- Manje poznat simptom menopauze koji mnoge žene pogađa nakon prestanka ciklusa.
- Promene hormona, loš san, stres i drugi zdravstveni problemi mogu da pojačaju tegobe, pa nije svaka zaboravnost posledica menopauze.
Zaboravljate ime osobe koju dobro poznajete, ulazite u sobu i više ne znate po šta ste došli ili usred rečenice odjednom izgubite nit misli? Ovakvi trenuci mogu da budu frustrirajući, naročito ako imate utisak da vam pamćenje više ne služi kao nekada. Jedan od mogućih razloga su hormonske promene koje prate perimenopauzu i menopauzu, a tegobe se često opisuju izrazom „moždana magla“.
Moždana magla nije zvanična medicinska dijagnoza, već naziv za skup teškoća koje mogu da obuhvate zaboravnost, slabiju koncentraciju, sporije razmišljanje i osećaj da vam je teže da pronađete pravu reč. Iako se o valunzima, noćnom znojenju i promenama raspoloženja mnogo govori, ove kognitivne promene često ostaju u drugom planu.
Zašto se javlja moždana magla tokom menopauze?
Tokom perimenopauze, perioda koji prethodi menopauzi, nivo hormona poput estrogena menja se i postaje promenljiv. Te promene mogu da utiču na san, raspoloženje i pojedine funkcije mozga, pa neke žene primećuju da im je teže da se usredsrede, zapamte nove informacije ili istovremeno obavljaju više zadataka.
Moždana magla može da se pojavi i kod žena koje nemaju izražene valunge ili druge tipične simptome menopauze. Ipak, nije svaka zaboravnost posledica hormona, niti se ove tegobe javljaju kod svih žena.
U galeriji ispod činjenice o hrani koje će vas iznenaditi!
Kako se prepoznaje ovaj simptom?
Moždana magla može da se ispolji na različite načine. Neke žene primećuju da češće zaboravljaju imena, dok druge imaju osećaj da im misli sporije rade ili da im je potrebno više vremena da završe uobičajene obaveze.
Najčešći primeri su:
- Teško prisećanje imena, reči ili sitnih detalja
- Gubljenje misli usred razgovora ili rečenice
- Teže održavanje pažnje tokom čitanja, rada ili razgovora
- Zaboravljanje zbog čega ste ušle u prostoriju ili šta ste nameravale da uradite
- Osećaj mentalne usporenosti, naročito kada ste umorne ili neispavane
Ove promene ne moraju da znače da pamćenje trajno slabi. Kod mnogih žena tegobe su blage i mogu da se menjaju iz dana u dan, u zavisnosti od kvaliteta sna, stresa i drugih faktora.
Zašto problem može da bude izraženiji kada ste umorni?
San i koncentracija tesno su povezani. Noćno znojenje, valunzi, buđenje tokom noći i anksioznost mogu da naruše odmor, a nedostatak kvalitetnog sna sam po sebi otežava pažnju i pamćenje. Zbog toga se nekada stiče utisak da je mozak „usporio“, iako na teškoće utiče više faktora istovremeno.
Na koncentraciju mogu da utiču i stres, depresivnost, pojedini lekovi, problemi sa štitastom žlezdom, manjak vitamina B12 i druga zdravstvena stanja. Zato nije dobro automatski pripisati svaku promenu pamćenja menopauzi.
Šta može da pomogne?
Ako primećujete da vam je koncentracija slabija, pokušajte da uvedete nekoliko jednostavnih navika. Redovan raspored spavanja, fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i pauze tokom zahtevnih zadataka mogu da doprinesu boljem funkcionisanju tokom dana.
Može da pomogne i da obaveze zapisujete, koristite podsetnike i radite jedan zadatak u isto vreme, umesto da stalno prelazite sa jednog na drugi. Ako vas muče valunzi, noćno znojenje ili drugi simptomi menopauze, razgovarajte sa lekarom o mogućnostima za njihovo ublažavanje.
Kada treba potražiti savet lekara?
Povremeno zaboravljanje imena ili gubljenje misli ne mora da bude razlog za zabrinutost. Ipak, ako se problemi pogoršavaju, ometaju svakodnevni život ili vam otežavaju posao i uobičajene aktivnosti, važno je da se obratite lekaru. On može da proceni da li su tegobe povezane sa menopauzom ili postoji neki drugi uzrok.
Iznenadna zbunjenost ili nagle teškoće sa govorom, naročito ako su praćene slabošću jedne strane tela ili drugim neurološkim simptomima, zahtevaju hitnu medicinsku procenu.
Moždana magla može da bude jedan od manje poznatih pratilaca perimenopauze, ali ne treba je ni ignorisati ni odmah smatrati znakom ozbiljne bolesti. Najvažnije je obratiti pažnju na promene, sagledati ih u kontekstu sna, stresa i drugih simptoma i potražiti stručnu procenu kada počnu da utiču na kvalitet života.
BONUS VIDEO:
