Kako očuvati vitalnost duše i ostati duševno zdrav

U svetu u kome vladaju milijarde informacija, niče i milijarda deformacija. Svako od nas je jedinstven i kompleksan. Upravo na toj kompleksnosti se začinju jednako složeni poremećaji. Veliko je pitanje, zapravo, kako u multipliciranom svetu ostati duševno zdrav?

Duša puna ljubavi: kako da privučemo obilje dobre energije...

Iako ne postoji jednostavan skup uputstava kako da mislimo, da se osećamo i ponašamo, uvek postoji način da se raskine sa ustaljenim obrascima i da se zauzme nov pravac. S obzirom na to da smo svi mi proizvod svog detinjstva, neretko je teško proniknuti u tu tačku koja je nešto promenila na lenti vremena, donela ili oduzela.

Međutim, šta god se zbilo u prošlosti i na kakvom god formirajućem iskustvu rastemo, postoje načini da izmenimo, prilagodimo i poboljšamo sebe i svoje duševno zdravlje. Uostalom, ako praktikujemo telesnu higijenu zašto ne bismo i higijenu uma i duše. Filipa Peri za početak preporučuje četiri oblasti u kojima zaista možemo da radimo na sebi:

• samoposmatranje
• odnosi sa drugima
• stres
• lična pripovest

Samoposmatranje

Ovo je stara praksa koju su preporučivali Buda, Sokrat, Georgij Gurđijev i Frojd, između ostalih. Cilj je da postanemo uvežbani samoposmatrači kako se ne bismo hvatali u zamku življenja svojih skrivenih osećanja. Tada je i manja verovatnoća da ćemo ponavljati samosabotirajuće šablone, a s druge strane stičemo bolje razvijen osećaj za sebe ali i za druge.

Sposobnost da posmatramo i slušamo osećanja i telesne senzacije ključna je za duševno zdravlje. Treba napraviti razliku između toga kad kažemo "Ljuta sam" ili "Osećam ljutnju". Prva izjava je opis koji je zatvoren, nema mesta uzmicanju i manevrisanju. Druga izjava je priznanje osećanja ali ne i karakteristika ili definicija osobe.

Halasana za vitalnost...

Samoposmatranje je veoma važno jer nam dozvoljava da se formiramo i reformišemo. Pomaže ako doživljavamo svoj samoposmatrajući deo kao zasebnu komponentu koja nas prihvata i ne osuđuje. Da bismo započeli samoposmatranje trebalo bi da sebi postavimo pitanja:

• Šta sada osećam?
• Šta sada mislim?
• Šta radim u ovom trenutku?
• Kako dišem trenutno?
• Odgovori na ova pitanja nam dozvoljavaju da postavimo sebi sledeće pitanje: Šta želim sebi u ovom novom trenutku?

Odgovori na ova pitanja nam omogućuju da se uzemljimo i izmestimo iz situacije ili osećanja koja nam ne prijaju. Kada smo osmotrili čitav sklop i dali odgovore na pitanja možemo i da promenimo fokus. Filipa Peri preporučuje i pisanje dnevnika i korišćenje tehnika fokusirane pažnje kako bismo uvežbali samoposmatranje.

PageBreak

Odnosi sa drugima

Treba da razumemo da kvalitet formativnih veza koje smo imali kao deca određuje naše početno mesto u spektru mentalnog zdravlja. Međutim, drugi nastavljaju da budu naš najbolji izvor pomoći kako bismo ostali duševno zdravi.

Kako bismo se razvijali i postajali najbolja verzija sebe, neophodno je da uspostavljamo i odnose sa drugim ljudima. Ali da bi se povezali sa drugom osobom u velikoj meri mi moramo da budemo otvoreni - treba da dozvolimo sebi da budemo ono što zaista jesmo.

Ovo podrazumeva i rizik da ćemo se osećati ranjivo ali ako sebi na to damo zabranu, uskraćujemo sebi i šansu da doživimo pravi dijalog. Naravno, nije jednostavno dati uputstva za stvaranje dobrih odnosa ali unošenje emocionalne iskrenosti svakako otvara put ka zdravim vezama i duševnom zdravlju. Porodični terapeut, Virdžinija Satir osmislila je vežbu koju je nazvala "dnevno očitavanje temperature", jer meri temperaturu određene veze sada i ovde.

Istinska dužnost: otkrijte šta je to što vaša duša želi...

