Imajte poverenja u svoj život: kako da osetimo radost prepuštanja

Ako pogledate u oči bilo kojeg živog bića, primetićete jednu prisutnost koja se prirodno i mirno odmara sama u sebi u trenucima pre nego što se aktivira um sa svim njegovim pričama i misaonim procesima, i koja se opet uspostavlja nakon što um iscrpi sve svoje zalihe jada, kukanja i negodovanja. U tom trenutku, pažljivim posmatranjem dolazite do jednog vrlo zanimljivog zaključka, a to je da je stanje svakog živog bića mir.

Primetićete da se ista stvar događa i u vama. Uzmite blizak primer iz sopstvenog iskustva, situaciju u kojoj ste doživeli veliku emotivnu rastresenost. Neko ili nešto vas je toliko povredilo i naljutilo te ste možda i gorko zaplakali, pri čemu se oslobađa ogromna i na prvi pogled neobuzdana tuga za koju vam se čini da neće nikada prestati. Tada plačete, raznim mislima hranite i rasplamsavate svoju povređenost i to radite neko vreme sve dok ne oslobodite i ne iscedite i poslednju kap tuge iz sebe, dok sve ne izgori.

I tada se događa nešto zanimljivo i revolucionarno. Umorni ste, osećate se iscrpljeno, ali istovremeno vas obuzima jedan duboki mir u kojem shvatate da ste vi i dalje vi, bez obzira na suze, bez obzira na sve priče koje ste ispleli oko sebe i s kojima ste se poistovetili, bez obzira na svu dramu koju ste prethodno stvarali, ništa se zapravo nije dogodilo vama, vi ste još uvek tu, potpuno mirni, onakvi kakvi ste bili i pre nego što je nastupilo uznemirenje, i u tom miru nema nikakvih dilema, nema pitanja. Uviđate uzaludnost i besmisao svih vaših naprezanja, jer je konačno opet prevladao mir.

10 pravila za život: kako da od tuđih mudrosti sastavite svoja pravila kojih ćete se držati

Tada uviđate da u "stvarnosti" zapravo nema nikakvih problema. Sve tegobe proizlaze iz vašeg opiranja prema životu i onome što on jeste. Stvarnost je nedirnuta, ništa je ne može uznemiriti, razočarati ili povrediti. Pati i trpi jedino onaj koji pruža otpor stvarnosti. A znate li odakle izvire toliki otpor i odakle dolazi sav taj nemir?

Izvire kao posledica obične misli, kao posledica zablude da se mir, ljubav, radost i ispunjenje kojima težimo nalaze negde van nas u spoljašnjim stvarima i događajima. Vaš um konstantno želi da bude bilo gde osim tu i sada u ovom trenutku jer veruje da mu kao takvom nešto nedostaje.

Tu se rađa strah od toga da ćemo nešto propustiti, da ćemo nešto izgubiti i taj strah je onaj koji nas katapultira u polje večne potrage i besumičnog lutanja. Sav otpor proizlazi kao posledica definicije našeg uma o onome ko bi trebalo da budemo, i o tome kakav bi život tebalo da živimo, umesto prepoznavanja onoga ko već jesmo i prihvatanja života kakav jeste. Upravo je ta nemogućnost, ta nesposobnost prihvatanja i prepoznavanja onoga što jeste glavni izvor patnje u našim životima.

Svi nesporazumi između ljudi i patnja koju doživljavamo proizlaze jednostavno iz toga što mi pristupamo životu sa unapred stvorenim, naučenim skupom ideja i definicija o tome ko smo mi i kakve bi stvari "trebalo da budu". Procenjujemo, definišemo i stvaramo očekivanja o tome kako bi rebalo da se odvija naš život da bi mogli da kažemo da smo srećni i onda upoređujemo odgovara li stvarno stanje stvari oko nas našim očekivanim idealima ili ne.

