"Dok su mnogi u medicinskoj struci svesni placebo efekta, samo mali broj njih je razmotrio njegove implikacije za samoisceljenje. Ako vas pozitivno razmišljanje može izvući iz depresije i izlečiti oštećeno koleno, razmislite o tome šta sve negativno razmišljanje može učiniti u vašem životu. Kada um pomoću pozitivne sugestije poboljša zdravlje, to se naziva placebo efekat. U suprotnom slučaju, kada isti um gaji negativne sugestije koje mogu naškoditi zdravlju, negativni efekti se nazivaju nocebo", piše dr Brus H. Lipton, u svojoj knjizi „Biologija verovanja".

"U medicini nocebo efekat može biti jednako snažan kao i placebo, što je činjenica koju treba da imate na umu svaki put kada uđete u ordinaciju kod lekara. Svojim rečima i držanjam lekari mogu svojim pacijentima da prenose poruke koje smanjuju nadu, poruke koje su, prema mom mišljenju, potpuno neopravdane. Albert Mejson, na primer, misli da je njegova nesposobnost da svojim pacijentima prenese optimizam onemogućila njegova nastojanja u lečenju pacijenata s ihtiozom. Drugi primer je potencijalna moć izjave: „Imate još šest meseci života." Ako odlučite da verujete poruci vašeg lekara, verovatno nećete imati više vremena na ovoj Zemlji.

Moć samolečenja - placebo, tajanstveni lek koji svi nosimo u sebi...

U ovom poglavlju citirao sam dokumentarni film Discovery Health Channel „Placebo: Um iznad medicine" (Placebo:Mind Over Medicine) iz 2003. godine jer predstavlja dobar pregled nekih od najinteresantnijih medicinskih slučajeva. U jednom od njegovih dirljivijih delova predstavljen je slučaj Kliftona Medora, lekara iz Nešvila, koji je o potencijalnoj moći nocebo efekta razmišljao trideset godina. Godine 1974. imao je pacijenta, Sema Londea, penzionisanog prodavca cipela koji je bolovao od raka jednjaka, bolesti koja se tada smatrala sto odsto fatalnom. Londe se lečio od tog raka, ali su svi u medicinskoj zajednici „znali" da će se njegov rak jednjaka vratiti. I tako nije bilo iznenađenje kada je Londe nekoliko nedelja nakon postavljanja dijagnoze preminuo.

Iznenađenje je usledilo nakon Londeove smrti kada se autopsijom otkrio vrlo mali rak u njegovom telu, u svakom slučaju nedovoljno veliki da ga ubije. Bilo je nekoliko tačaka na jetri i jedna na plućima, međutim nije bilo ni traga raku jednjaka za koji su svi mislili da ga je ubio. Medor je za "Discovery Health Channel" rekao: „Umro je s rakom, ali ne od raka." Od čega je Londe umro ako nije od raka jednjaka? Da li je umro zato što je verovao da će umreti? Slučaj tri decenije nakon Londeove smrti još uvek progoni Meadora: „Mislio sam da ima rak. On je mislio da ima rak. Svi oko njega su mislili da ima rak... Da li sam mu na neki način uništio nadu?" Uznemiravajući slučajevi noceba sugerišu da lekari, roditelji i učitelji mogu uništiti nadu programirajući vas da verujete u to da ste nemoćni.

PageBreak

Naučni dokazi o nadmoći uma nad materijom

Naša pozitivna i negativna verovanja utiču ne samo na naše zdravlje nego i na svaki drugi aspekt naših života. Henri Ford je bio u pravu što se tiče efikasnosti proizvodnih linija i bio je u pravu po pitanju snage uma: „Bilo da verujete da možete nešto učiniti ili da verujete da to ne možete... u pravu ste." Pomislite na implikacije slučaja čoveka koji je veselo popio bakterije za koje je medicina odredila da uzrokuju koleru.

