nevolje u životu:
5. "Svejedno mi je"
Gde ćemo večerati, šta ćemo raditi ili da li nas je nečiji komentar povredio – na sve odgovaramo isto: svejedno mi je.
Ponekad je to znak opuštenosti, ali može biti i pokazatelj da smo prestali da izražavamo svoje želje jer očekujemo da ćemo biti razočarani ili neshvaćeni.
Kada predugo potiskujemo sopstvene potrebe, lako zaboravimo da i naše mišljenje zaslužuje prostor.
6. "Drugima je mnogo gore"
Poređenje sa ljudima koji prolaze kroz teže životne situacije može nam pomoći da budemo zahvalni za ono što imamo. Međutim, problem nastaje kada ga koristimo da bismo sebi zabranili da osećamo tugu.
Tuđa patnja ne poništava našu. Ne moramo da prolazimo kroz najveću životnu krizu da bismo imali pravo na podršku i razumevanje.
7. "Bar imam..."
"Bar imam krov nad glavom."
"Bar su mi deca zdrava."
"Bar nisam sam."
Zahvalnost može biti važan izvor snage, ali ne bi trebalo da postane razlog da zanemarujemo sopstvenu bol. Možemo biti zahvalni za ono što imamo i istovremeno biti tužni, usamljeni ili nezadovoljni nekim delom svog života.
Jedno osećanje ne poništava drugo.
8. "U poslednje vreme sam baš zauzeta"
Obaveze, posao i svakodnevna jurnjava ponekad postaju zgodan način da izbegnemo razgovore i susrete za koje nemamo emocionalne snage.
Iza stalne zauzetosti mogu se kriti povlačenje, tuga ili potreba da se udaljimo od drugih. Kada nam je teško da objasnimo šta se događa, lakše je reći da nemamo vremena nego priznati da se ne osećamo dobro.
9. "Izvini, ne znam odakle mi sad ovo"
Ponekad tokom sasvim običnog razgovora iznenada zaplačemo ili nam glas zadrhti. Prva reakcija može biti izvinjenje i pokušaj da se brzo vratimo na prethodnu temu.
Kao da su naša osećanja neprijatnost koju moramo da opravdamo. Ipak, suze i tuga nisu nešto zbog čega treba da se stidimo. Mogu biti znak da nam je potrebno da zastanemo i obratimo pažnju na ono što dugo nosimo u sebi.
10. "Bilo je i gore"
Kada nas neko pita kako se držimo, umesto da kažemo kako se zaista osećamo, upoređujemo sadašnjost sa nekim težim periodom.
Ako nam je nekada bilo mnogo gore, lako zaključimo da sada nemamo razloga da se žalimo. Ali činjenica da smo preživeli teške trenutke ne znači da sada nemamo pravo na bol, umor ili podršku.
11. "Iskreno, sada mi je baš lepo"
Ponekad insistiramo na tome koliko smo srećni, čak i kada nas niko nije pitao. Posebno ako to činimo nakon dužeg ćutanja ili trenutka u kojem smo zamalo pokazali ranjivost.
Naravno, ljudi imaju pravo da budu srećni i da to podele s drugima. Ipak, kada stalno osećamo potrebu da dokazujemo da nam je dobro, možda vredi da se zapitamo kome to zapravo pokušavamo da dokažemo.
Ne moramo uvek da budemo dobro. Ne moramo ni da imamo jasno objašnjenje za svako osećanje koje nas preplavi.
Ponekad je prvi korak ka unutrašnjem miru upravo iskrenost prema sebi – priznanje da nam je teško, da smo umorni ili da nam je potrebna podrška. A kada primetimo da se neko nama blizak stalno skriva iza sličnih rečenica, možda je važnije da ga saslušamo bez osuđivanja nego da ga uveravamo da nema razloga da se tako oseća.
BONUS VIDEO:
