Zrelost se uči

Kada je napunila 50, Dragana Jovanović je svim prijateljicama poželela da se osećaju onako kako se oseća ona. Tako dobro! Na svoje godine ne gleda kao na pet minulih decenija, nego kao na proces razvoja, vitalnosti, zdravlja i energije, kao lični kvalitet.
Dragana Jovanović je diplomirani pravnik, udata je, i majka dvoje dece. Osnivač je Life centra u hotelu Zira u Beogradu, u kome nastoji da ponudi nešto više od vežbanja - antiaging fitness program, osmišljen sa dr Jasminom Lalošević, različite vrste yoge i gym-a. Ona vodi yogalates i privatni je trener uspešnim, poslovnim ženama.

Ako ne ranije, kada uđete u menopauzu ili njeno predvorje, važno je da shvatite da imate pravo da postanete malo sebičniji, da se, šta god da radite najpre upitate da li vam to pričinjava zadovoljstvo. Ako nezadovoljni prihvatite da činite nešto što vas u stvari muči, na kraju „prevrnete kantu”. Uvek imam u vidu da, kada u avionu nestane vazduha, majka najpre mora sebi da stavi masku s kiseonikom, a tek onda detetu. Tako je i u životu: najpre morate učiniti sve što je potrebno da se vi osećate kao ispunjeno i zadovoljno biće da biste drugima mogli da dajete, kaže Dragana.

U našoj kulturi muškarci i žene različito stare. Žene su naučene da će sa godinama izgubiti kvalitet, da će prestati da budu privlačne. Za muškarce, ako su uspešni - to ne važi. Pre samo dvadeset godina bilo je nezamislivo da bi žena od pedeset godina mogla u najlon čarapama vulkanskom energijom da igra na sceni i bude svetski seks simbol, kakva je recimo Madona. Ili Tina Tarner u šezdesetoj. Kada mi je bilo 25 izgledala sam odlično, ali se nisam osećala ovako sigurno i ispunjeno. U pedesetim, ako isijavate zadovoljstvo više vam nije važno da li ste i dalje „dobra riba”. Ono što jeste važno je da se osećate dobro, ali ne zato što imate noge bez celulita i lice bez bora. Ono što vas u tom dobu čini srećnom i sigurnom je što ste proživeli mnogo toga, uradili i postigli svašta, sabrali iskustva i prijatelje. Ne izgledate kako ste izgledali kad vam je bilo dvadeset... ali ni vaša interesovanja nisu onakva kakva ste imali onda, jer zriju zajedno sa vama. Ono što je oslobađajuće je da ne morate da se posmatrate očima drugih ljudi. Pristali ste na sebe.

Ako radimo na sebi da bismo se dobro osećali to podrazumeva ceo špil zdravih odluka: da vodimo računa o ishrani, relaksaciji, da vežbamo, zdravo se hranimo, uzimamo suplemente, podvrgnemo se antiaging programima, razvijamo se u mentalnom smislu. Tako ćemo postati izvor energije koju šaljemo drugima. Rad na sebi za mene, pre svega, znači otkrivanje načina da u sebi pronađem mir, da me stvari koje se dešavaju oko mene ne poremete, da na njih gledam pozitivno, da uspevam da dođem do ljubavi koja postoji u meni, da je obnavljam. Kada je pronađemo u sebi, ne moramo da je tražimo u spoljnim izvorima jer nas ona toliko ispuni, da se - i kada nastupe nevolje, brzo regenerišemo jer sve zavisi od nas. Sve što nam se desi, i lepe i ružne stvari prolaze, važno je ono što smo iz njih naučili. Trudim se da živim u sadašnjem trenutku, da ga budem svesna i da mu se prepustim. Nastojim da sve stvari koje mi se dešavaju prihvatam, da ne sudim o njima. Više ne gledam šta mi se na ljudima ne sviđa, nego tražim ono što je dobro. Ipak, mislim da je najveći uspeh u radu na sebi pronaći ljubav i saosećanje. To je ono božansko u nama, to je osećanje koje treba da imamo prema sebi, prema životu i da se trudimo da je vidimo u drugima, čak i kada je oni, naizgled, nemaju. Opraštanje je jedan od najtežih poslova, a to možemo jedino ako stvarno razumemo. Opraštamo zbog sebe, da bismo se oslobodili negativne energije.

