Svaki dan započinjemo sa spiskom obaveza koji nam već od ranog jutra predstavlja izvor frustracije. Zašto? Nismo sigurni da ćemo sve postići. Nismo sigurni da ćemo zadatke obaviti kako treba. Nismo sigurni da ćemo se posvetiti sa punom pažnjom svemu što je na spisku. Razloga je još mnogo ali činjenica je da nas već i strah od neispunjavanja zadataka ubacuje u stanje stresa i smanjene produktivnosti. Dok pokušavamo da balansiramo posao, porodicu i partnerske odnose – sve manje vremena nam ostaje za malo brige o sebi. Ipak, postoje mali trikovi koji nam mogu pomoći da tas malo okrenemo u svoju korist, a i časovnik da radi za nas. Poenta je da u svemu što radimo budemo maksimalno produktivni – da budemo što fokusiraniji, jer će nam tako i za zadatke biti potrebno manje vremena.

Ustanovite jutarnju rutinu

Ako započnemo dan u dobroj energiji biće nam daleko lakše da prevaziđemo i rešimo obaveze i izazove tog dana. Mari Kondo kaže da njen jutarnji ritual podrazumeva provetravanje kuće, mirisni štapić i izgovaranje molitve. Kreirajte i vi svoj ritual koji može da podrazumeva i ispisivanje jutarnjih stranica, 5 minuta vođene meditacije ili šta god vas ispunjava zadovoljstvom a čisti nered iz glave.

Ograničite vreme koje provodite uz ekrane

Pandemija je uticala na mnoge segmente života, između ostalog i na to koliko vremena provodimo ispred ekrana. Različita istraživanja su potvrdila da postoji veza između  vremena provedenog ispred ekrana i lošeg sna, visokog pritiska, gojaznosti, loše regulacije stresa – kod dece i adolesenata. Međutim postoji važna razlika i u tome šta gledamo na ekranima. Nije isto da li smo seli i pogledai lep film ili onlajn predavanje ili besciljno lutamo po bespućima društvenih mreža. Za početak donesite odluku da ne koristite nikakve aparate (sa ekranom) u prvom i poslednjem satu svakog dana.

Postavite nameru pre početka svake aktivnosti

Obično idemo od jednog do drugog zadatka. Čim uspavamo decu, bacamo se na pranje sudova ili, ako smo na poslu, odmah posle sastanaka pišemo mejlove. Dobro je da između obaveza zastanemo i postavimo nameru za sledeću obavezu ili stavku. Šta želimo da postignemo? Kako želimo da provedemo narednih sat ili dva? Možda ćete uočiti i neke nove mogućnosti da preraspodelite obaveze ili nađete način da u njima više uživate. Na primer, posle sastanka vas čeka vožnja do kuće od 45 minuta. To vreme možete iskoristiti i poslušati neki dobar podkast ili omiljeni album.

Koristite samo jedan kalendar

Zaboravite na postit stikere i ceduljice. Upisujte sve obaveze u jedan kalendar kako biste imali jasnu sliku i o količini obaveza i vremena kojim raspolažete. Ovako stičete i jasniju sliku o tome šta biste mogli da zakažete za neki drugi dan ako nije hitno ili šta da prebacite napred ako je bitno.

Postavite prioritete

Kada otvarate kalendar za taj dan i pravite spisak najbolje je prvo obaviti najteže zadatke. Zašto? Skloni smo da najčešće odlažemo nezgodne zadatke, a ko se na njih bacimo odmah odmorni i sveži, to će nam podići samopouzdanje do kraja dana.

Kontrolišite notifikacije na telefonu

Podesite notifikacije na telefonu tako da vas što manje ometaju tokom radnog dana. Utišajte notifikacije sa društvenih mreža, stišajte zvuk na zvonu i privremeno isključite zvuk obaveštenja na porukama.

Ograničite sastanke

Ukoliko ste u mogućnosti da odlučujete o tome – svedite sastanke na najmanju moguću meru. Još jedan zgodan trike je da trajanje sastanaka unapred ograničite na maksimum 45 minuta. To je optimalna količičina vremena tokom koga je naša pažnja usmerena na zadatak i koncentracija je na visokom nivou. Posle toga i pažnja i fokus počinju da se osipaju. Ukoliko na satanku primetite česta skretanja sa teme, pokušajte pažljivo da vraćate razgovor na ono što je zadatak sastanka.

Ubacite u raspored tačno vreme za proveravanje mejlova

Ukloliko vam priroda posla to dozvoljava korisno je da uvek imate tačno vreme za čitanje i odgovaranje na mejlove. Na primer možete tokom svkih sat vremena odvojiti 10 minuta da proverite i odgovorite na majlove. Schedule time just for checking emails

Ne zaboravite brigu o sebi

Lako nam je da u gomili obaveza zaboravimo na sebe. Ova stavka je ipak nezaobilazna, jer ukoliko se ne osećamo dobro teško ćemo da činimo dobro. Pravite pauze, dozvolite sebi da se energizujete uz dve do tri vežbe istezanja. Odgledajte neki smešan video ili prošetajte do obližnjeg parka. Kada završite sa radnim danom obavezno odvojite vreme za hobi, neku fizičku aktivnost ili opuštajuću kupku.

Iskoristite vikende

Dozvolite sebi da zaista odmorite preko vikenda. Spavajte duže – dogovorite se sa partnerom da on izvede decu u park subotom ujutru kako biste imali dodatnih 30 minuta sna i lagano buđenje u tišini. Isplanirajte kraće putovanje, posetu prijateljima ili odlazak u pozoriše ili bioskop.

Zapišite sva svoja postignuća

Umesto da se fokusirate na kraju dana na sve ono što niste završili usmerite svoju pažnju na sve ono što ste uspeli. I malo provežbajte zahvalnost za dan koji je prošao, kao i za onaj koji će doći. Kako budete postajali produktivniji uz ove savete primetićete i da se lista štikliranih zadataka sve laše i brže popunjava.

Izvor: Sensa