Kosmička šifra čoveka

Nova medicinska grana koja spaja biofiziku i kvantnu fiziku dokazuje da je moguće podsetiti organizam na stvaranje sopstvenih biološki aktivnih supstanci, odnosno, na stvaranje sopstvenih lekova koji su potrebni u znatno manjoj količini a pri tom su daleko aktivniji od farmakopreparata. Posle ispitivanja na preko milion i po pacijenata počela je klinička primena a 1989. godine u Briselu kvantna medicina proglašena je za medicinum trećeg milenijuma.

Ja sam predsednik međunarodnog humanitarnog fonda Sergej Sit'ko, direktor Instituta fizike života pri ovom humanitarnom fondu. Ja sam vitez Kraljevine Belgije, profesor, doktor fizičkih i matematičkih nauka i predsednik Asocijacije fizičara koji rade u medicini. Možda ima još nešto ali mislim da je to to.

Da li ste zadovoljni onim što ste do sada uradili?

Naravno, ja sam uspeo da uradim više nego što obični smrtni ljudi mogu. Kažu da sam ja napravio otkriće milenijuma -otkrio sam prirodu života. Odnosno ja, na fundamentalnom nivou, znam koja je razlika između života i smrti i na osnovu toga sam napravio novu kvantnu medicinu, koja zna šta treba da radi sa pacijentom, dok savremena medicina to, nažalost moram reći, ne zna. U godinama koje dolaze svaka medicina koja se ne bude bazirala na fundamentalnim znacima razlike između života i smrti, trebala bi da bude potpuno zabranjena. Ona čoveka vodi ka patnji i brzoj smrti.

PageBreak

Blagotvorna masaža prstiju

Čovek bi trebalo da živi 1000 godina, kako je predvideo Bog i kvantna mehanika kao fundamentalna nauka. Do ovog zaključka o mogućnosti potencijalne besmrtnosti dolazim iz dva pravca. Prvo, koristeći religiju (sva predskazanja i Bibliju), a s druge strane, fundamentalnu nauku - kvantnu mehaniku i moju organsku fiziku - fiziku života.

Zašto se počeli da se bavite fizikom života?

Ništa ne biva slučajno. Sve se to dogodilo 1980. godine, kada sam bio profesor na Fakultetu za fiziku i doktor fizičko-matematičkih nauka i baš tada se razboleo moj mlađi sin. Pokušavajući da mu pomognem, shvatio sam da pristup koji medicina ima prema pacijentu nije dobar. Ona ga posmatra u delovima a ne kao celinu i bio sam prilično razočaran. Prethodnih nekoliko godina sam se bavio osnovnim pitanjima na katedri nuklearne fizike. I smatrao sam da su sve ostale nauke zaista nauke.

A ispostavilo se da u medicini nauke nema. Medicinu nije interesovalo ni tada, a ni sada koja je razlika između života i smrti, po čemu se razlikuje nešto što je živo od nečega što nije. To je paradoksalno. Svaki čovek intuintivno zna da se život razlikuje od smrti. Medicina i biologija bi trebalo da budu nauke koje će čoveka da odvedu što dalje od smrti i da mu obezbede dugoročan život i blagostanje a one se čak i ne zanimaju za takve stvari. tj. smatraju da tu nema nikakave razlike.

Svoje pacijente učim da stalno rade masažu prstiju. Proces liči na malo "strujno kolo" kome se sa određenog mesta šalje impuls koji poboljšava protok. Ukoliko se ne pronađe terapijska tačka ili se ne stimuliše pravilno, jedino će izostati očekivani pozitivan efekat, a organizmu se pri tom ne može naneti bilo kakva šteta. Masaža vrhova prstiju i noktiju ima veliki isceliteljski učinak na ceo organizam, a efekat je kod akutnih stanja često trenutan.