Mnoge od nas ne mogu da prevaziđu bolne događaje iz prošlosti koji čine da starimo ogorčene i nesrećne. Zrelost se stvara i uči. Možete biti infantilni u sedamdesetoj, lamentirajući da su vam drugi uništili život. Samo vi možete uništiti svoj život! Svima nama se dešavaju ružne stvari. Ako se vežemo za njih ne možemo biti srećne. Ružne stvari se dešavaju da bismo rasli iz njih – učeći zašto su nam se dogodile. Koja od nas nije bila ostavljena, prevarena ili je izgubila nekoga koga voli? Nije fer, nismo zaslužile, ali neka nam to ne obeleži ostatak zivota! Treba da prepoznamo i otpustimo tu negativnu emociju koja nam truje život. Treba na naučimo da oprostimo nekome ko nas je povredio, zbog nas samih i našeg mentalnog zdravlja. To nije lako i nije dovoljno samo da donesemo odluku. To je proces u kome moramo da razumemo i oprostimo srcem a ne umom. Treba da shvatimo da je mnogo važnije biti srećna nego biti u pravu!
PageBreak

Nove američke statistike pokazuju da su žene koje menjaju život u pedeset i nekoj iznenađujuće uspešne. Posvećuju se onome što vole, menjaju posao jer neće više da rade ono što ne vole, oslonjene na iskustvo i znanje pokazuju veliku kreativnost. Činjenica je da se, nakon gubitka menstruacije, ulaskom u klimaks, menjaju naša hormonska slika i naša svest. Uvreženo verovanje da žene kada uđu u menopauzu prestaju da budu seksualno zainteresovane - obična je zabluda. One kojima se to dogodi u stvari su rešile da ih taj aspekt života više ne interesuje. Žene koje rade na sebi se oslobađaju. Primećeno je da se, u ovom periodu veoma mnogo razvode, jer neće više da trpe neadekvatne odnose. Deca su odrasla i one odbijaju da borave u kvazibrakovima. Često se ponovo udaju. Christiane Northrup u divnoj knjizi „Tajni užici zrelosti” govori o tome kako žene u menopauzi mogu da vode normalan emotivni i seksualni život, da je najbolji način da uživaju u seksu taj što će pronaći novog patnera ili, ako imaju stalnog razmrdaju i promene odnose. Da treba da uživaju jer je to najbolji način da budu zdrave i dobre sebi. Ona je autor nekoliko fenomenalnih načina za sticanje samopouzdanja i prihvatanje sebe onakvima kakve jesmo.

Ukoliko ulazimo u ovaj kreativan period života oslobođene predrasuda da je to kraj naše ženstvenosti, ukoliko smo shvatile da smo „mi” važne, da treba da uživamo i da je druga polovina života samo period u kome ne možemo da imamo decu (mada ni to nije isključeno), uživaćemo u njemu punim plućima. U svakoj deceniji svog života davala sam prednost nečemu drugom u odnosu na sebe – dvadesetim da završim školovanje i da se zaposlim, tridesetim da stvorim porodicu, četrdesetim da žongliram između dece, kuće i posla. To je sve potrebno i ne lamentiram nad tim, ali, negde, jureći, čini mi se da sam izgubila sebe. Mislim da potpuno prirodno dođe trenutak da se vratite sebi, da ponovo pronađete zaboravljene hobije, da uživate na jedan nov, iskustveni, zreliji način i da shvatite da ste više od onoga sto šte očekivali! To su meni donele pedesete. I prema onoj čuvenoj Sensa rečenici „kako zračite – tako privlačite” u moj život dolaze ljudi i događaji koji bi možda imali manji kvalitet da su došli ranije, zato što ih ne bih poštovala na ovaj način. Sada znam da su pravi. A kada me neko pita koliko imam godina, nekada se iskreno zamislim – znam da sam se rodila pre toliko godina, a koliko imam, zavisi od toga kako se osećam, koliko sam još spremna da učim i da li sam ostvarena kao žena. To je magija koja vam dodaje ili skida godine, potpuno je organik i ne košta ništa.