Višnja potiče iz Severne Indije i Irana, a u njenim plodovima su uživali još i Persijanci i Rimljani. Zahvaljujući Evropljanima koji su raširili po svetu ovu sočnu voćku, imamo priliku da uživamo u njenom ukusu, ali i negujemo čitav organizam... Upotreba višanja seže toliko daleko u prošlost da njenu zanimljivu istoriju ne možemo da zaobiđemo.

Oduvek je povezuju sa nevinošču, jer tamnocrvena boja ove voćke simbolizuje matericu. Najpoznatija i rado prepričavana legenda je budistička priča o drvetu višnje koje je svoje plodove ponudilo Maji, Budinoj majci, kako bi tokom trudnoće sačuvala zdravlje.

U danskom folkloru neguju slično predanje, kako prve plodove ovog voća treba da pojede žena koja očekuje prvo dete kako bi višnja dobro rodila sledeće godine.

Osim što ima bogatu istoriju, ne možemo a da ne spomenemo brojna lekovita svojstva ovog sitnog crvenog voća.

Sadrži vitamine A, C, E, folnu kiselinu i mnoge druge hranljive materije, a uz to ima protivupalno dejstvo. Višnja je odličan borac protiv nesanice pošto obiluje melatoninom, prirodnim hormonom koji reguliše san, a poznato je da u prirodi ima malo izvora ovog važnog hormona.

Mnogi je nazivaju super hranom i to sa razlogom jer naučnici su utvrdili da pomaže u borbi protiv opakih bolesti kao što je kancer.

Preporučuje se i za podizanje imuniteta, srčanih oboljenja i artritisa, ali i kod grčeva i bolova u mišićima. Stručnjaci sa američkog fakulteta u Vermontu ustanovili su da sok od višanja pomaže organizmu da lakše podnese fizički napor, pa je ovaj napitak idealan za profesionalne sportiste.