Potvrdu da je to što radim i savetujem dobro, dobio sam jednog decembra. Nekoliko noći zaredom sam sanjao da idem u Šri Lanku. Pitao sam se zašto baš Šri Lanka, zašto ne Havaji ili neko drugo egzotično mesto, tamo sam već bio. Međutim, vođen tim snom otišao sam u Šri Lanku sa svojom porodicom. Prvog dana sam obišao nekoliko hramova i osim što sam video lepotu, nisam dobio nikakav znak, odgovor. Drugog dana smo obišli ostale delove ali i dalje nisam bio suguran zbog čega sam ponovo ovde.

Trećeg dana, kada smo se popeli na jedno brdo ispred ulaza u pećinu Dambulla se pojavio Div zlatni Buda. Osim što sam ostao zadivljen njegovom veličinom i blještavošću nisam primetio poruku, dok jedan rođak nije uzviknuo: "Ovaj veliki Buda drži prste isto kao i vi!" I zaista, tada sam primetio da Buda u pozi Lotosa "radi" sa trećim ("seksualnim") prstom leve ruke - perikardinim kanalom, baš kao što to radim i ja. Bio sam zahvalan na potvrdi da je moj put, pravi put lečenja i da treba da nastavim baš tako da radim.

Zašto dolazi do bolesti?

Govorićemo o bolestima koje organizam sam ne može da reši. To isključivo poredimo sa tim da se mape po kojima priroda neprestano radi regulaciju organizma vremenom deformišu. A organizam je kao proizvodnja, da bi krajnji proizvod bio zdravlje, on pri svakom "kvaru" gleda na crteže i projektovane mape i tako popravlja svaki "kvar" u telu. Ako nema mape i karte ne može da se "napravi" zdravlje. Medicina smatra da ta mapa ne postoji a bez mape nema života. Kada dođe do bolesti, to je zato što je mapa lažna i deformisana. Svojim pacijentima pričam sledeću priču pa ću je ispričati i vama. Dobili smo zadatak da sazidamo most preko određene reke. Prvo se pozovu ronioci i geolozi da prouče dno reke.

Posle ispitivanja, u konstrukcionom birou se projektuju temelji i ceo most. Oni izrađuju potrebne mape i angažuju koordinatora projekta. Na osnovu tih mapa, koordinator projetka sa svojim radnicima izrađuje most. Most je gotov i preko njega prelaze vozila i vozovi. Međutim, počne, na primer, rat i neprijatelj bacivši bombu sruši jedan deo mosta. Šta će sada da se radi? Koordinator projekta ode u arhivu konstrukcionog biroa, uzme mape mosta, angažuje radnike, na mapi pronađe koji deo mosta nedostaje i izgrađuje ga. Most ponovo besprekorno funkcioniše. Upravo to naš organizam radi svakog trenutka - rekonstruiše na osnovu postojećih mapa deo koji je oštećen, bez obzira na to da li smo se posekli, polomili, izgoreli na suncu. Ali zamislite sad sledeću situaciju.

PageBreak

Nova mapa zdravlja

U taj konstruktorski biro gde se čuva mapa otišao je neki neprijateljski špijun, izvukao mapu i uneo neprimetne promene, neki zarez, stavio drugi materijal. I sad se događa isti scenario, bacili su bombu, deo mosta nedostaje, uzimaju mapu ne znajući da je lažna, nalaze deo koji nedostaje i ne znajući da je nešto izmenjeno izgrađuju taj deo mosta. I sada prvi voz koji prelazi pada u vodu, i svaki sledeći propada na istom mestu, i tako biva sve do trenutka dok se mapa ne ispravi i na osnovu dobre mape ponovo izgradi most.

Ko je "neprijateljski špijun" u našem organizmu?

Ukoliko trudnoća prolazi normalno i dete se rađa apsolutno zdravo, ono je potencijalno besmrtno. Trebalo bi da živi 1000 godina. Na žalost, taj božanski scenario pre ovog otkrića se nije događao ni kod jednog čoveka. Zašto do tog scenarija ne dolazi postoje dva razloga. Prvi je kletva a drugi gubitak svesti pa makar i na delić sekunde. Na zdravog čoveka ne utiče nikakva kletva. Zdrav čovek to neće ni da primeti. Koliko ste puta čuli od ljudi da ne veruju u prokletstva i kletve... Na primer: deca su vraćajući se iz škole otišla u tuđi voćnjak da beru jabuke. Izašao je gazda i krenuo je da ih kune i da svašta govori "Dabogda vam otpale noge..."

