U kulturi u kojoj živimo, pojam ranjivosti se u potpunosti izjednačava sa pojmom slabosti. Ukoliko nismo savršeni, ukoliko nismo spremni za bitku i pod punim oružjem, mi smo naučeni da u arenu ni ne ulazimo. Ta arena može biti bilo šta: odnos, posao, porodica, sastanak, kreativni proces. U svakom slučaju, cela naša civilizacija se bazira na ideji da se jednostavno mora pobediti. Naravno, niti smo svi pobednici, niti nam je svima baš sasvim jasan takav ratnički pristup životu. U okruženju koje je više nego velikodušno kada se osoba ili ponašanje osuđuju, najlakše nam je da se zamaskiramo i utopimo u tu iluziju da je ranjivost isto što i slabost i da je nikako, i nikada, i nikome, pa ni sami sebi, ne priznajemo.
Odbacivanje mogućnosti da budemo ranjivi nas istovremeno onemogućava i da živimo život punim srcem. Potrebna je velika hrabrostda se otvorimo i budemo ranjivi, ali to je upravo ono što nam omogućava da osetimo povezanost, saosećajnost i ljubav, a to su – nemojmo to nikada zaboraviti – osnovni uslovi na putu ka celovitosti i radosnom življenju.
Sva ova pitanja igraju izuzetno važnu ulogu u našem svakodnevnom funkcionisanju, od toga kako roditeljujemo, do toga kako vodimo. Dr Brene Braun je temi ranjivosti posvetila knjigu pod nazivom „Velika hrabrost” (Verba). Ova sjajna žena se već dugi niz godina bavi naučnim istraživanjima vezanim za, čini se, najbolnije tačke svakog čoveka: sram, ranjivost i nesavršenost. Žacnemo se već i na sam pomen ovih pojmova, je l’ da?! Kao i obično, tamo gde leži najveći potencijal za bol, obično leži i najveći potencijal za rast. Razumevanje ovih pojmova i prepoznavanje njihovog značaja je važno – ne samo za nas kao pojedince, već i za kreiranje potpuno nove kulturološke paradigme u kojoj postoji mogućnost da čovek više ne bude čoveku vuk. Latinska maksima Homo homini lupus je nastala pre nekoliko hiljada godina i ukoliko nastavimo da živimo iz egoistične potrebe da samo preživimo, ona će i u narednih nekoliko hiljada godina biti tačna.
Čini nam se da živimo okruženi narcisima i egomanijacima i da je problem samo u njima, zar ne? Dr Brene Braun objašnjava ovu prividnu poplavu narcisoidnosti na sledeći način: „Tema narcisoidnosti je protkala društvenu svest toliko, da je većina ljudi sa pravom povezuje sa obrascem ponašanja koje uključuje grandioznost, sveprožimajuću potrebu za divljenjem, i nedostatak empatije. Ono što skoro niko ne razume jeste da je svaki nivo u toj dijagnozi poduprt sramom. To znači da mi ne možemo da ih ’popravimo’ postavljajući ih na svoje mesto i podsećajući na njihove nedostatke i malenkosti.” Dakle, lek za nasrcise i egomanijake oko nas nije ratovanje oko toga ko je u pravu, već razumevanje pozadine takvog ponašanja.
2 mita o ranjivosti
Slabost
„Kada provedemo život gurajući i štiteći sebe od osećanja ranjivosti ili prevelike emotivnosti, mi osećamo prezir prema drugima koji su manje sposobni, ili manje voljni da maskiraju osećanja, ćute, trpe i marširaju dalje. Došli smo do tačke u kojoj, umesto da cenimo i poštujemo hrabrost i smelost koje stoje iza ranjivosti, mi dopuštamo našem strahu i nelagodnosti da postanu osuda i kritika”, objašnjava dr Braun jedan od mitova koji prate ranjivost. To je ono sa početka priče − mi percipiramo ranjivost kao slabost, odsustvo čvrstine i neophodnog materijala za uspešno preživljavanje. Međutim, istina je da bez ranjivosti nema ni osećanja. Mi ranjivost povezujemo uglavnom sa onim što percipiramo kao mračan spektar emocija, kao što su bol, sram, žalost, tuga... Međutim, ranjivost je i ljubav i sreća i radost, empatija i kreativnost. Ranjivost je zapravo naša spremnost da se izložimo, emotivno angažujemo, i to bez obzira na rezultat. Ponekada ćemo voleti ali biti odbačeni. Ponekada ćemo uložiti vreme i energiju u neki projekat koji neće uspeti. Ali angažovali smo se, ušli smo u arenu svesni svoje dostojnosti da učestvujemo, da pokušamo, da osetimo.
