Dva načina postizanja ciljeva

Ostvarenje ciljeva su tema kojom se najradije bavim i o kojoj sam najviše ovde pisala, zato ću ovoga puta da dodam nešto, inspirisana radom jednog izuzetnog NLP trenera i inovatora, svog kolege i mentora, Charlesa Faulknera, a što mislim da je važno da znate.

Kada ciljevi koje ljudi sebi postavljaju, nisu povezani sa njihovom misijom, onda najčešće izgledaju kao život na odmoru, pa ljudi onda obično kažu nešto ovako: „Ja želim da se finansijski obezbedim u sledećih pet godina, da kupim jahtu i da živim putujući na njoj.“

… „Želim da odem da živim negde pored mora, da se opustim i da spavam svaki dan do podne.“ … Ovo je signal da osoba želi da pobegne iz trenutno bolne i nezadovoljavajuće svakodnevice. Ako patite tako da u vama raste potreba da se povučete iz svih aktivnosti, onda treba sebi da dozvolite mir i opuštanje kako bi vaša misija mogla da se pojavi u vašem vidnom polju. Doduše, ako se uputimo ka ostvarenju svoje misije onda moramo da računamo na to da moramo da uložimo određeni napor. Jer ako ljudi rade nešto za šta nije potreban nikakav napor onda to neće sigurno da bude naročito zabavno, niti će im doneti neku veliku satisfakciju na kraju.

2. opasnost: zavedenost reklamama statusnih simbola

Na početku mnogi ljudi teže ciljevima koji odgovaraju klišeu društvenog statusa. „Hoću kuću sa velikim dvorištem i bazenom, uz to još luksuzni merecedes i jahtu.“ Posedovati te stvari može da bude veoma prijatno, no ipak biste trebali da razmislite čije su to želje, pre nego što provedete godine života jureći za njima.

Na žalost mnoge ideje o ciljevima danas se baziraju na uticaju koji imaju reklame. Ako razmislite malo o tome na čemu se baziraju vaše lične predstave o kvalitetu življenja, može se desiti da shvatite da ste pod uticajem jednog sistema društvenih prinuda, koji pojedince navodi na to da je važno „da ne zaostaju za porodicom Petrović“. Neki ljudi žive svoj život radeći stvari koje nevole i tako stičući stvari koje im netrebaju, a kojima će da zasene ljude koje ne podnose („da pocrkaju dušmani“). Zato vam za svaki slučaj preporučujem da porazmislite o uticaju koji reklame, itd. imaju na vas.

Kada vam postane jasno da je potrošačko ponašanje, koje izazivaju mediji, mnogo pliće nego vaša duboka uverenja i vrednosti koje vas podržavaju u ostvarenju vaše misije, onda ćete im manje biti podložni.

3. opasnost: finansijski ciljevi tipa: kada jednog dana …

„Kada bih samo uspeo da uštedim dovoljno novca radeći ovaj posao koji ne volim, onda bih mogao jednog dana da radim stvari koje zaista volim.“ Ljudi koji štede novac kao da je sam sebi svrha obično nemaju nikakvu misiju koja se bazira na njihovim dubokim uvrenjima i vrednostima. U poslednjim momentima svog života ljudi uglavnom žale za mnogo dubljim stvarima, a ne žale što nisu imali više novca, moći ili slave.

Novcem koji zarađujemo mi osiguravamo svoju egzistenciju, a kroz vrednost svog rada mi kreiramo svoj život i dajemo mu smisao. Novac može da služi vašoj misiji samo onda kada je unapred jasno šta novac znači. Mi mislimo da je sledeća definicija odlična: „Novac je nešto što dobijamo za našu životnu energiju.“ S obzirom na to da za novac dajemo svoju životnu energiju, onda je novac važan aspekt naše misije. Novac je za našu misiju isto što i vazduh za naše telo – nije sam sebi svrha već sredstvo koje nam omogućava da postignemo nešto što nam je veoma važno. Zato ako prvo pokušavate da zaradite dovoljno novca onda je to isto kao da hiperventilirate – najverovatnije će vam se zavrteti u glavi i pomutiće vam se vid – a ovo se naročito odražava na vaš uspeh.

Drugi problem koji se javlja kada želite da uštedite novac, jeste što za to radite nešto što ne volite i što iz dana u dan morate da prevazilazite svoje unutrašnje otpore i odreknete se svog integriteta. Zato se finansijski uspeh najčešće ostvaruje mnogo kasnije nego što vam je drago kada se radi po šemi „kada jednoga dana…“.

I nipošto ne treba da preovlada utisak da je loše zaraditi mnogo novca u vezi sa ostvarenjem svoje misije, naprotiv. Mnogi ljudi koji su postigli velike stvari u svom životu su posvetili jedan deo svog života da stvore solidnu finansijsku osnovu, kako bi u drugom delu svog života mogli potpuno da se posvete određenim višim ciljevima.

4. opasnost: cilj opravdava sredstva

Uzmimo na primer da je neki prodavac sebi postavio cilj da u nekom određenom vremenu postigne određeni prodajni uspeh. Kakva će sredstva da upotrebi taj prodavac da bi ostvario svoj cilj? Ako on teži ostvarenju ovog cilja potpuno odvojeno od svojih najdubljih unutrašnjih uverenja i vrednosti, onda će najverovatnije da misli da je potpuno legitimno da koristi taktike vršenja pritiska, umesto da uveri svog klijenta isključivo poštenjem, iskrenošću i svojim integritetom. Možda se neće ustručavati ni da izjavi nešto netačno ili sumnjivo u vezi sa svojim proizvodom. Ako stvarno izgovori nešto što nije istina, samo da bi postigao cilj, onda je podlegao maksimi „cilj opravdava sredstva“.

Na ovaj način se može postići veliki uspeh kratkotrajno, ali gledano na duže staze, imidž prodavca i firme koju on na taj način predstavlja će biti oštećen zbog ovog pristupa. Ako neko sebi postavi cilj koji nije u skladu sa njegovom sveobuhvatnom misijom, onda može da se desi da pokušaj ostvarenja ovog cilja izazove samoobmanu. Prodavac je u opasnosti da se sve više udaljava od onoga što mu je istinski važno, jer prenebregava sve više svoje duboke unutrašnje vrednosti ili ih potiskuje kao da su nevažne. Ako, nasuprot tome, kao bazu svemu što radimo, postavimo etiku koja je protkana našim najdubljim uverenjima i vrednostima, onda su naši ciljevi usklađeni sa našom bazičnom misijom, što nam garantuje uspeh, zadovoljstvo i simpatiju drugih ljudi.