PageBreak

Mi smo žrtve uma, ne života

Ako odgovara, onda smo srećni, a ako ne odgovara, duboko smo razočarani i nesrećni. Odavde proizlazi temeljna zabluda da smo mi žrtve života, dok se zapravo radi o tome da smo mi jedino žrtve sopstvenog uma koji je, zaveden lažnim obećanjem o spoljašnjoj sreći, odlučio biti doživotno nesrećan. Upravo je to razlog ogorčenosti i razočaranja životom, razlog zašto se prema životu odnosimo sa nezahvalnošću i stalno prigovaramo, i zašto nam nikada ništa nije po volji.

"Zašto ja sad to moram? Ja bih radije da sam negde drugo, i da radim nešto drugo. Ovo je sve bez veze. Meni je to ispod časti. Pa zašto se to baš meni događa? Zašto me je snašla ovakva teška sudbina?", i stotine drugih njima sličnih prigovora hrane i učvršćuju vaše uverenje da ste žrtva jer verujete da se to nešto, ta sreća i spas nalaze negde na drugom mestu.

Ali kad svesno prestanete da se poistovećujete sa svojom uverenjem, kad se odlepite od poistovećivanja s tim unapred stvorenim i naučenim skupom definicija o tome ko ste vi, sa tim normativima za koje kultura i društvo od vas očekuju da im se prilagodite, kada se umesto s onim što bi "trebalo biti" suočite sa onim što "jeste", shvatićete da svaki problem započinje i prestaje isključivo u vašoj glavi i pokušaju da prisilno promenite okolnosti i naterate ih da se uklope u unapred zadane okvire vaših sebičnih i uskogrudnih ideala.

Kad se ne opirete nečemu što jeste ili nečemu što treba učiniti nego se jednostavno predate tome, kad potpuno zaronite u to, otkrivate da u srži toga zapravo nema baš ničeg teškog ni problematičnog osim ideje vašeg uma koji se unapred opirao tome. Težina problema zavisi jedino i isključivo o količini i intenzitetu otpora koji pružamo prema nečemu. Ali jednom kada zaista prihvatimo, čarolija počinje.

Drevna havajska umetnost rešavanja problema: Ho'oponopono, hvala i volim te

Ovde je vrlo važno naglasiti da tu nije reč o mirenju s nečime. Između mirenja s nečime i prihvatanja nečega postoji ogromna razlika. Prihvatanje dolazi kao posledica velikog razumevanja i shvatanja prirode stvarnosti, kao rezultat neposrednog uviđaja, dok mirenje dolazi kao posledica nerazumevanja i bezizlaznosti u kojoj uhvaćen, um ne vidi drugi način nego da se ćutke pokori, ali bez istinskog prihvatanja te okolnosti i zbog toga trpi i gunđa, što dovodi do pojave očaja i ogorčenosti životom.

Kad prestanete da silite, postaće vam savršeno jasno da ste upravo vi bili oni koji su svojim opiranjem sve vreme otežavali životu da se izrazi. U nedostatku vašeg protivljenja, shvatićete da vam život s velikom radošću i ljubavlju izlazi u susret i da jedva čeka da vi prestanete da se opirete kako bi se mogao izraziti u svoj svojoj punoći i lepoti kroz vas.

Jedino vi ste onaj koji postavlja prepreke tom protoku. Tada shvatate da svu tu energiju koju ste dosad rasipali na opiranje životu možete iskoristiti za usklađivanje sa njegovim prirodnim tokom i voljom. Umesto da budete otpornik životu, vi postajete provodnik tog istog života. Život samim tim prestaje da bude borba i postaje saradnja.

PageBreak

Sve se događa samo od sebe

U odsustvu vas kao otpornika životu, shvatate da se sve zapravo događa samo od sebe. Uviđate da životu nije potreban nadzornik, nije mu potreban kontrolor. Život se sasvim dobro brine sam za sebe i bez vaše intervencije, on se zapravo sam živi i uvek će naći načina da se nastavi.