Budući da često mešamo ranjivost i slabost, dobro je da naučimo kako da prihvatimo i angažujemo svoju ranjivost i kako da osećamo emocije koje dolaze sa njom. Neki od odgovora na pitanje: „Šta je ranjivost?” u knjizi „Velika hrabrost” su: Ranjivost je – izraziti nepopularno mišljenje; Boriti se za sebe; Pitati za pomoć; Reći ne; Inicirati seks sa ženom; Inicirati seks sa mužem; Smestiti majku u hospis; Prvi izlazak sa nekim posle razvoda; Prvi reći Volim te, ne znajući šta ćemo čuti kao odgovor, Dobiti otkaz; Priznati da se bojimo; Otpustiti radnika; Zatražiti oproštaj; Pokazati nešto što smo napisali ili umetničko delo koje smo stvorili... Zanimljivo je koliko se naša percepcija ranjivosti menja kada prođemo kroz ovaj spisak, jer sve su ovo stvari koje zapravo zahtevaju veliku hrabrost i angažovanje. Da, emotivno smo izloženi. Da, rizično je. Ali da, ranjivost je naš put ka celovitosti i kultivisanju lične hrabrosti.
Sve na videlu
Treba obratiti pažnju na još jedan mit o ranjivosti, a to je da je ranjivost kada je sve na videlu. Ovde, kako navodi dr Braun, posebno dolazi do izražaja ovaj moderni mizanscen digitalnog deljenja svega i svačega na mrežama i u medijima. Na primer, glumica X je podelila na društvenim mrežama nešto posebno bolno iz svoje prošlosti, i tako dalje. Kako kaže dr Braun: „Ranjivost se zasniva na uzajamnosti i zahteva granice i poverenje. To nije preterana otvorenost, nije pražnjenje, nije neselektivno obelodanjivanje, i nije istovar informacija, u stilu onoga što rade javne osobe kada koriste društvene mreže. Ranjivost se sastoji u deljenju naših osećanja i iskustava sa ljudima koji su zaslužili pravo da to čuju. Ranjivost i otvorenost su zajednički i integralni deo procesa izgradnje poverenja.”
10 orijentira za življenje punim srcem
Proverite koliko vi živite punim srcem. Na kojima od ovih orijentira biste mogli da poradite, a šta sa spiska već radite? Dr Brene Braun daje 10 orijentira, koji pokazuju kako žive i šta kultivišu oni koji žive punim srcem:
1. Kultivišu autentičnost – Osloboditi se onoga što ljudi misle o vama.
2. Kultivišu samostalnost – Osloboditi se perfekcionizma.
3. Kultivišu izdržljivost duha – Osloboditi se utrnulosti i nemoći.
4. Kultivišu zahvalnost i radost – Osloboditi se oskudice i straha u nama.
5. Kultivišu intuiciju i poverenje u veru – Osloboditi se potrebe za izvesnošću.
6. Kultivišu kreativnost – Osloboditi se poređenja.
7. Kultivišu igru i odmor – Kloniti se iscrpljenosti kao statusnog simbola i produktivnosti kao samovrednosti.
8. Kultivišu spokojstvo i smirenost – Osloboditi se anksioznosti kao načina života.
9. Kultivišu smisleni rad – Osloboditi se sumnji u sebe i „Treba da”.
10. Kultivišu smeh, pesmu i ples – Osloboditi se potrebe da se bude „kul” i „uvek u kontroli”.
(10 orijentira iz knjige „Darovi nesavršenosti”, dr Brene Braun, Verba)
Izvor: Sensa/Marija Milačić