Zanimljiva biljka anđelika (Angelica archangelica) prisutna je u narodnoj medicini dugo. Zbog aromatičnog ukusa korena, odavno je poznata kao hrana, začin i lek. U vrtovima srednjevekovnih samostana uzgajana je kao jedna od glavnih lekovitih biljaka, a pre svega kao sredstvo protiv kuge.

Po legendi, delotvornost u lečenju kuge koja je tada harala Evropom, otkrio je sveti Arhangel Mihailo, po kome je nazvana "arhangelika". Zahvaljujući njenom korenu, od "crne smrti" tada je spaseno mnoštvo ljudi, pa je postala "anđeoska", a tek potom anđelika. Znalo se i da smiruje duh i reguliše varenje, zbog čega je zauzimala posebno mesto kod sveštenstva u izuzetno burnom srednjem veku.

Koren je najlekovitiji deo biljke, dobar za varenje jer ima gorak ukus, koji sa eteričnim uljima stimuliše probavni sistem i podstiče apetit. Preporučuje se i za oporavak od anoreksije i malaksalosti. Koristi se i kod reume, bolesti jetre i žuči, kao i menstrualnih tegoba.

Anđelika je i delotvoran ekspetorans, jer podstiče izlučivanje sluzi iz disajnih organa. Sadrži ulja koja deluju protivupalno i suzbijaju infekcije, pa pomaže kod bronhitisa i upale pluća.

S druge strane, jedinjenje osthol sprečava zgrušavanje krvi, zbog čega se preporučuje za lečenje tromboze. Esencijalno ulje korena anđelike sadrži retke sastojke, kao što su monoterpeni, felandreni, kumarine - arhangelicin, umbeliferon i bergapten. Kumarini biljku čine blagim sedativom i učvršćuju san, a smanjuju napetosti.

Čaj od listova biljke takođe je delotvoran za želudac, čisti krv i bešiku, ublažava nadimanje, grčeve i šuljeve. Pospešuje izlučivanje sokova za varenje, pa se hrana bolje prerađuje. Za povećanje apetita uzima se na prazan želudac, 15 minuta pre jela. Za poboljšavanje varenja, kada je želudac izuzetno osetljiv, posle jela.

Upozorenje: Preparati anđelike ne uzimaju se za vreme trudnoće i dojenja, ne preporučuju dijabetičarima, kao ni za osobama koje u terapiji koriste antikoagulanse (protiv zgrušavanja krvi).

Duži boravak na suncu takođe nije preporučljiv za one koji koriste ovu biljku. Zbog sastojka fumarokumarina, ona je osetljiva na svetlost, pa može doći do pojave osipa nalik alergiji.

U terapeutske svrhe koristi se kao tečni ekstrakt, tinktura, eterično ulje ili osušeni koren za čaj. Dnevno se uzima 1,5 do 3 g ekstrakta, a tinktura u dve do tri doze od 20 kapi razblaženih u malo vode, neposredno pre ili posle obroka.

Što se tiče eteričnog ulja, Nemci kao dobri poznavaoci narodne medicine, savetuju da se dnevno dva, tri puta uzme tri ili najviše četiri kapi. Čaj se pravi od jedne kašike suvog korena, koji se kuva deset minuta u 2 dl vode i pije dva puta dnevno, sveže napravljen, neposredno pre ili posle obroka.

Izvor: Novosti