Naravno da noge neće otpasti ni tog trenutka niti bilo kada ali kletva ima svojstvo i mogućnost da se "prilepi" i da se oko zdravog čoveka vrti kao čigra, godinama, decenijama pa možda i do smrti. U našoj literaturi to se zove solitonski prilepak ili elektromagnetne kvazi čestice sa visokim spinom. Ukoliko ćemo da koristimo jednostavan rečnik to su strukture kao čigra. Jedna ili više kletvi zdravom čoveku neće učiniti ništa, ostaće izvan našeg tela i neće dobiti priliku da se kao špijun ušunja u naš organizam i krivotvori našu mapu. Sve do trenutka dok čovek ne izgubi svest, bez obzira na razlog.

U trenutku gubitka svesti, svaka naša božanska zaštita, nestaje. Kada čovek povrati svest i uspostavi zaštitu, špijuni su već unutra i promenili su planove po kojima sada naš organizam pogrešno "popravlja" pokvarene delove i tu je početak bolesti. Ne postoje dve iste bolesti i ne postoje dva ista pacijenta. Žao mi je kada ljude teraju da po celom svetu tragaju za dijagnozom, ubeđujući ih da čim bude postavljena dijagnoza i bolest će se rešiti a to je potpuna besmislica koja nema nikakav osnov. To je gubljenje novca, vremena i zdravlja ljudi. Jedino rešenje je da se ponovo uspostavi koherentna magnetna mreža tela, da se ta mapa ili maketa ponovo nacrta. Upravo time se i bavi kvantna medicina.

Kako kvantna medicina dijagnostikuje?

Ima mnogo aparata visoke tehnologije, mi koristimo aparate akademika Sahbazova koji omogućavaju da se oceni i biološki uzrast organizma čoveka. To se radi veoma brzo u efikasnom režimu za 15 minuta. Meni to i treba jer ja želim da pogledam stanje organizma pre i posle terapije. Veći broj bolesti je povezan sa tim da biološka starost organizma nije u skladu sa našim fizičkim uzrastom.

Kako se sprovodi terapija?

Posle urađene dijagnostike, pacijent dolazi u kabinet, skida garedrobu do donjeg veša a moji asistenti ili ja uz pomoć visoko sofisticiranih uređaja proveravamo stanje meridijana. Meridijani počinju i završavavaju se na prstima ruku i nogu. Ukoliko je organ koji je povezan sa kontrolnom tačkom na prstu oboleo, pritiskom na nju prst će zaboleti. To znači da na tom meridijanu postoji neki problem. Onda uključujemo aparaturu i važno je naglasiti da nikada ne delujemo na to mesto koje boli. Zato što mi ne lečimo mesto koje boli, već "molimo" drugu simetričnu tačku da popravi obolelu tačku. To je veoma zanimljivo jer je tu veoma velika razlika između kvantne i klasične medicine. Kod klasične medicine deluje se na ono što boli, a ovde je pravilo da se nikada na to ne deluje.

Koliko godina nameravate da živite?

Pre osam godina, kada sam imao 69 godina, novinari su mi postavili isto pitanje, koliko godina planiram da živim. Ja sam im rekao 369. Na njihovo drugo pitanje, zašto toliko rekao sam: dva puta su me nominovali za Nobelovu nagradu i živeću dok je ne dobijem jer to daju samo živim ljudima. A da bi shvatili koliko je veliko moje otkriće nekima će trebati minimum 300 godina. Moji prijatelji me upozoravaju da ću, ako mislim da živim još trista godina, morati da imam i svedoke da bi to potvrdili, pa predlažu da i njih povedem na taj put dug 300 godina.