6. Imati više energije

10 zrelih odluka
deset_zrelih_odluka_2 Foto: Adria Media Zagreb

Zapitajte se šta vam daje energiju i šta vas čini živim? Odredite dnevne zadatke koje ste spremni da prihvatite i obavite ih u što kraćem roku ne razbacujući energiju kako biste imali što više vremena za ono u čemu uživate. Recite umoru zbogom fokusirajući se na pet esencijalnih potreba: aktivnost, ishranu, um, senzualnost i duhovnost. Kada ste poslednji put uživali u nekoj aktivnosti? Osim što će vam doneti fizičku dobrobit, to će vam pomoći i da se oslobodite stresa, a primite energiju. Uklopite tu aktivnost u dnevni ili nedeljni raspored, svaki put u isto vreme. Hranu i napitke koji nude kratkotrajnu energiju zamenite namirnicama koje daju energiju na duge staze. Razmislite o tome koliko je stresan vaš život. Da li ste, bez obzira na trenutne okolnosti, srećni i opušteni ili napeti i tužni? Ako nekom problemu ili zadatku pristupamo hronično umorni i pod stresom, to će nam zadati mnogo više briga i bora na čelu, dok osećaj sreće i mirnoće organizam puni energijom. Pre nego što započnete neku aktivnost, uzmite nekoliko minuta kako biste se smirili, zatvorite oči, dišite i ne razmišljajte ni o čemu. A ako već ne možete da ispraznite um, prizovite pozitivne misli. Kada ste poslednji put razmišljali o povezanosti sa svojim telom? Primećujete li koji materijali miluju vaše telo, koji vam mirisi podižu raspoloženje? Okružite se sitnicama koje vas čine srećnim. Ako je to miris vanile, popijte šolju zelenog čaja sa aromom vanile za dobro jutro. Napunite život prijateljima, hobijima, porodicom, putovanjima ili molitvom. Uzmite u ruke fotoaparat, sedite na bicikl, provedite dan čuvajući prijateljičino dete, skuvajte ukusnu večeru i pozovite nekog na druženje. Kad god i gde god nađete komadić neba koji vas puni energijom – zastanite.

7. Začiniti ishranu

Narodi širom sveta upotrebljavaju začine ne samo zato što jela čine ukusnijim već i zbog blagotvornog delovanja na zdravlje. Đumbir, beli luk, bosiljak i kurkuma, na primer, imaju antioksidantna i protivupalna svojstva. Kada sledeći put u kuhinji budete glumili Nigellu Lawson ili Jameia Olivera, probajte različite ukuse, baš kao i oni. Kim, ruzmarin i majčina dušica stimulišu organizam na početku jeseni.
Kimom začinite mahunarke, naročito sočivo i pasulj, a možete ga staviti i u rižoto. Ako vašem organizmu nedostaje gvožđe, neka kim postane vaš glavni začin. Ruzmarin se odlično slaže s piletinom i jagnjetinom, a isprobajte ga i u omletu i sosu od paradajza. Pogodan je i za hladne dane jer podstiče cirkulaciju. Prstohvat majčine dušice posut preko testenine, omleta ili ribe, ublažiće probleme sa disajnim putevima.

8. Doručkovati i zdravo ručati

Kada sat otkucava podne, energija počinje da opada, pa dobijamo želju za slatkišima. Namirnice bogate šećerom ne samo što ne mogu da nas zasite već nas čine i umornim i loše volje. U svakodnevnu ishranu uvrstite dva glavna obroka koja će smanjiti želju za slatkišima. Većina nutricionista složiće se da je doručak najvažniji obrok. Nakon noćnog posta, organizam je ujutro u prvom stadijumu gladovanja. Dobar doručak osigurava energiju ne samo za dobar start već i za celodnevne aktivnosti. Redovan doručak može da poboljša ukupno zdravlje jer osigurava organizmu vredne nutrijente. Možda ste primetili da osobe koje redovno doručkuju sa lakoćom obavljaju dnevne zadatke i mnogo su produktivnije. Stabilišite šećer u krvi solidnim doručkom i ručkom bogatim proteinima, zdravim masnoćama i ugljenim hidratima. Ako pazite koliko jedete, to zanemarite kada je doručak u pitanju, jer tada je dozvoljen nešto veći unos hrane. Doručkujte žitarice s jogurtom ili mlekom, integralno pecivo s džemom ili voće i čašu mleka ili jogurta, a izbegavajte mesne prerađevine poput salama ili viršli.
Da se ručak na poslu ne bi sveo na sendvič ili salatu, jer to nije dovoljno, kupite piletinu ili ribu sa roštilja sa puno povrća i integralno pecivo. Ako naručujete iz restorana, odlučite se za testeninu s prelivom od paradajza ili rižoto sa piletinom ili povrćem. Tokom radnog vremena nije preporučljivo jesti obilne obroke jer posle prejedanja opada koncentracija. Jedite sporo i uživajte u hrani.

9. Biti pozitivan

Izbacite negativne misli jer one utiču na naš život i više nego što mislimo. Beskonačna reka misli prolazi kroz glavu. Ako su većinom negativne, logično je u kojem će smeru ići život. Istraživanja su pokazala da pozitivno razmišljanje jača imunološki sistem i umanjuje rizik od infarkta, a optimisti se mnogo lakše nose sa teškim životnim situacijama. Kad mislite da nema izlaza, vaša percepcija događaja i subjektivan pogled na stvari nadjačaće logiku i razum. Ako sve to ostavite po strani i ohrabrite se pozitivnim mislima, vaš unutrašnji monolog biće realniji.
Vežbajte pozitivno razmišljanje i ubrzo ćete postati manje samokritični, a vaše misli hrabriće vas na putu do uspeha. Tako ćete se bolje nositi s nevoljama i stresom. Umesto da se zavaravate kako nešto ne možete, bolje kažite: ovo je prilika da naučim nešto novo, sigurno postoji rešenje, potrudiću se koliko mogu.

10. Odrediti rokove

Ne, nećemo vas nagovarati da napišete listu zadataka koje treba da obavite ove godine. Terani rokovima koje pred nas postavlja naša glavna urednica, ali i štamparija, a sve zato da biste vi, naši dragi čitaoci, svakog prvog petka u mesecu u ruci imali novu Sensu, želeli bismo da vas podstaknemo da i vi na sličan način obavite svoje zadatke u tačno zadatom roku. Mnogi ljudi bolje funkcionišu pod takvom vrstom pritiska. Rokovi koje pred sebe postavljate moraju biti realni, ali i stabilni, jer ćete se inače zavaravati.
Ako na poslu već duže vreme odlažete završetak nekog projekta, pošaljite službeno obaveštenje šefu kada ćete ga završiti. Nezavršene kućne poslove privedite kraju i nagradite sebe pozivajući društvo na zabavu.

Prethodna strana