Poznata nam je Lao Ceova misao kako i najveće putovanje počinje prvim korakom, ali zamrznutom čoveku i taj prvi korak je gotovo nepremostiva prepreka. Kao da su mu stopala od olova. Kako onda napraviti prvi korak?
Počnite sa najmanjim mogućim korakom koji vam ne predstavlja pritisak ili stres. Ako je to odluka da se više krećete, neka to bude samo jedan krug oko zgrade. Ako je i to previše, siđite samo do ulaza u zgradu i zadržite se minut ispred ulaza. Važno je da ste se obukli za šetnju. Ako ste odlučili da raskrčite prostor u stanu, neka prvi korak bude pola sata rada oko toga. Ako je pola sata puno, prepolovite. Neka bude petnaest minuta. Ako želite da pišete, napišite jednu stranicu dnevno. Ili pola. Ili samo jedan red. U čemu je kvaka? Jasno je da pišući jedan red dnevno nećete tako skoro dovršiti roman, niti ćete se posebno razgibati ako samo stojite ispred zgrade. Tajna ove metode je u ovome: to što ste odlučili da uradite, morate da uradite svaki dan, bez izuzetka. Može biti smešno lagano, ali mora biti svaki dan. Odmah ćete primetiti jednu stvar: retko kada ste stali samo na tom malom koraku. Jednom kada ste izašli iz kuće, napravili ste taj krug oko zgrade. Jednom kada ste počeli da pišete, napisali ste mnogo više od tog jednog retka. Činjenica da ste to radili svaki dan, nekoliko meseci, kumulativno je donela ogroman pomak i vaš prvi korak pretvorio se u stotinu, pa i hiljade sledećih koraka, a da niste osetili teret ili strah. Jedino na šta ste morali da se obavežete bilo je da to radite svaki dan.
Neprekidan rad na sebi
Metoda koju smo upravo opisali zapravo je životna filozofija koju su Japanci nazvali kaizen. Ona nije originalno njihova, stigla je nakon rata u njihovu razorenu zemlju koju je trebalo podići od temelja. Doneo ju je američki general Daglas Mekartur. Njemu je ova filozofija, kojoj Amerikanci nisu dali naziv, bila i te kako poznata. Naime, 1940. godine Sjedinjenim Državama postalo je jasno da će morati da se uključe u rat i da će to biti vrlo brzo. Nisu mogli u tako kratkom roku da proizvedu dovoljno kvalitetnog oružja, nisu imali dovoljno ljudi ni profesionalaca za to. Problem su odlučili da prebrode pristupom koji su jednostavno nazvali „kontinuirano poboljšanje”. Svi radnici u fabrikama, a ne samo menadžeri i rukovodioci, dobili su zadatak da otkriju na stotine sitnih stvari koje mogu da se poboljšaju postojećim postrojenjima, na postojećim proizvodima. Rečeno im je da ne gube vreme smišljajući nešto sasvim novo od nule, da ne ruše staro nego samo da pronalaze načine kako da postojeće učine što boljim. Na hiljade radnika u zemlji pronalazilo je nove sitnice kojima su mogli da poprave kvalitet i efikasnost postojećih proizvoda. U vrlo kratkom roku američka proizvodnja toliko je napredovala da su bili presudni igrač u okončanju Drugog svetskog rata.
Japanci su ovu metodu zdušno prigrlili i prilagodili svojoj kulturi i filozofiji življenja i dali joj i ime: kaizen. Filozofija neprekidnog poboljšanja malim koracima, kaizen, postala je temelj japanske poslovne kulture, a njihova ekonomija je doživela ogroman preporod i rast.
Sada se ova filozofija vraća na Zapad, obojena konfučijanskom mišlju o tome kako nije važno koliko sporo hodaš, nego je važno da ne stojiš.
A šta kada sve gori?
Neki će, čitajući ovo, pomisliti kako im zbog gorućih problema ova metoda koja implicira dugoročno, sporo realizovanje i poboljšanje neće biti od prevelike pomoći. Ipak, dokazano je – kada ste u stanju panike ili straha, uvek je dobro promeniti fokus, pokrenuti se i početi raditi bilo šta. Upravo pomeranjem fokusa od gorućeg problema dopuštate svom velikom, nesvesnom izvoru da iznedri rešenje. Dok predano radite nešto drugo, vaše nesvesno će izbaciti ideje koje će vas iznenaditi, pomislićete: Pa da, kako se toga pre nisam setila! Setićete se koga biste mogli da nazovete da vam pomogne, kome biste mogli da se obratite, šta vam je od resursa još na raspolaganju, a o tome niste razmišljali, itd. Dobićete na trenutak potrebnu distancu da sagledate sebe sa sigurne udaljenosti u kontekstu u kome se nalazite i da prepoznate rešenja.
Kaizen pristup životu može vas stabilizovati u turbulentnim vremenima, važno je samo da se pridržavate osnovnog pravila: korak za koji ste se odlučili mora biti dovoljno mali da ne izaziva nikakvu neprijatnost, da ga obavite sa lakoćom i da jednostavno ne postoji mogućnost da ne možete da ga odradite.
Izvor: Sensa/Sensa.hr