Razmislite o ljudima koji hodaju po užarenom uglju a da se ne opeku. Ako se pokolebaju u snazi svog verovanja da mogu to učiniti, završiće sa opečenim tabanima. Vaša verovanja funkcionišu kao filteri na fotografskom aparatu i menjaju vaše viđenje sveta. A vaša biologija se prilagođava tim verovanjima. Kada istinski spoznamo da su naša verovanja tako moćna, u rukama imamo ključ svoje slobode. Iako ne možemo baš lako da menjamo kodove svojih genetskih nacrta, možemo da menjamo svoje umove, a tokom tog procesa i da isključimo nacrte po kojima se aktivira potencijal naših gena.

Vratite krvni pristisak u normalu: naše zdravlje je naš najvažniji posao...

Na svojim predavanjima koristim dva seta plastičnih filtera - jedan crveni i jedan zeleni. Zamolim prisutne da odaberu jednu boju i da zatim gledaju u prazan ekran. Zatim im kažem da viknu da li slika koju projektujem na ekranu stvara u njima ljubav ili strah. Oni u publici koji su stavili crvene filtere „verovanja" vide primamljivu sliku kolibe označene kao „kuća ljubavi", sa cvećem, sunčanim nebom i porukom „Ja živim u ljubavi." Oni koji nose zelene filtere vide preteće tamno nebo, šišmiše, zmije, duha koji lebdi u mraku, sablasnu kuću i reči: „Ja živim u strahu". Uvek uživam kada vidim kako publika reaguje na zbrku kada ih pola vikne „Ja živim u ljubavi", a druga polovina s jednakom uverenošću vikne „Ja živim u strahu", kao reakcije na jednu te istu sliku.

Zatim zamolim publiku da zamene filtere. Moja poenta je u tome da možete da birate šta ćete videti. Možete filtrirati svoj život ružičasto obojenim verovanjima koja će vašem telu pomoći da raste, ili možete koristiti taman filter koji sve pretvara u crno i čini vaše telo/um podložnijim bolesti. Možete živeti život straha ili živeti život ljubavi. Izbor je vaš! Ali, mogu vam reći, ukoliko se odlučite da vidite svet pun ljubavi, vaše telo će reagovati rastući i zdravljem. Ako pak odlučite da verujete da živite u mračnom svetu, punom straha, vaše zdravlje će biti kompromitovano jer ćete se fiziološki zatvoriti usled zaštitne reakcije.

PageBreak

Našim životima ne upravljaju geni nego naša verovanja

Naučiti kako da upregnute svoj um da promoviše rast jeste tajna života i zato sam ovu knjigu nazvao „Biologija verovanja". Naravno, tajna života uopšte nije tajna. Učitelji poput Bude i Isusa govore nam istu priču već hiljadama godina. Sada i nauka pokazuje u istom smeru. Našim životima ne upravljaju geni nego naša verovanja... O, da, malo verovanja!

Čudotvorni magnezijum za regulaciju krvnog pritiska...

Ta je misao dobar uvod u sledeće poglavlje u kojem ću potanko opisati kako življenje u ljubavi i življenje u strahu stvaraju suprotne efekte na telo i um. Pre nego što zaključimo ovo poglavlje, želeo bih samo još jednom da naglasim da nema ništa pogrešno u prolaženju kroz život s simboličnim ružičastim načarima. U stvari, te ružičaste naočare jesu neophode da bi vaše ćelije mogle da napreduju. Pozitivne misli su biološka punomoć za srećan, zdrav život. Ili kako je to rekao Mahatma Gandi:

Vaša verovanja postaju vaše misli
Vaše misli postaju vaše reči
Vaše reči postaju vaša dela
Vaša dela postaju vaše navike
Vaše navike postaju vaše vrednosti
Vaše vrednosti postaju vaša sudbina.

Iz knjige dr Brus H. Lipton „Biologija verovanja" (izdavač Leo Commerce, leo.rs).