Grad mira i duhovnosti
Šarmantni gradić Luang Prabang, nekad političko, a danas duhovno središte Laosa na obalama moćnog Mekonga, odiše posebnim mirom koji se ne može uporediti ni sa čim na svetu. Taj mir stvara činjenica da se u gradskom središtu nalazi mnogo pagodastih hramova. Od 66 istorijskih hramova, od kojih su neki stari i pet vekova, 32 još su aktivna. Gradić ima svega dvadesetak hiljada stanovnika, od kojih je čak deset odsto redovnika. Zbog žive monaške i hramske kulture s bogatom tradicijom Luang Prabang lako je postigao status spomenika pod zaštitom UNESCO-a.
Putevi su planski zaobišli hramsko središte grada da ne bi narušili njegov mir, ali čak i na ulicama predgrađa Luang Prabanga oseća se mir netipičan za Aziju. Ljudi su usporeni, nasmejani i opušteni, izgleda kao da po čitav dan ništa ne rade. No čama laoškog tipa je benigna, ne preti joj beznađe dosade, nego je odlikuje mirno prihvatanje svakodnevice, sloboda neambicije i skromno i permanentno zadovoljstvo. Taj mentalitet definisan je theravada budizmom, koji naglašava smirivanje ljudskih strasti. Na primer, snažno izražavanje emocija u Laosu je tabu. Laošani veruju da se sudbina određuje po principu karme, pa molitva ili marljivost i predanost u radu nisu ključne za postizanje sreće ili bogatstva.
Ken Yarbrough, 63-godišnji Amerikanac, jedini beli redovnik u Luang Prabangu, živi tamo tri godine, pa nam je insajderski opisao razlike između laoškog i zapadnog mentaliteta. „Čovek Zapada nikad ne može da se zadovolji onim što ima, uvek želi još. Laoški redovnici poistovećuju ga s duhom Preta, koji se prikazuje na crtežima s velikim stomakom i malim ustima. Čovek se mora odreci svega da bi se mogao suočiti s važnim stvarima. Čak i kad nemaš ništa, kad ostaneš bez svega, još uvek možeš da izabereš hoćeš li biti srećan ili ne. “
Kena Yarbrougha zatekli smo u kontemplaciji u hladu rascvetane magnolije u njegovom hramu. Kad smo ga omeli, trepnuo je i udahnuo, kao da se upravo probudio, kao da smo ga vratili iz dalekih dubina u koje je spokojno odlutao. Nije nam zamerio, štaviše radosno nas je pozdravio. Ispričao nam je kako je čitavog života osećao potrebu da se bavi duhovnim pitanjima, ali tek kad su mu deca odrasla, mogao je to napokon i da uradi.
Došao je u Laos i započeo redovnički život. Nije bio ogorčen kulturom iz koje potiče, pre rastužen, saosećajan. Zabrinut je kad posmatra decu, jer na mladima svet ostaje. Na kraju našeg razgovora objasnio nam je bitnu razliku između dece Zapada i dece u Laosu. „Redovnici u Laosu su sveti jer predstavljaju Buddhu. Čak se i kralj mora pokloniti desetogodišnjaku u narandžastoj haljini, a obični ljudi ih poštuju jer prikupljaju blagoslov. Ali svetost i profanost pomirene su u činjenici da svako, bez obzira na godine, pol ili klasnu pripadnost, može postati redovnik kad god poželi. To je jedna od ključnih odrednica za celokupno društvo, jer kad siroče na Zapadu želi da zadobije poštovanje društva, ono nabavi pištolj i postane razbojnik. Siroče u Laosu ode u manastir. Pola ovih mladića oko nas zapravo su siročići. Takvi bi na Zapadu završili u alkoholu, drogi i sitnom kriminalu.“
Šta vaša omiljena kafa govori o vama? Izbor otkriva da li ste pomirljivi, spontani ili proračunati
Ne nasedajte na 5 trikova narcisa: Evo kako da pokvarite plan manipulatoru koji krši sva pravila
Šta vas zaista čini srećnim? Izabrani cvet otkriva da li vas raduju male stvari ili tražite specijalne efekte
Mudre misli patrijarha Pavla o hrišćanskim vrlinama: “Nikad nije bilo lako biti čovek među ljudima”
Dnevni horoskop za 19. april 2025: Devica uklanja sve prepreke, Ovan se odriče nečeg dragocenog