Osećate li da ljudi u vašem životu prekoračuju vaše lične granice? Da li se osećate gurnutim do krajnjih granica, ali ne želite da govorite iz straha da ne izgledate neosetljivo? Da li pomisao na sprovođenje granica izaziva stres i anksioznost? Što se tiče međuljudskih odnosa, ljudi zaboravljaju da su neke radnje zabranjene. Granice su od vitalnog značaja za obezbeđivanje pravilne socijalizacije, ali postavlja se pitanje kako ih zdravo primeniti?
Granica podrazumeva nevidljivu liniju između između vas i druge osobe. To je linija razgraničenja između mesta gde vaša prava prestaju i prava druge osobe, i obrnuto. Svrha postavljanja granica je zaštita vas i vaših potreba. Prema terapeutu Hani Stensbi, granice se sastoje u tome da budete jasni o svojim vrednostima i postavite granice ljudima i aktivnostima u vašem životu. Nerazumevanje potreba osobe sa kojom komunicirate može dovesti do opasnih situacija: mogli biste na kraju da budete povređeni, da se osećate povređeno, možda ćete biti okrivljeni za ponašanje na način koji vam nije ugodan, itd. Ovo vas ne samo povređuje i dovodi u neprijatne ili toksične situacije, već može uništiti poverenje u odnos i stvoriti neravnotežu moći.
Granice su od vitalnog značaja za vaše blagostanje, kao i za dobrobit vaših društvenih interakcija. Problem je u tome što mnogi ljudi osećaju krivicu, stres i anksioznost pokušavajući da ih primene.
Predstavljamo vam 3 efikasna i laka načina da postavite lične granice:
1. Utvrdite i zapamtite zašto ste uopšte postavili granice.
Moguće je da ćete osetiti strah od udaljavanja i otuđenja ljudi u vašem životu, ako pokažete koje su vam granice. To je prirodan strah, ali svakako ne zanči da treba da dozvolite da neko gazi po vama ili da prelazi vaše lične granice. Da biste pravilno primenili granice, prvo morate da razumete zašto ste ih uopšte postavili. Ako su vaše granice apsurdne i povređuju druge, velika je verovatnoća da nisu zasnovane na legitimnim vrednostima i ne štite vaša prava, već ograničavaju tuđe slobode.Prvi korak u pronalaženju vaših osnovnih vrednosti je samorefleksija. Šta vam je prijatno? Šta vas muči? A šta izaziva vaš strah, bes ili anksioznost? Ova i druga pitanja su od vitalnog značaja kada pokušavate da razumete svoja ograničenja. Takođe je važno zapamtiti da se granice mogu razlikovati od osobe do osobe. Verovatno ćete imati labavije granice kada je u pitanju vaš odnos sa užim članovima porodice, nego sa prijateljima ili partnerima. Neki prijatelji će učiniti da se osećate ugodnije od drugih, pa im je potrebno manje granica. Morate razumeti sebe i način na koji gledate i komunicirate sa drugima da biste zaista shvatili svoje potrebe i vrednosti. Ako imate prave vrednosti kao osnovu granica, to ćete osetiti. Oni će se zasnivati na sopstvenoj vrednosti, na pokušaju da ojačaju vezu ili na druge saosećajne i smislene razloge. Kad god se osećate krivim zbog postavljanja granica, umesto da vas obuzme stres i anksioznost, pokušajte da se ponovo povežete sa osnovnom vrednošću koja oblikuje vaše granice.
2. Ne razmišljajte o tome šta će drugi ljudi da misle o vama.
Da li će neko da se naljuti na vas, ukoliko se ponašate i radite stvari na svoj način, je često pitanje. Zapravo lista tih pitanja je beskrajna, i nikada vam neće izaći iz uma ako ne pokušate da ih rešite. Učeći kako da efikasno postavite granice, morate da naučite i kako da se nosite sa svim vrstama odgovora ljudi, bilo pozitivnim ili negativnim. Morate se suočiti s neizbežnom činjenicom da se nekim ljudima neće svideti što želite odjednom da nametnete ograničenja. I to je u redu. Prestanite da pokušavate da udovoljite drugima na račun svog blagostanja. Umesto toga, pokušajte da naučite da je život prekratak da biste očajnički držali određene pojedince pored sebe. Šta god da radite, nikada nećete moći svima ugoditi. Jedina osećanja i blagostanje nad kojima imate potpunu kontrolu su vaši, pa uvek treba da sledite svoj najbolji interes. Otpuštanje ljudi je neizbežno u vašem životu. Morate naučiti da to prihvatite umesto da budete primorani da ih pustite da nanesu štetu. Ne možete promeniti tuđe ponašanje ako nisu otvoreni za promene. Ljudi koji neće da prihvate granice koje morate postaviti su oni koje ionako ne bi trebalo da imate u svom životu. Umesto da gledate tuđe odbijanje poštovanja vaših potreba, shvatite da je to samo crvena zastava koja vas upozorava da tu otrovnu osobu izbrišete iz svog života što je pre moguće. Što pre prihvatite da neki ljudi nisu vredni vašeg vremena, lakše ćete se usredsrediti na svoje potrebe i postaviti sve granice koje morate postaviti bez osećaja stresa ili anksioznosti.
3. Naučite da komunicirate.
Dok uče kako da nametnu granice, većina ljudi greši postavljajući ih u svojim mislima, ali ne uspevaju da ih saopšte drugima. To može dovesti do stresa, jer imate određena očekivanja koja se ne mogu ispuniti. Na kraju krajeva, druga osoba ne zna šta vam treba dok joj ne kažete. Ne očekujte da vam ljudi čitaju misli, budite asertivni i recite im šta vam treba i zašto vam je potrebno. Ako imate jasan skup pravila za koja druga osoba ne zna, bićete frustrirani i pod stresom kad god prekrši ta pravila. Što im pre kažete, pre će se prilagoditi onome što vam treba. Osnažićete sebe da se osećate manje anksiozno. Takođe morate biti saosećajni i pitati druge koje su njihove granice. Ako to zahtevate, osećaćete se krivim, ali ako tražite i naučite da uzvraćate, drugi će se osećati sigurno u vašoj blizini i biće otvoreniji da prihvate vaše granice bez ikakvog potiskivanja. Ne možete očekivati da će se neko potruditi da se osećate prijatno, a da i vi ne poštujete ono što mu treba. Granice takođe mogu biti fleksibilne i o njima se može odlučiti nakon razgovora sa drugom osobom. Poštovanje je dvosmerna ulica i što više komunicirate, vaši odnosi će biti bolji i sa manje stresa ćete se suočiti kada tražite ispunjenje svojih potreba.
Izvor: Sensa