Samo budite u tišini i sagledajte ovo sami za sebe. Videćete da Sunce samo izlazi i zalazi svaki dan, da vetar duva sam od sebe, da vaše telo nastavlja da funkcioniše čak i onda kad vaš um nije prisutan, da kiša i sneg padaju bez vašeg uticaja, da reke teku same od sebe.

Sve se savršeno odvija upravo onako kako treba da se odvija kad vi ne očekujete da bude drugačije, kad vi niste sudija tome, nego kad se prepustite i dopustite svemu da bude upravo onakvo kakvo i jeste. Nakon što to prepoznate, jedno ogromno olakšanje, sloboda, radost i prostranost se otvaraju pred vama, jedan dubok mir izranja kad vam postane jasno da vi niste činitelj, da niste vi taj koji na nešto može uticati, koji nešto može naterati da bude na silu.

Jedino što vi možete učiniti je da se prepustite, sigurni u spoznaji da će se život pojaviti s najboljim mogućim rešenjem. Vi ste svoj deo posla obavili, sad pustite životu da obavi ostatak. Nemojte se mešati u njegov zanat i smetati mu, nemojte ga gušiti svojom brigom. Kad kod vrhunskog stolara naručite sto, ne stojite nad njim zabrinuto svaki dan gledajući kako će ga on izraditi i ne dosađujete mu svojim savetima i sumnjama o poslu u koji se uopšte ne razumete. Ne, vi jednostavno imate poverenja u njegovu stručnost i ostavljate ga da na miru završi svoj posao. Kao posledicu tog poverenja, dobijate remekdelo! Ista je stvar i sa životom. Imajte poverenja u život.

Paolo Koeljo: Veliko hvala

Kad jednom prihvatite život kakav jeste, više niste u stanju čekanja bilo čega. U vašem poimanju života više ne postoji sledeće, posle, ne postoji sutra... Jednostavno ste tu, potpuno prisutni u trenutku koji je pred vama upravo sada...

Prestajete da planirate, nadate se i brinete o budućnosti jer shvatate da budućnost ne postoji i da nemate zapravo šta postići u suštini, da ništa nećete propustiti i da će zapravo sve biti uvek onako kako to spontanost života bude u tom trenutku htela! Briga je besmislena, nitko nikada ništa nije dobio brigom osim čira na želucu i nepotrebnih bora na licu. Samo dajte svemu da bude to što jeste i pustite bezbrižno da vas struja bivstvovanja nosi gdegod morate da budete. Uskoro ćete uvideti da ste uvek na pravom mestu u pravo vreme i da nema slučajnosti.

Razumite da postoji plan u pozadini svega toga koji usmerava vaše akcije i vodi vaše korake. Naravno, nije sve strogo određeno, vi imate slobodu, manipulativni prostor unutar toga da učinite ovo ili ono, da odlučujete do određene granice, ali glavne, opšte smernice su već tu, već unapred zadane.

Ni sami ne znate kakav je taj plan, koji je njegov pravac, niti je to i važno, ali jednostavno ste svesni da on postoji. Posmatrajući svoju prošlost jasno možete prepoznati obrise tog plana. Stoga, šta god da se dogodi, u skladu je s tim planom, vi samo morate doći u stanje u kojem to možete uvideti. Samo to prepoznavanje će vas u potpunosti opustiti i omogućiti vam da budete suštinski bezbrižni i potpuno prisutni u svom životu.

Kad uvidite da nemate šta da postignete u životu, kada nemate posebnih očekivanja, dolazite u stanje u kojem vam je svaki ishod prihvatljiv. Možda neki ishodi ne spadaju nužno u kategoriju koju bi vaš ego definisao kao ugodnu ili blistavu, ali u suštini vam to ne smeta, ne prigovarate i ne žalite se. Spoznajete da je sve ono što imate već sve ono što uistinu i trebate. Dovoljno vam je samo da budete. Videćete da ne treba okolnosti nužno da budu ugodne da biste i u njima pronašli mir koji je uvek prisutan svuda i u svemu. Samo pokušajte da ne prosuđujete tu situaciju u kojoj se nalazite kao ovakvu ili onakvu.

