U predgrađu Surakarte, gradu centralne Jave, koje lokalno stanovništvo naziva još i Solo, nalazi se dvorište u sred tropskog rastinja, zaštićeno od buke sa ulice. Daleko od varunga, u kojima se prodaje hrana, bećaka-rikši, bučnih motora i žamora.
U pendopu - mestu na kome se izvode ceremonije, performansi i rituali na Javi, u tom skrivenom dvorištu, mirno sedi starac spuštenih kapaka, duge kose, loših zuba, sa cigaretom u ruci i osmehom na licu. Na ovom malom prostoru na mom mestu, ispred njega, sedeli su veliki umetnici, šamani, iscelitelji, jogini, terapeuti, akademici i razmenjivali ideje i uvide o telu, svesti, pokretu i plesnom izrazu.
Pak Prapto se preko trideset godina bavi plesom i pokretom. Jedan je od retkih budista u većinski muslimanskoj Javi. Još sa svojim ocem je počeo da praktikuje mističnu javansku sumara meditaciju u kojoj se direktno ostvaruje komunikacija sa Bićem. Put meditacije je prepuštanje, otpuštanje i prihvatanje. Sadašnji trenutak i svesnost su osnove i za meditaciju i za pokret.
Pak Prapto spaja meditaciju i pokret tako što umesto da sedi i meditira, on se kreće i meditira i time stvara meditaciju u pokretu. Zato Pak Prapta i njegov metod opisuju kao „Buda koji hoda", a ne „Buda koji sedi". Postajući svesni pokreta održavamo svest sadašnjeg trenutka i obrnuto, što smo svesniji trenutka, svesniji smo i pokreta. Iz tog duhovnog polazišta nastaje specifičan umetnički izraz.
Sposobnost odgovora
Ono što je važno je uzemljenje, način hodanja, prebacivanje težine i osećanje Zemljine teže. Za svaki unutrašnji razvoj bitno je prepoznati granice, slabosti, ograničenja kao i mogućnosti. Sve se to dešava u procesu kretanja i stvaranja pokreta, u svesti i telu. Nije dovoljno samo ih identifikovati, već ih i prihvatiti da bi se stvorio novi stav o životnim situacijama. Pošto su svesnost i sadašnjost uvek dostupni i s obzirom na različitost svakog pojedinca, moguće je razvijati poseban izraz u pokretu koji vodi ličnom rastu.
Pak Prapto na pitanja uglavnom odgovara pitanjima. Šta ja mislim da je to? Zašto me to zanima? Zašto sam došla kod njega? Kuda idem posle? Šta je za mene biće, umetnost, učenje, moje telo? Zašto nešto volim, a nešto ne? Ne govori brzo i razmišlja pre nego što nešto kaže.
U toku razgovora, sama reč ponekad odgovori na postavljeno pitanje. Odgovornost - „responsibility" je „response" „ability", sposobnost odgovora, uzvraćanja, razmišlja naglas Pak Prapto. On ne pripoveda, već strpljivo čeka mogućnost dijaloga i prihvata kada oseti da je dijalogu došao kraj. Pritom on ne uliva strahopoštovanje. Pred njim nije sramota pričati o osećanjima. On pruža razumevanje.
Na Javi je još živo verovanje u dušu u vrlo drugačijem smislu u odnosu na zapadno poimanje. Dušu ne poseduju samo živa bića već se dušom smatra sav vidljivi i nevidljivi svet, pa se tako na predmet kao što je, na primer, sto ne gleda kao na podrazumevajući gotov, pogotovo ne industrijski, proizvod, već je on izraz prošlosti, energije uložene u njegov nastanak, nosilac duše svih koji su u tom procesu učestvovali, pa čak i samo misaono.
Neki predmeti imaju posebnu vrednost, kao što je kris, mač, ili vajang, lutka za pozorište senki. Pak Praptov odnos prema prirodi je drugačiji nego kod većine ljudi koje svakodnevno srećemo na Zapadu. Kada prođemo pored drveta, na putu do posla, mi ga ni ne pogledamo. Pak Prapto tvrdi da to ne znači da drveće ne gleda nas. Drveće je živo.