Prvo, izdvojite pola sata kada vas ništa neće prekidati. Isključite telefone, televizore... Ako vas je dvoje, sedite okrenuti licem u lice. Minut-dva razmislite o tome kako doživljavate sebe, svog partnera ili grupu. Pred vama je pet tema koje treba da prođete:

• zahvalnost
• nove informacije
• pitanja
• pritužbe / predlozi za promenu
• želje / nade i snovi

Zahvalnost

Naizmenično podelite sa svima šta cenite kod ostalih. Budite konkretni i precizni. Na primer, umesto da kažete "Volim da sam sa tobom" budite precizni i kažite "Volim kada me pozoveš usred dana da me pitaš kako sam. Tako se osećam zbrinuto."

Nove informacije

Ovo je deo u kome razmenjujete informacije iz svog života i kada treba da budete otvoreni kada je reč o vašim raspoloženjima, osećanjima, mislima i o tome šta utiče na njih. Ovde treba da delite objektivne informacije koje zapravo govore o tome šta je za vas u tom momentu u prvom planu, kako rešavate stvari i kakav smisao stvarate.

Pitanja

Sada je momenat da ispitate pretpostavke koje imate o drugima ili svom partneru. Ispitivanje naših pretpostavki i njihovo proveravanje sa partnerom osigurava da imamo vezu sa osobom a ne fantazijom o njemu/njoj. Pitanja mogu biti raznovrsna, ne treba da se ograničavate jer i postavljanje pitanja na neki način predstavlja informaciju o vama.

Pritužbe / preporuke za promenu

Ono što je važno jeste da se pritužbe iznose samo uz predlog za promenu. Bez napadanja, okrivljavanja, izigravanja žrtve, tumačenja ili kritikovanja, opišite ponašanje koje izaziva vašu zabrinutost, a zatim objasnite kako se osećate zbog toga (ne šta mislite). Zatim recite šta biste voleli da bude drugačije.

Yi Quan vežbe za vitalnost (VIDEO)...

Kada vi primate pritužbu, ostanite mirni i nemojte se braniti. Možete izabrati da promenite svoje ponašanje, a možda i ne. Suština je da nisu razlike te koje prouzrokuju probleme u vezama već kako mi postupamo u odnosu na te razlike.

Želje/ nade / snovi

Deljenje naših najdubljih snova i nada može da nas stavi u ranjivu poziciju ali ovakvo deljenje povećava intimnost i produbljuje veze među nama. Zašto su odnosi sa drugim ljudima toliko važni za nas? Možda moramo da se zapitamo da li bismo postojali kada niko ne bi bio svedok našeg postojanja. Neophodno je da stvaramo veze i odnose sa ljudima koji utiču na nas i na koje mi utičemo jer jedino tako rastemo.

PageBreak

Stres kao prilika za rast

Samoposmatranjem i kroz odnose sa drugima dajemo sebi dobru šansu da ostanemo duševno zdravi. Ali naš mozak nikada ne prestaje da se razvija i treba ga održavati u formi.

Visok nivo stresa rezultira panikom ili disocijacijom mozga što je prekid veze između naših misli, oseta, osećanja i onoga što činimo. Međutim, umeren nivo stresa održava kondiciju našeg uma. Ovaj "dobar stres" proizvodi hormone nervnog rasta, koji pospešuju učenje.

Zona dobrog stresa je tamo gde je naš mozak sposoban da se prilagođava, menja konfiguraciju i raste. Ukoliko smo u stimulativnoj okolini, podstaknuti smo da širimo svoje znanje i stičemo nove veštine.

Fizička aktivnost takođe povećava nivoe "dobrog stresa". Učenje i fizička aktivnost su produbljujuća iskustva koja otvaraju prostor za dalji razvoj. I dobro je testirati i proširivati svoju zonu komfora postavljanjem izazova čije ispunjenje nam donosi zadovoljstvo.

Naši uobičajeni emocionalni, kognitivni i fizički odgovori na svet u situacijama koje se ponavljaju proizlaze iz naših sopstvenih priča. Naš um se formira narativima. Dok su naši rani negovatelji prenosili naše osete, osećanja i dela u reči umesto nas, narativ se oblikovao. Mi smo koristili ovaj narativ da svoje iskustvo integrišemo u koherentna značenja.

