Život žene je kao slagalica – sastoji se od mnogo sitnih delova, a svaki je podjednako važan i potreban. Često balansiramo između sebe i drugih, posla i porodice, između 'hoću' i 'trebalo bi', između planiranja budućnosti i potrebe da budemo prisutne u sadašnjem trenutku, piše Elena Srzentić Frleta.
Ko smo kada nismo ničije?
Koliko smo dobre majke, supruge, jesmo li smo tu za svoje roditelje, jesmo li se dovoljno istakle na poslu? Kao žene, dajemo energiju za rast i razvoj svemu, počevši od dece i odnosa u porodici do projekata i firmi u kojoj radimo.Društvo ženu i njene sposobnosti ocenjuje prema društvenim ulogama koje ona nosi kroz život. Kako rastemo, i same počinjemo vrednovati sebe kroz prizmu svake od tih uloga. Pitanje je kako u mnoštvu uloga i identiteta koje svaka od nas nosi ipak ne izgubiti sebe! Radeći sa ženama, osvestila sam da nam je svaka od životnih uloga data sa razlogom koji je neuporedivo ozbiljniji od mišljenja užeg ili šireg okruženja. Ako dopustimo sebi da se ne brinemo o tome kako nas ocenjuju drugi i kada pomerimo fokus sa drugih na sebe, shvatićemo da nam je svaka uloga data kako bismo kroz nju bolje upoznale sebe, ojačale i dostigle svoj maksimalni potencijal.
Postoje četiri ključne uloge koje nas kroz život definišu i svaka od njih je tu da bi nas nečemu naučila i služila nam kao oslonac i stub naše unutrašnje stabilnosti.
Ćerka
Uloga ćerke jedina je uloga koju ne biramo, a koliko može biti blagoslov, toliko je i otežavajući faktor sa kojim se celog života moramo nositi. Nekada davno, odgovor na pitanje: „Čija si ti?“ mogao je ozbiljno definisati naš životni put, a i u današnjem svetu to nas pitanje uveliko određuje.
Ako smo imale sreću, iz te uloge kroz život nosimo osećaj ljubavi i zaštićenosti, ali ako nismo imale sreću, možemo celog života svoje odluke da baziramo na negativnim uverenjima i strahovima. Iz detinjstva najčešće nosimo sliku o sebi u koju smo poverovale. Naše viđenje sebe odnosi se na to kakve smo, šta možemo, za šta smo sposobne i koliko zaslužujemo.
Kakva god bila naša prošlost, važno je znati da za svaku od nas dođe trenutak kad postajemo svesne kako smo kreatorke svojih sudbina i samo mi biramo u šta ćemo da verujemo, koji deo sebe i svog detinjstva želimo prihvatiti i u sebi čuvati, a koji ostaviti kao višak prtljaga jer nije vredan da ga sa sobom nosimo.
Životna partnerka
U partnerske odnose ulazimo iz uloge ćerke i s tom ulogom u partnerski odnos najčešće unosimo sva svoja očekivanja, strahove i uverenja koja smo tokom odrastanja usvojili.
Međutim, ako bolje razmislimo, to nije pošteno, jer na taj način od samog početka tom odnosu oduzimamo šansu da se gradi i razvija na svoj jedinstveni način. Ključno je da kroz ovu ulogu učimo kako zajedno da rasemo i stojimoi iza svojih vrednosti i stavova. Važno je i da integrišemo naše zajedničke vrednosti, na novo nivo koji će biti jednako važan za oba partnera. U partnerskom odnosu bi trebalo da naučimo da postavljamo zdrave granice i poštoujemo tuđe. Uloga partnerke u odnosu uči nas i tome da postoji više jezika ljubavi te kako ponekad treba savladati novi jezik, jer se za neke od nas ljubav manifestuje kroz reči i dodir, a za druge kroz konkretna dela i pomoć.
Za ženu je najvažnije kroz ovu ulogu da nauči da sagledava istinu iz više perspektiva i sebe razmatrati iz nekog drugog ugla.
Majka
Ovo je uloga kroz koju žene najbolje upoznaju sebe i važno je napomenuti da ona ne mora nužno da znači samo biološko majčinstvo. Ova nas uloga stavlja u poziciju da gledamo u oči svojim strahovima i pomeramo granice svojih mogućnosti i izdržljivosti. Saznajemo koliko možemo da budemo jake i ranjive u isto vreme, rasplakati se zbog sitnice i preživeti nemoguće. Uz majčinstvo, prateći rast i razvoj dece, učimo umeće transformacije i rasta. Svakim danom u procesu našeg razvoja shvatamo da je mnogo važnije slušati i čuti nego reći.
U ovoj ulozi svesno zapostavljamo sebe i svojevoljno stojimo negde u pozadini, da nas ne vide, ali znaju kako najjače navijamo. Ali, biti majka znači, takođe, stvarati, podržavati, pružiti reči podrške kada je najpotrebnije. Majka je osoba koja gaji, osnažuje i prepoznaje potencijale i talente. Lepota ove uloge je u tome što ona može biti neverovatna pokretačka snaga i energija za sve ono najbolje što u svetu želimo videti.
Samorealizovana žena
Kako, prolazeći kroz ove uloge, ne izgubiti sebe? Odgovor na ovo pitanje krije se u četvrtoj ulozi žene, a to je proces naše lične realizacije. Ko smo kad nismo ničije? Određuje li nas profesija kojom se poslovno realizujemo i gradimo karijeru ili je to naša misija koju ostvarujemo svojim radom? Proces ženine samorealizacije izuzetno je važan jer je osnova njene samoidentifikacije za realizaciju njenog unutrašnjeg potencijala.
Za svaku ženu i njenu celovitost važno je da zna odgovor na pitanje šta zaista želi, šta voli, u čemu je dobra i da pronađe način kako će svoje ambicije i ideje da realizuje. Razmislimo o tome koje knjige želimo da pročitamo, što želimo da vidimo, kome se divimo, šta želimo da stvorimo i da iza sebe ostavimo. Jedina osoba sa kojom uvek ostajemo smo mi i treba dobro da upoznamo sami sebe. Ova uloga služi nam kao oslonac u najtežim životnim trenucima, kad smo povređene, ostavljene, razočarane – upravo ona nam može biti zvezda vodilja koja će nas podići i dati nam snagu da idemo dalje.
Upravo zato je samorealizacija veoma važna; kroz nju gradimo sebe i svoj autentični način samopotvrđivanja. Životna snaga i motivacija retko dolaze spolja, treba svakodnevno da radite na samoodrživoj unutrašnjoj motivaciji koja će biti naša pokretačka snaga u teškim životnim trenucima kroz koje svaka od nas prolazi.
Šta učimo kroz 4 uloge?
Ove četiri uloge žene u različitim trenucima života stubovi su oslonca i samopouzdanja.
1. Ulogom ćerke osvestićemo da imamo kontrolu nad svojim mislima i iz detinjstva svesno nosimo samo ono što će nam služiti.
2. U partnerstvu učimo život sagledavati iz više perspektiva.
3. Ulogom majke rastemo i podržavamo vrednosti u koje verujemo. Ako vrednujemo sebe i vidimo rezultate svog rada, onog kroz koji same napredujemo, imamo mogućnost ostaviti neki trag.
4. Kad smo realizovane u sve četiri uloge, čak i ako u nekom trenutku jedna od uloga nije potpuno realizovana, postoje još tri stepena koji nam neće dati da pokleknemo i znaćemo gde i zašto da idemo dalje.
Izvor: Sensa/Elena Srzentić Frleta