Na kraju krajeva, nisu godine to što se broji u životu, već život u godinama - čuvena je rečenica američkog predsednika Abrahama Linkolna. Ali godine u jednom trenutku, hteli to da priznamo ili ne, ipak počinju da se broje. Odjednom nas "žuljaju". Kao da nam više nije udobno u njima. Menjali bismo ih za mladost  I zato, u nekom srednjem dobu, zaista počinjemo da se ponašamo baš tako - kao da smo sasvim mladi. Slobodni. Oslobođeni. Tražimo novi lični identitet. I "fasadu".

Redefinišemo stavove. To ponekad sklizne u toliku neprepoznatljivost, da muškarci posle 45. godine odjednom izgledaju i ponašaju se onako kako nisu ni u dvadesetim. Tetoviraju se. Nabildovanim mišićima "bilduju" samopouzdanje. Podižu kredit da bi kupili skup auto i okreću se za luksuznim jahtama. O da, i za tek stasalim devojkama. Žene postaju plavuše sa silikonskim usnama i grudima. Zavisnice od botoksa i liposukcije. Ostavljaju partnere i stalne poslove, zbog mlađih kolega i neizvesnih, uzbudljivijih radnih mesta. Ali ako ih pitate da li ih je to "napala" kriza srednjih godina, teško da će priznati. Ili je zaista neće ni prepoznati. Zašto se i kada ona javlja, da li je neminovnost, koji su njeni simptomi i kako treba da je shvatimo i proživimo, objašnjava Željka Kurjački, psiholog i psihoterapeut.

Povezane vestiPopularna psihologi…5 načina da pobedite anksioznost: ove vežbe možete da praktikujete u bilo kom trenutku

Sagovornica "Života plus" za početak želi da izbegne da o njoj, kako se najčešće dešava, govorimo na podrugljiv način.

- Ljudi koji u strahu od prolaska života prave radikalne promene predstavljaju se na komičan način ili pak okolina na njih gleda sa osudom - smatra Kurjački. - Veruje se da je ta kriza besmislena i da se treba strpiti dok ne prođe, pa da opet bude sve po starom. Međutim, ona je zapravo kriza smisla sopstvenog života, kada shvatamo da vreme protiče, a mi ne živimo onako kako bismo želeli. Ona je poziv da li da nešto radikalno menjamo ili da svoj život redefinišemo, sagledamo ga na drugačiji, smisleniji način. Da počnemo da cenimo ono što imamo ili da nešto promenimo.

Muškarci u srednjim godinama teško podnose gubitak kose, pa pokušavaju da ga kompenzuju promenom stila oblačenja, kako bi izgledali mlađe. Ili farbaju sede. Žene, s druge strane, često menjaju boju kose, postajući naprasno plavuše. Na bore ne gledaju kao na zapise iskustva i smeha, već ružne ožiljke vremena koje treba ukloniti. Pripadnici oba pola neretko odjednom ulaze u teretane ili počinju da se bave ekstremnim poslovima.

Naša sagovornica objašnjava da se s krizom srednjih godina svako bori onako kako najbolje ume, pa neki kupuju skupe automobile ili prave radikalne promene na telu, dok drugi donose zaista kvalitetne promene.


- Neko odluči da da otkaz na dosadašnjem poslu i konačno započne privatan biznis koji ga zadovoljava. Tuga i strah koje donosi shvatanje da je život prolazan i da smo na svojoj liniji već prešli polovinu mogu da budu odlični pokretači da hrabro napravimo krupne korake. Jer, kriza srednjih godina i panika koju ona stvara služe da nas opomenu da prestanemo da igramo po tuđim pravilima i počnemo da slušamo sopstveno srce. I svako se sa tim nosi na svoj način. Neki ljudi će izabrati psihoterapiju ili drugi vid propitivanja sopstvene duše i otkrivanja šta je ono za čim zaista žude, kakav život žele da prožive, pa da kažu da je bio dobar. Drugi će izabrati da pobegnu od te panike u neko površno rešenje, koje donosi i površno rasterećenje - upozorava psiholog.

Ako smo do sada živeli neispunjeno, čekajući da "jednog dana" počnemo da živimo onako kako želimo, i u nekom trenutku (obično kada se približi "okrugli" rođendan) shvatili da je vremena ostalo u ograničenoj količini, tada je neka vrsta krize, smatra sagovornica - zdrav odgovor. Njen zadatak je da nas uplaši kako bismo nešto promenili.

Nastavak članka