Britanski psiholog Klif Arnal koristio je matematičku formulu koja uključuje faktore kao što su vremenski uslovi, dug, vreme od Božića, motivacija i slični elementi da bi odredio najdepresivniji datum. Ali da li je treći ponedeljak u januaru zaista takav? Međutim, „ plavi ponedeljak “ nije naučno utemeljen. Naime, skovan je kao marketinški trik za potrebe turističke agencije. Iako osećaj nelagodnosti, iritacije i stresa ne mora da padne samo na jedan dan, a mnogi ni ne osete uticaj trećeg ponedeljka u januaru, činjenica je da u periodu posle novogodišnjih praznika, kada se ljudi vraćaju na posao rutina, mnogi osećaju pritisak i bezvoljnost.
U tom slučaju, bilo da je depresivna sreda ili petak, donosimo vam nekoliko praktičnih saveta koji će vam pomoći da se izborite sa pritiscima svakodnevnog života i pronađete načine da se nosite sa teškim danima.
BRIGA O SEBI
Trenuci emocionalne krize zahtevaju pogled u sebe i sopstvene potrebe. Preispitivanje trenutka u kome dolazi do kvara i reakcija koje su time izazvane. Kako sebe doživljavate u odnosu na okruženje i izvor pritiska koji osećate? Nekada je prva reakcija bežanje, ignorisanje ili minimiziranje osećanja koja utiču na nivo energije i opšte emocionalno stanje pojedinca, a iako deluje kao lakše rešenje, to je pogrešan korak.
Briga o sebije potpuno individualna. Uslovljeno potrebama u odnosu na stvarnu realizaciju i može uključivati bilo koji oblik opuštanja koji vam je potreban. Jedna od najvažnijih komponenti je otkrivanje i postavljanje ličnih granica i izlazak iz situacije koja vam ne odgovara.
RAZGOVOR
U situacijama koje izazivaju anksioznost, stres, depresiju, mnogi imaju reakciju da se zatvore. Jer ponekad je teško čak i utvrditi razloge njihovog prisustva. Dolaze nepozvani, pronalaze ranjivost i hrane se njome. Kao što smo ranije rekli, samoća i samorefleksija su neophodni, ali je važno pronaći načine da se prenesu emocionalni izazovi. Povezivanje sa drugima pomaže da se smanji osećaj izolovanosti , nerazumevanja situacije i povećava prisustvo tuge. Istovremeno se pronalazi način sagledavanja spoljašnjeg sveta, koji svakako nudi načine da se takvo stanje ublaži.
Razgovor otvara teme, pronalazi reči i opise situacija koje inače ne bismo mogli da vidimo. Otvara se pristup sagledavanju novih perspektiva, čime se olakšava trenutni osećaj i pruža nada za pronalaženje rešenja.
PREPUŠTANJE OSEĆANJIMA
Svaka emocija ima svrhu. Negativne emocije kao što su tuga , ljutnja ili strah mogu sugerisati da su vam potrebne promene, a njihova obrada olakšava identifikaciju izazova i neophodne korake za prevazilaženje problema. Doživljavanje različitih emocija, uključujući i negativne, doprinosi razvoju emocionalne inteligencije jer razumevanjem sopstvenog stanja i unutrašnjih procesa razvijamo veštine upravljanja reakcijama koje izražavamo. Na taj način gradimo otpornost u novim, nepoznatim situacijama, koje nas stresno pogađaju, i razvijamo neophodno samopouzdanje.
Gledajući stvarnu situaciju, učimo i da cenimo pozitivne trenutke i pokušavamo da ih ponovo stvorimo kroz sopstvene postupke. Poznavanje ova dva kontrasta; mrak i trenutak nade, razvijamo zahvalnost i dublje razumevanje ne samo sebe, već i sveta kome pripadamo.
Pročitajte još i 5 NAJVEĆIH MITOVA O DEPRESIJI: stvari u koje ne smete da verujete.
BONUS VIDEO:
Sensa.hr/Sensa/M.D.