PageBreak

Gledajte ono najbolje u svakom čoveku

Nemojte ništa lepiti na nju, nemojte joj pridavati ovo ili ono značenje. Shvatićete ubrzo da ste u stanju da razvijete toliki stupanj prilagodljivosti i prihvatanja da vam je zapravo sasvim prijatno u svakoj situaciji.

Postajete poput vode! Voda se svemu prilagođava, ona poprima oblik svake posude u kojoj se nalazi, a kad nije na mestu, jednostavno teče slobodno i preliva se preko svega. Nemoguće ju je povrediti, nemoguće ju je zadržati u ruci, ona je neuhvatljiva i protočna. Udarac je ne može udariti jer nije kruta već blaga. Budite takvi.

U početku ćete osetiti da se nešto u vama otima i snažno opire prihvatanju, nešto će se pojaviti što će hteti da osudi, prigovori i zakuka, žaliti se, proklinjati i zaplakati od muke. Kad se to dogodi, pustite mu da se izrazi, nemojte se boriti s time i potiskivati ili izbegavati taj impuls, samo ga budite svesni, prepoznajte ko je taj koji ima potrebu neprestano gunđati i tada će se pred vas postaviti izbor: hoćete li da sledite taj tok misli, hoćete li da prihvatite mentalitet žrtve i angažovati se kao gunđalo i zanovetalo, ili ćete pustiti svemu da jednostavno bude bez vašeg suda? Jer svaka "tragedija" ili "neprilika" zapravo nema drugog izbora nego da čeka vaš pristanak, vaše odobrenje da bi mogla da postane tragična. Ona zavisi od vas. Bez vašeg pristanka, bez saradnje sa vama, nema ništa od žrtvenog plesa.

Najlakša meditacija koja oslobađa od opsesivnih misli

Takođe, nije vaše da bilo što menjate osim sebe. Nikada ne možete preuzeti odgovornost nizašta drugo osim vlastite odgovornosti da budete ljubav... To je vrhunska odgovornost u kojoj su već same po sebi sadržane sve druge odgovornosti. Svi zakoni ovog sveta rastvaraju se u tom jedinom zakonu. Otpustite potrebu da prosuđujete. Shvatićete da vam nije ni od kakve koristi i da vam u suštini ništa ne donosi, ne obogaćuje vaš život, samo vas crpi i razdražuje. Uvek pristupajte drugim ljudima na nivou srca.

Gledajte ono najbolje u svakom čoveku i budite im prijatelj. Jer, ukoliko se pojave bilo kakvi nesporazumi i poteškoće u komunikaciji s drugim ljudima, svesni ste da koren problema nikada nisu drugi ljudi, nego da je jedan univerzalni obrazac njihovog poistovećivanja sa iluzijom ega, njihovo uverenje da su oni samo um, njihov "žrtvizam" i ponos, ono što stvara sve probleme, zbrku i sukobe. Najbolje što vi možete učiniti je da stupite u dodir sa stvarnošću i spoznate ko ste vi, a zatim, eventualno, ako se ukaže prilika, podsetite druge na njihovu istinsku prirodu.

Ako je neko u stanju da shvati i prihvati - odlično, ako ne - pustite ga da ide svojim putem. Jednostavno, budite u svom miru i budite u miru sa svima oko sebe. Posmatrajte taj mir, napajajte se njegovom slatkoćom i postaćete taj mir. Činite ono što je u samoj srži vaše prirodne i zdrave ljudske naravi - živite i pustite druge da žive! Neka sve bude jednostavno.

Izvor: Atma.hr