Priče su važne i za formiranje ličnosti, ali i za ljudsku evoluciju uopšte. One mogu nesvesno da utiču na nas da se ponašamo ovako ili onako, ali nam one i dozvoljavaju da razmišljamo o sebi na objektivan način. Dobra stvar u vezi sa pričama jeste što su one fleksibilne.

Mala lekcija Paola Koelja protiv stresa: kako da uspostavimo kontrolu nad svojim životom...

Ako nam se ne sviđa scenario po kome smo živeli, ne moramo da ga prihvatimo kao scenario za budućnost. Na primer, uverenje da smo nedostojni ljubavi i pripadanja je upravo to - uverenje. Ova priča koju pričamo može da se promeni. Izazov je stvoriti dosledan sopstveni narativ koji ima smisla i koji doživljavamo kao svoju istinu. Uz sticanje svesti o onome šta je naša priča dobijamo neprocenjiv kvalitet - sposobnost da se odmaknemo, da ispitamo poreklo priče i da je promenimo.

Šta je zapravo neophodno za duševno zdravlje? Razvijanje veštine samoposmatranja nam omogućava da čak i svoje najjače emocije uočimo i posmatramo, umesto da nas one definišu. Uspostavljanje blagotvornih i iskrenih veza sa drugima je ono što nas neguje i apsolutno je nezamenljiva kategorija kada je reč o našoj celovitosti.

Takođe, možemo da potražimo "dobar stres" i aktiviramo svoj mozak i na kraju možemo da izmenimo svoju priču. Nijedna od ovih stvari nije laka ali treba se usuditi i krenuti na onaj put fleksibilnosti s početka i vežbati duševno zdravlje.

1. Jednominutna vežba

Šezdeset sekundi fokusirajte svoju pažnju na disanje. Dišite normalno i vratite pažnju na svoj dah kad god odluta, ne pokušavajući da promenite to kako već dišete. Ova vežba disanja obezbeđuje temelj za sve ostale vežbe.
Kada istekne minut, upitajte se kako vam je bilo, kako ste doživeli to usredsređivanje, da li ste primetili promenu raspoloženja?

2. Tridesetominutna vežba

Uzmite blok i olovku. Isključite telefone, TV, radio i sve što bi moglo da vas ometa. Podesite sat ili štopericu na trideset minuta. Sedite naslonjenih leđa, fokusirajte svoju pažnju na disanje i probajte da ispraznite um.

Misli će vam dolaziti ali nemojte ih zadržavati i nemojte se baviti njima. Samo jednu po jednu misao zapišite u blok jednom ili dveju reči i zatim je otpustite. Kada vam sledeća misao dođe na um, uradite istu stvar.

Ako vam se pojavi misao da prekinete vežbu, tretirajte je kao i svaku drugu - zapišite je. Radite ovo trideset minuta. Sada pogledajte sve misli koje ste zapisali i sortirajte ih u jednu od sledećih kategorija i saberite:

• misli senzorne svesnosti (zvučne, vizuelne, mirisne senzacije)
• misli o planiranju (liste obaveza, misli o željama i potrebama)
• misli koje izazivaju anksioznost (brige ili samoomaložavajuće misli)
• reprodukovanje sećanja
• fantazije o nepostojećim situacijama, vezama ili događajima
• zavidne, ljute, buntovne misli
• oreuzimanje (bilo koje misli koje niste mogli da iščistite i koje su preuzele vežbu)

Cilj vežbe je da vidite šta vam se dešava i odličan je pokazatelj procenta vaših dnevnih misli u različitim oblastima. Ako 80 odsto misli spada u kategoriju fantazije, imate izbor da to i promenite, da počnete da primećujete ljude i situacije oko sebe umesto da se bavite onim koje su izmaštane.

3. Vežba samoposmatranja koja se izvodi tokom rada

Kada sledeći put budete radili kućne poslove fokusirajte se potpuno svesni u okviru toga što radite, mentalno snimajući svako osećanje, misao, senzaciju ili sećanje kako vam ulaze u glavu.

Reiki praksa: šta se tačno dešava kada intenzivno mislimo o nečemu...

Na primer, "Sada perem šolju, osećam toplu vodu i sapunicu, sada stavljam šolju na policu, sada razmišljam o bojleru koji se pokvario..." Cilj vežbe je da razvijete sposobnost samoposmatranja i koncentrišete se na to da živite u datom trenutku.

Ostale korisne vežbe možete naći u knjizi Filipe Peri "Kako ostati duševno zdrav?" (Mind Servis, The School of life Belgrade).