Duhovni svet Jave
Telo je u stalnom odnosu sa spoljašnjim i unutrašnjim svetom. Prva i osnovna vežba koju mi zadaje Pak Prapto da bih mogla da osvestim duhovni svet Jave jeste da se stavim u poziciju gledaoca, publike. Sve treba da posmatram kao u meditaciji - objektivno, bez zaključaka, osude ili bilo kakvog vrednovanja. Posmatram tropsku šumu, malu nedovršenu kuću, radnika u bašti, mrava u pokretu, mali sarung kojim je stub pendopa ogrnut, kao u hramu.
Zatim tek mogu da osvestim da i mene sve što vidim takođe posmatra, isto tako objektivno, bez evaluacije. U toku istraživanja pokreta, potrebno je osvrnuti se i na pauze, na prekide kretanja, na prisutnost trenutka. I tek tada mogu da shvatim šta je Pak Prapto mislio kada je rekao da je telo - svest. Telo se nalazi u neprekidnom kretanju, u jednom trenutku je deo celine, u drugom je zasebni deo. Ili kako bi to on rekao, telo postaje "in-form-ation".
Pojedinac je istovremeno i jedno sa sobom i jedno sa svetom. U konstantnom kretanju postoji konstantna promena. Ta promena svaki put stvara novi momenat jer se telo nalazi u prelazu i u drugom položaju u odnosu na prethodni momenat.
Pak Prapto nema reklamu. Živi u istom gradu i u istoj kući od svog rođenja. Sve što se desilo u njegovom životu, desilo se u ovom dvorištu. Ljudi su čuli za njega i dolazili su kod njega, a da ih on nije tražio. Mahom umetnici sa Zapada, provodili su nedelje, mesece pa čak i godine zajedno sa njim ili su se stalno vraćali po nova znanja, putokaze i inspiraciju. I još uvek dolaze. Kada uzmete taksi u centru Sola i želite da idete za predgrađe, Močosongo, taksista obavezno pita da li idete kod Pak Prapta.
Orjentacija ka cilju...
Mi za sebe mislimo da smo odvojeni od sveta. Ta ideja o odvojenosti nas sprečava da se osetimo kao deo okruženja. Zato u pokretu mi reintegrišemo delove sebe i postajemo deo okoline, celine. Kada se to usvoji, onda se uči o kretanju u jasnoj spoznaji, o „proporcijama" u odnosu na unutrašnja i spoljašnja iskustva, o osećaju aktivnosti i pasivnosti i razumevanju tačke, linije i ugla kretanja.
Na taj način se uspostavlja i integracija samog tela, jača svest o telu i prostoru, oslobađaju tenzije i razvija sposobnost osluškivanja svojih i tuđih potreba i menja se odnos prema prirodi i sredini. Zato se pokret koji je Pak Prapto nazvao „amerta", što na javanskom znači nektar života, koristi u umetnosti, za lični razvoj, u terapeutske svrhe.
Razvili su se razni vidovi kretanja zahvaljujući amerti - od pokreta sa bebama i imitiranja njihovog načina kretanja, preko kretanja u mantri, rada sa autističnom decom, posmatranja kretanja kao sredstva za postizanje objektivnosti i eliminisanja kritike.
Mnogi evropski umetnici imaju projekat ali i datum kada taj projekat treba da bude sproveden, dozvoljeno, drugim rečima, ograničeno vreme, određen iznos novca. Pristup umetnosti je drugačiji. Na Zapadu se u većini slučajeva od umetnosti očekuje proizvod.
Dakle, sve je orijentisano ka cilju, krajnjoj tački. I naravno, bitno je razglasiti i reklamirati taj proizvod, a onda nešto od toga i zaraditi. Umetnost je deo aparata ili se dešava u okviru njega. Umetnost je za Pak Prapta upravo odnos prema Biću manifestovan u telu kao vezi između zemlje i neba. Za njega umetnost predstavlja neprekidni proces, nikako nešto završeno, što ima početak, sredinu i kraj. On bi plesao i za jednu osobu, a takođe bi plesao i kad ne bi bilo nikoga da ga gleda.
Izvor: Lovesensa
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!