- Za Japance je lenjost kao bolest - simptom neravnoteže između tela, emocija i mentalnog stanja.
- U japanskoj kulturi poznate su prakse kojima sređuju stvar, a 7 načina zadivljuje svet jednostavnošću.
U japanskoj kulturi, lenjost se ne posmatra kao mana karaktera ili nedostatak snage volje. Lenjost se tamo smatra simptomom neravnoteže - fizičke, emocionalne ili mentalne. Umesto da krive sebe, Japanci traže uzrok i primenjuju specifične prakse koje pomažu da se povrati ritam akcije i unutrašnji mir.
Ovih 7 metoda, ukorenjenih u japanskom načinu života, pomažu u suočavanju sa apatijom i nedostatkom energije.
1. Pravilo "1% dnevno“
Prvi korak ka prevazilaženju stagnacije je kajzen filozofija, koja se doslovno prevodi kao "promena nabolje". Japanci naglašavaju pristup malih koraka. Princip "1% dnevno“ nije ništa više od pravljenja malih, svakodnevnih poboljšanja u izabranoj oblasti.
Želite da počnete da trčite? Ne planirajte odmah da trčite maraton. Obujte patike za trčanje i prošetajte jedan minut.
Želite da napišete knjigu? Napišite jednu rečenicu.
Ova metoda eliminiše otpor i strah od velikih zadataka koji nas često parališu. Vremenom se ovi mali, svakodnevni uspesi sabiraju, što dovodi do značajnih i trajnih promena.
2. Ritual početka
Japanci ne veruju u čekanje inspiracije. Umesto toga, oni stvaraju rituale koji im pomažu da uđu u stanje fokusa i preduzmu akciju. To može biti šolja zelenog čaja u tišini pre posla, kratka meditacija ili čak sređivanje stola. Ideja je da se stvori dosledan, ponavljajući obrazac koji signalizira mozgu da je "sada vreme za delovanje“.
Ovaj psihološki trik vam omogućava da zaobiđete svog unutrašnjeg kritičara i odugovlačenje. Ritual postaje neka vrsta zagrevanja za um, pripremajući ga za napor i dovodeći ga u pravi ritam.
3. Sređivanje
Japanci veruju da je spoljašnji haos odraz unutrašnjeg nemira. Metode poput "osoudžija“ (velikog čišćenja) i principi koje je popularizovala Mari Kondo, autorka knjige "Magija sređivanja“, pokazuju da organizovanje prostora nije samo stvar estetike, već pre svega bistrenja uma. Kada sve ima svoje mesto i okolina je harmonična, lakše je koncentrisati se i pronaći energiju za delovanje.
Fizički red se prevodi u mentalni red, eliminišući smetnje i omogućavajući mislima da slobodno teku.
Pročitajte mudre citate o životu Vladete Jerotića, našeg čuvenog psihijatra i teologa.
4. Unutrašnja bašta
Koncept "unutrašnje bašte“ odnosi se na potrebu da negujemo svoje unutrašnje ja, um i duh. U užurbanom svetu lako je zaboraviti na sebe, svoje strasti i ono što nam zaista donosi radost. Filozofije poput ikigaija ili pronalaženja smisla u životu, ili nagomija, umetnosti pronalaženja ravnoteže i harmonije, uče nas kako da negujemo ovu unutrašnju baštu. Kada se osećamo iscrpljeno i nemotivisano, to često znači da je naša bašta zarasla u korov zanemarivanja. Posvećivanje vremena onome što volimo, prema čemu smo strastveni i u čemu smo dobri jeste kao zalivanje i plevljenje – vraća vitalnost i volju za životom.
5. Lek svrhe
Reč "mokuteki" na japanskom znači svrha, namera ili cilj. "Lek svrhe“ je moćan protivotrov za lenjost.Japanska kultura stavlja veliki naglasak na akciju. Deca uče da rade od malih nogu, često pre nego što u potpunosti shvate teorijski zašto. Ovaj pristup gradi naviku akcije i olakšava posvećenost trudu. Imati jasno definisan cilj, čak i mali, daje smisao našim naporima i postaje pokretačka snaga.
Umesto da potonu u apatiju, Japanci se pitaju: "Koji je moj sledeći korak?“ Ovaj pragmatični pristup nam omogućava da se fokusiramo na akciju, a ne da nas parališe analiza.
6. Korekcija držanja
Veza između uma i tela jedan je od temelja japanskog razmišljanja o zdravlju i blagostanju. Japanski psiholozi i stručnjaci za borilačke veštine vekovima su isticali važnost pravilnog držanja (šisei). Oni veruju da kada je telo pogrbljeno, a ramena spuštena, mozak automatski prelazi u režim štednje energije, što dovodi do apatije i nedostatka motivacije. Ispravljanje leđa, podizanje glave i otvaranje grudnog koša nije samo fizička stvar. To je jednostavan, ali neverovatno efikasan način da se promeni stanje uma. To držanje šalje signal mozgu da je osoba spremna za akciju, samouverena i otvorena za izazove.
7. Svest o uzroku
Poslednji princip je možda najvažniji korak u "lečenju" lenjosti. Umesto da se kažnjavaju i osećaju krivicu, Japanci se trude da razumeju uzrok svog stanja. Praksa duboke samorefleksije, poznata kao "naikan" (doslovno gledanje u sebe), podrazumeva da postave sebi tri fundamentalna pitanja:
- Šta sam dobio od drugih?
- Šta sam dao drugima? i
- Kakve sam probleme prouzrokovao drugima?
Ovaj oblik introspekcije omogućava da se identifikuje pravi izvor problema. Da li lenjost proizilazi iz umora, straha od neuspeha, nedostatka smisla u onome što radimo ili možda nerešenih sukoba? Razumevanje uzroka je ključno za pronalaženje efikasnih rešenja i trajnih promena, a ne za borbu protiv simptoma.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO: