Nesuđeni glumac rodom iz Sombora, Atila Šreder je fizioterapeut, Pathwork asistent-pomagač (helper), slikar i izvrstan kuvar. Ono što je zajedničko ovim, naizgled različitim oblastima, jeste kreativnost sa kojom on pristupa svemu što radi. Po prirodi znatiželjan, od malena je istraživao svet oko sebe, razvijao različite sposobnosti i skupljao, kako on kaže, "nevidljivi kapital", koji samo vreba prilike da izađe na svetlost dana.

"Ja sam posmatrač koji traga za kompletnošću. Još dok sam bio mali, percipirao sam dva nivoa stvarnosti - ono što mi je saopštavano i ono što sam ja osećao u vezi sa tim, i sve vreme sam više verovao svom osećaju. Kao da sam oduvek znao da postoji stanje koje je ispunjenije, zvuk koji je potpuniji, ukus koji je sadržajniji... Ta žudnja je kod mene bila jaka još od detinjstva i nikad nisam odustao od svog osećaja."
Još u osnovnoj školi privlačila ga je medicina ali je zbog proseka bio prinuđen da upiše ono što je najbliže tome - veterinu. Posle završene srednje veterinarske, polagao je prijemni na glumi, kod Pere Banićevića i bio prvi ispod crte, na čemu je sada zahvalan.

Kako zahvalnost deluje na naše zdravlje: lekoviti mentalni melem za depresiju...

Nastupa period nesigurnosti i neizvesnosti, da bi mu u ruke došla knjiga koja će odrediti pravac njegovog života - "Savršena pitanja, savršeni odgovori". Fasciniran otkrićem da postoje ljudi koji govore ono što žive i žive ono što govore, on se pakuje i odlazi u Bhakti joga ašram u Beogradu, gde provodi narednih šest godina.
Za to vreme proširio je vidike, proveo šest meseci u Indiji, istraživao mantranje, meditaciju i jogu, ali otkrio i jedan od svojih darova -talenat za kuvanje.

"Dve godine sam pomagao u kuhinji u hramu i prao sudove nedeljom, 'snimao sve', gledao kako se šta sprema i jedno veče su mi saopštili da sam od sutra glavni kuvar (za sto ljudi). Zapravo, to 'bacanje u vatru' je bio način da se ja probudim. Kuvanje za mene predstavlja čisto zadovoljstvo, jednostavnost i potpunu slobodu istovremeno."

PageBreak

Masaža je rad sa telom na dubljem nivou

Boravak u hramu je delimično odgovorio na Atilino traganje, ali "još uvek je nešto nedostajalo". "Verovali ili ne, ono što je najviše nedostajalo u mom životu bio sam ja sam. Kada kažem ja, mislim na svoje zemaljsko, fizičko ja. Mogu li pronaći ispunjenje a da se ne moram odreći nijednog dela sebe? Mogu li biti i duša i telo u isto vreme?"
Ubrzo po napuštanju života u hramu, usmerava se na istraživanje ljudskog tela i vanredno upisuje medicinsku školu u Beogradu, koju završava za godinu dana. "Ja sam kinestetički tip.

Uvek sam imao jaku vezu sa telom. Prvo sa svojim, u smislu osećaja pa onda i sa drugima, kroz rad. I tome sam uvek verovao." Sledi godinu i po dana napornog rada na poziciji višeg terapeuta u Bezenskoj Banji i šest meseci na Kipru. "To što sam sretao ljude koji su osećali nelagodu i bol, što sam davao sve od sebe da im pomognem i da ih podržim, pružalo mi je osećaj veće ispunjenosti. Bio sam bliži sebi."

Atila nije strogo opredeljen za jednu vrstu masaže. Kombinovanjem različitih pristupa - elemente šijacu masaže, hiropraktike, Core Energetics-a i energetske masaže - on zapravo primenjuje masažu koja je čoveku u datom trenutku potrebna i zbog čega je došao na tretman. Cilj takvog pristupa je rad sa telom na dubljem nivou, koji ne donosi samo trenutno olakšanje već se bavi rešavanjem problema na duže staze.

Samomasaža za sreću...

U 33. godini po drugi put odlazi u Indiju, gde sticajem okolnosti, ali i zahvaljujući svojoj kreativnosti, provodi narednih šest meseci kao umetnički direktor jedne galerije, gde i sam počinje intenzivno da slika. Prvo je to bila neophodnost - trebalo je retuširati oštećene slike koje su stizale u galeriju - a zatim je postao način ispoljavanja sopstvene suštine.

"Slikanje mi je donelo osećaj kompletnosti, osećaj slobode i sigurnosti, način kako da budem sa sobom. Većina faza sa mog unutrašnjeg puta dobijala je oblik i boju na mojim platnima. Slikanje se manifestovalo kao snažan i živopisan način izražavanja moje, uvek u pokretu, životne sile."

PageBreak

Slikanje kao potreba

Vrativši se kući, nastavio je paralelno da radi masaže i da slika. Iako je stvarao za sebe, slike su vrlo brzo počele da nalaze svoje kupce što mu je omogućilo ponovni odlazak u Indiju, tri godine kasnije, kada je imao svoju veliku, samostalnu izložbu, koju je otvorio čuveni dr L. Subramaniam, violinista tradicionalne indijske muzike. Slikanje više nije samo način komuniciranja sa samim sobom, već i sa drugim ljudima.

"Kada sam otkrio Pathwork, toliko me je fascinirao da sam četiri godine, bez navijanja sata, ustajao u 5 ujutru i prevodio lekcije sa engleskog, jer to prva stvar koja mi je dala do znanja da ja mogu da dođem do odgovora. Sve je na nama i našem osećaju. Koliko radiš, toliko ćeš napredovati. Odgovori su tu, samo je pitanje da li ćemo naučiti da čitamo tu novu azbuku. Taj jezik nesvesnog."

Pathwork - u prevodu "rad na (svom) putu" - jeste metod učenja, duhovni put koji se bazira na iskustvenom i proživljenom, kroz individualni rad i rad u grupi. U početku je Atila obavljao telefonske sesije sa terapeutkinjom iz Amerike, jer se ovde niko time nije bavio, i taman kad se spremao da ide za Ameriku, da bi pohađao Transformacioni Pathwork program, saznao je da su dve asistentkinje-pomagači (helpers), došle u Bugarsku. Povezao se sa njima, doveo ih u Srbiju sa nekolicinom drugih koji su takođe bili željni ovakvog načina rada na sebi, i one su obučile prvu generaciju Pathwork asistenata-pomagača kod nas, među kojima je i Atila, koji danas vodi svoje grupe i individualne seanse u Beogradu.

Inspiracija za rad na sebi: budističke izreke o dobroj duši...

"Definitivno je zadatak svih nas da ne ostanemo zatvorenici naših ranih iskustava - rana - zato što to ne pripada sadašnjosti već prošlosti. U jednom trenutku moramo to da pustimo i da počnemo svesno da biramo, da li ćemo i dalje živeti u strahu, po starim obrascima ili ćemo izabrati i pronaći nov način. Ako se obrati pažnja, tačno postoji moment - momenat odluke."

Želja da pomogne i podrži druge u njihovom procesu rasta i menjanja, spojila ga je sa Katarinom Subotić, praktičarkom metode Barbare Brenan. Ukrštanje njihovih znanja i iskustava rezultiralo je veoma uspešnim radionicama, koje se u Beogradu već nekoliko godina održavaju u periodu od marta do juna.

Na pitanje čemu teži u životu, Atila odgovara: "Težim da budem ispunjen i zadovoljan čovek, kroz ono što radim, doživljavam, dajem i primam. Želim da budem tu, i da pomognem da ima još više ljudi koji su zadovoljni. Život je u suštini toliko podržavajući. Toliko je sve tu za nas u obliku u kom nam je potrebno u određenom trenutku. Samo ne treba odustati od učenja i traganja."

Sve informacije o Pathwork-u možete naći na Infinitesouljourney.com/healingmetode/Pathwork, Pathworkserbia.com. Sve informacije o radionicama možete naći na Infinitesouljourney.com. Sva dodatna pitanja možete postaviti na atilaschroeder@gmail.com, Atilaschroeder.com